Izvor: B92, 31.Jul.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dogodilo se na danasnji dan, 31.jul
1489. Spanski moreplovac Kristifor Kolumbo na trecem putovanju u Novi svet otkrio ostrvo koje je nazvao Trinidad.
1556. Umro je Ignacio Lojola, osnivac katolickog jezuitskog reda, spanski oficir i svestenik. Sastavio pravilinik jezuitskog reda i prirucnik pod nazivom "Duhovne vezbe za vladavinu nad samim sobom".
1648. U borbi s Turcima poginuo proslavljen srpski junak iz Ravnih Kotara Vuk Mandusic, uz Stojana Jankovica i Iliju Smiljanica najomiljeniji junak narodne >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << uskocke epike.
1658. Velik mogul Aurangzeb proglasio se carem u Indiji.
1789. Ruske i austrijske trupe, pod komandom grofa Aleksandra Suvorova i vojvode od Koburga, pobedile tursku vojsku kod Foksanija u Rumuniji.
1849. U bici kod Segesvara poginuo velik madjarski pesnik i revolucionar Sandor Petefi, jedan od vodja nacionalnog pokreta 1848.
1886. Umro madjarski kompozitor, pijanista i dirigent Franc List, muzicar romantizma, pijanisticki virtuoz, izgradio modernu klavirsku tehniku i znatno uticao na razvoj evropske muzike 19. veka.
1912. Rodjen americki ekonomista Milton Fridman, dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju 1976. Stvorio novu kvantitativnu teoriju novca i bio pobornik ideje da je cvrsta monetarna politika osnova stabilne ekonomije.
1914. Ubijen francuski politicar i istoricar Zan Zores, jedan od osnivaca Francuske socijalisticke partije i osnivac i urednik "Imanitea", kasnije lista francuskih komunista.
1919. U Nemackoj donet Vajmarski ustav kojim je ukinuta carevina i uspostavljena republika. Nemacki car Vilhelm II abdicirao u novembru 1918. nakon kapitulacije Nemacke u Prvom svetskom ratu.
1941. Nemacki marsal Herman Gering dao pismenu direktivu sefu policije Rajnhardu Hajdrihu da sacini nacrt plana za istrebljenje evropskih Jevreja.
1944. Kao pilot saveznickog aviona u Drugom svetskom ratu nad Mediteranom poginuo francuski pisac Antoan de Sent Egziperi, autor "Malog princa", jedne od najcitanijih knjiga u svetu.
1954. Italijanska ekspedicija koju je predvodio Ardito Desio prva osvojila vrh Godvin Ostin, poznat kao K2, na Karakorumu, drugi najvisi planinski vrh na svetu, 8611 metara.
1964. Vasionski brod bez ljudske posade "Rendzer 7" emitovao prve snimke tamne strane Meseca.
1965. Rodjena skotska knjizevnica Dzoan Rouling, autorka bestselera o decaku Hariju Poteru.
1969. Papa Pavle VI stigao u Ugandu, u prvu papsku posetu Africi.
1971. Astronauti Dejvid Skot i Dzejms Irvin, clanovi misije "Apolo 15", drugog dana boravka na Mesecu proveli vise od 6 casova u voznji lunarnim vozilom. To je bila prva voznja po tlu Meseca.
1991. Predsednici SSSR i SAD Mihail Sergejevic Gorbacov i Dzordz Bus potpisali u Moskvi sporazum o ogranicenju nuklearnog oruzja velikog dometa.
1993. Napadom Izraela na jug Libana, tokom kog je ubijeno 140 ljudi, a 500.000 izbeglo prema severu zemlje, prekinuto jednonedeljno primirje na Bliskom istoku.
1994. Savet bezbednosti UN odobrio upotrebu sile u Haitiju, cime je dozvoljena vojna intervencija, koju su protiv vojnog rezima predvodile SAD, i omogucen povratak na vlast izbeglog predsednika Zana Bertrana Aristida.
1997. Umro bivsi vijetnamski car Bao Daj, poslednji monarh Vijetnama, koji je kao marioneta vladao zemljom pod francuskom kolonijalnom upravom. Posle cetiri decenije u izbeglistvu, umro u vojnoj bolnici u Parizu u 83. godini.
2001. Medjunarodni sud za ratne zlocine u Hagu osudio Stevana Todorovica na 10 godina zatvora zbog zlocina nad muslimanima i Hrvatima u Bosanskom Samcu tokom rata u BiH.
