Izvor: B92, 03.Jan.2004, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dogodilo se na današnji dan, 3. januar
106. p.n.e. Rođen rimski pisac, filozof, političar i govornik Marko Tulije Ciceron. Zaslužan za prenošenje i popularizaciju grčke kulture i najznačajniji predstavnik eklekticizma u filozofiji poslednjeg veka p.n.e. Ubijen 43. po nalogu Marka Antonija, kog je oštro napao u svojim besedama, "filipikama".
1795. Posle poraza ustanka Tadeuša Košćuškog Pruska, Austrija i Rusija sklopile tajni ugovor o trećoj podeli Poljske.
1815. Austrija, Britanija i Francuska >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << stvorile vojni savez protiv Pruske i Rusije.
1868. U Japanu ukinuta institucija šoguna i počela "prosvetiteljska era" dinastije Meidži. Car Mucuhito uspostavio centralnu carsku vlast, sproveo reforme po evropskom uzoru i otvorio put brzog razvoja Japana.
1875. Umro francuski leksikograf i enciklopedista Pjer Atanaz Larus, izdavač "Velikog svetskog rečnika XIX veka" u 17 tomova. Izdavačka kuća "Larus" kasnije postala jedna od najpoznatijih u svetu.
1924. Engleski egiptolog Hauard Karter u Dolini kraljeva u blizini Luksora u Egiptu pronašao sarkofag faraona Tutankamona.
1926. Umro češki pisac Jaroslav Hašek, koji je svetsku slavu stekao nedovršenim humorističko-satiričnim romanom "Doživljaji dobrog vojnika Švejka u svetskom ratu". Roman preveden na mnoge jezike, po njemu snimljeno više filmova, a adaptiran i za pozorište.
1931. Umro francuski maršal Žozef Žak Sezer Žofr, tvorac ratnog plana Francuske u Prvom svetskom ratu i pobednik bitke na Marni 1914. Krajem 1916. smenjen sa položaja glavnokomandujućeg francuskih armija zbog neuspeha u operacijama 1915. i 1916.
1961. SAD prekinule diplomatske odnose s Kubom.
1967. Džek Rubi, koji je ubio Lija Harvija Osvalda pre nego što je Osvald stigao na sud zbog ubistva predsednika SAD Džona Kenedija, umro u bolnici.
1970. U Brazavilu usvojen Ustav kojim je Kongo-Brazavil proglašen Narodnom Republikom Kongo.
1977. Međunarodni monetarni fond odobrio Velikoj Britaniji oko četiri milijarde dolara zajma za podršku britanskoj valuti, što je bio najveći zajam u tridesetgodišnjoj istoriji MMF.
1980. Predsednik Jugoslavije Josip Broz Tito primljen u Klinički centar u Ljubljani. Pošto operacija na krvnim sudovima nije uspela, 3. februara mu amputirana noga. Preminuo 4. maja iste godine.
1990. Panamski general Manuel Antonio Norijega predao se trupama SAD psole 10 dana provedenih u Vatikanskoj ambasadi. Norijega potom deportovan na Floridu, gde mu je suđeno.
1990. U železničkoj nesreći na jugu Pakistana poginulo 307 ljudi kada je ekspresni voz udario u kompoziciju teretnog voza.
1993. Predsednici Rusije i SAD Boris Jeljcin i Džordž Buš potpisali sporazum o smanjenju nuklearnog oružja za dve trećine.
1994. U Sibiru se srušio ruski putnički avion "tupoljev-154". Poginulo svih 124 putnika i članova posade.
1996. Predstavnici međunarodnih mirovnih snaga u Bosni saopštili da je u toj zemlji, po završetku rata, ostalo četiri do pet miliona mina i da će ćišćenje minskih polja trajati oko 30 godina.
1997. Širom Srbije nastavljeni masovni protesti, uprkos jakim policijskim snagama, koje su od 26. decembra 1996. počele da sprečavaju protestne šetnje. Protesti počeli u novembru 1996. zbog falsifikovanja rezultata na lokalnim izborima na kojima je pobedila opoziciona koalicija "Zajedno".
2000. Na prvim parlamentarnim izborima u Hrvatskoj posle smrti predsednika Franje Tuđmana, ubedljivo pobedila koalicija opozicionih stranaka, a odziv birača bio 80 odsto, najveći od 1990, kada su održani prvi višestranački izbori.
2001. Letonski supermaratonac Georg Jermolajev postavio nov svetski rekord u trčanju na duge staze, pretrčavši 5.000 kilometara za 888 časova i 42 minuta. To je bio prvi svetski rekord u novom milenijumu.
2002. Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Kofi Anan odobrio osnivanje suda za ratne zločine počinjene tokom desetogodišnjeg rata u Sijera Leoneu.
