Izvor: B92, 04.Jun.2004, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dogodilo se na današnji dan, 4. jun
1133. Nemački kralj Lotar II krunisan za rimskog cara tokom pohoda na Rim, koji je preduzeo da u Rim vrati prognanog papu Inoćentija II.
1783. Francuski pronalazači, braća Etjen i Žozef Mongolfje, prvi put javno demonstrirali letenje balonom punjenim zagrejanim vazduhom.
1798. Umro italijanski avanturista Đovani Kazanova de Saingalt. Tokom burnog života bio sekretar kardinala, pomorski oficir, opat, kockar, alhemičar, violinista, špijun, bibliotekar, a u istoriju >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << ušao kao neumoran ljubavnik.
1831. Belgijski Kongres proglasio princa Leopolda iz dinastije Saks-Koburg za prvog monarha nezavisne Belgije.
1859. Rođen srpski slikar Paja Jovanović, predstavnik akademskog realizma, član Srpske akademije nauka i umetnosti, prvi srpski slikar koji je stekao evropsku reputaciju.
1867. Rođen finski maršal i državnik Karl Gustav Emil fon Manerhajm, predsednik Finske od 1944. do 1946. Prema njegovoj zamisli između dva svetska rata izgrađena "Manerhajmova linija" odbrane prema SSSR, duž sovjetsko-finske granice.
1916. Kod Ljvova u Prvom svetskom ratu počela ofanziva ruskog generala Alekseja Brusilova, koja je značajno olakšala položaj saveznika na Zapadnom frontu i u Italiji. Brusilov u avgustu potukao trupe sila Osovine i zarobio oko 400.000 vojnika.
1920. U dvorcu Trijanon kod Pariza sile Antante, posle Prvog svetskog rata, potpisale mirovni ugovor s Mađarskom i oduzele joj teritorije koje je držala u okviru Austro-Ugarske. Oko 3,5 miliona Mađara ostalo van matične zemlje, najviše u Rumuniji.
1941. U egzilu u Holandiji umro Fridrih Vilhelm II, pruski kralj i nemački car. Sprovodio politiku ekspanzije Nemačke preko Balkana na Bliski i Srednji istok i učvršćivanja kolonijalnih poseda. U novembru 1918. primoran da abdicira.
1942. Počela četvorodnevna bitka za pacifička ostrva Midvej, u kojoj su Amerikanci naneli prvi ozbiljan poraz Japancima u Drugom svetskom ratu.
1943. Vojnim pučem sa vlasti zbačen predsednik Argentine Ramon Kastiljo.
1944. Savezničke trupe ušle u Rim u Drugom svetskom ratu.
1946. General Huan Peron izabran za predsednika Argentine. Oboren sa vlasti vojnim pučem 1955, posle čega je živeo u egzilu. U zemlju se vratio 1973, kada je formirana peronistička vlada Hektora Kampore i ponovo izabran za predsednika. Posle njegove smrti 1974. položaj predsednika preuzela njegova supruga Isabela Peron.
1951. Umro ruski dirigent Sergej Kuševicki. 1920. emigrirao u Pariz, a potom u SAD, gde je bio dirigent Bostonskog simfonijskog orkestra.
1970. Britanski protektorat Tonga stekao nezavisnost u okviru Komonvelta.
1971. Umro mađarski marksista i književni kritičar Đerđ Lukač. Bio ministar u vladi Imrea Nađa 1956, a posle njegovog pada privremeno proteran u Rumuniju. Kasnije se povukao iz javnog života.
1989. Kineske vlasti tenkovima rasturile studentske demonstracije na pekinškom trgu Tjenanmen, na kojima je tražena demokratizacija zemlje. Prema zvaničnim podacima, poginulo 300 osoba, 7.000 ih povređeno, a prema izveštajima većine svetskih medija poginulo više hiljada ljudi.
1989. Na prvim višepartijskim izborima u Poljskoj posle skoro 50 godina opoziciona koalicija i alternativni sindikalni pokret "Solidarnost" nadmoćno pobedili vladajuće komuniste, što je označilo kraj komunizma i sovjetske prevlasti u Poljskoj. Vođa "Solidarnosti" Leh Valensa u decembru 1990. postao predsednik Poljske.
1991. Komunistička vlada Fatosa Nanoa u Albaniji podnela ostavku posle 20 dana generalnog štrajka u zemlji.
1993. Savet bezbednosti Ujedinjneih nacija odobrio slanje naoružanih trupa u Bosnu radi zaštite šest "zona bezbednosti" sa ovlašćenjem da upotrebe oružje, a odobreno i dejstvo NATO-avijacije.
1996. Evropska raketa "Arijana 5" eksplodirala 40 sekundi posle lansiranja.
2003. U Obiliću na Kosovu u svojoj kući ubijena tri člana porodice Stolić, supružnici Slobodan i Radmila i njihov sin Ljubinko. UNMIK ponudio 50.000 dolara za informacije koje bi dovele do hapšenja ubica.
2003. Hrvatska vlada na šest meseci suspendovala vizni režim za građane Srbije i Crne Gore, koji je bio na snazi oko 12 godina.
