Izvor: B92, 27.Avg.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dogodilo se na danasnji dan, 27.avgust
55. p.n.e. Rimski konzul Gaj Julije Cezar iskrcao se na tlo Engleske s 10.000 vojnika Sedme i Desete rimske legije.
1576. Umro venecijanski slikar Ticijan Veceli.
1664. Umro spanski slikar Fransisko de Surbaran, jedan od najznacajnijih umetnika spanskog baroknog slikarstva.
1770. Rodjen nemacki filozof Georg Vilhelm Fridrih Hegel, najznacajniji i najuticajniji predstavnik nemacke klasicne filozofije.
1789. Parlament Francuske usvojio Deklaraciju >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << o pravima coveka i gradjanina.
1813. U bici kod Drezdena Napoleon Bonaparta sa 130.000 vojnika porazio udruzene austrijske, ruske i pruske snage od 200.000 ljudi.
1828. Urugvaj zvanicno postao nezavisna drzava na osnovu mirovnog ugovora sklopljenog u Rio de Zaneiru posle okoncanja rata Brazila i Argentine.
1884. Rodjen americki filmski producent poreklom poljski Jevrejin Smuel Gelbfis, poznat kao Semjuel Goldvin, jedan od pionira filmske industrije. 1923. osnovao filmsku kompaniju "Semjuel Goldvin Prodaksns", koja se 1924. udruzila s jos 2 filmske kuce u kompaniju "Metro Goldvin Majer".
1890. Rodjen americki slikar i fotograf Emanuel Radinski, poznat kao Men Rej, koji je 1915. s francuskim vajarom i slikarom Marselom Disanom bio zacetnik dadaizma.
1907. Kralj Srbije Petar I Karadjordjevic polozio kamen-temeljac za zgradu Parlamenta u Beogradu po projektu arhitekte Jovana Ilkica. Gradnja trajala gotovo 30 godina, a prvo zasedanje Skupstine Jugoslavije u njoj odrzano je 20. oktobra 1936.
1908. Rodjen drzavnik SAD Lindon Bejnz Dzonson, potpredsednik SAD od 1960, predsednik od 1963, nakon ubistva Dzona Kenedija. Na izborima 1964. ponovo izabran za predsednika posto je pobedio republikanca Barija Morisa Goldvotera.
1910. U Skoplju rodjena misionarka Majka Tereza, koja je u Kalkuti 1950. osnovala druzbu "Sestre misionarke ljubavi". Oko 2.000 redovnica raznih nacionalnosti posvetile su se siromasnim, bolesnim i umirucim ljudima. Dobitnik Nobelove nagrade za mir 1979. Umrla u septembru 1997. u 87. godini.
1916. Italija u Prvom svetskom ratu objavila rat Nemackoj, a Rumunija Austro-Ugarskoj.
1921. Velika Britanija postavila Fejsala, sina Serifa Huseina, vodje arapskih pobunjenika protiv Turaka, za kralja Iraka.
1928. U Parizu potpisan Brajan-Kelogov pakt kojim su se zemlje-potpisnice odrekle rata kao sredstva nacionalne politike i resavanja medjudrzavnih sukoba i obavezale da ce sporna pitanja resavati mirnim putem. Medju 63 drzave-potpisnice bila i Kraljevina Jugoslavija.
1936. Postignut sporazum o okoncanju britanske okupacije Egipta, izuzev zone Sueckog kanala u kojoj su ostale trupe Velike Britanije.
1945. Trupe SAD na kraju Drugog svetskog rata pocele iskrcavanje na tle Japana.
1946. Francuska i Laos zakljucili sporazum kojim je Laos postao kraljevina pod francuskom dominacijom.
1975. U zatocenistvu umro zbacen car Etiopije Haile Selasije I koji je 1928, posle smrti Menelika II, imenovan za regenta i kralja, a za cara krunisan 1930. Svrgnut u vojnom udaru 1974. Postoje sumnje da je ubijen nekoliko dana pre nego sto je zvanicno objavljena njegova smrt.
1990. SAD proterale 36 od 55 sluzbenika ambasade Iraka u Vasingtonu.
1991. Moldavija proglasila nezavisnost od SSSR.
1992. U Londonu zavrsena dvodnevna Medjunarodna konferencija o bivsoj Jugoslaviji na kojoj su predstavnici bosanskih Srba prihvatili da tesko naoruzanje stave pod kontrolu UN.
1995. Izrael i PLO u Kairu potpisali sporazum o prosirenju palestinske autonomije i na Zapadnu obalu. Autonomija dotad bila predvidjena samo za oblast Gaze.
1999. Umro Helder Kamara, bivsi brazilski katolicki nadbiskup, poznati borac za ljudska prava. Dobitnik vise medjunarodnih nagrada za mir umro u 90. godini.
2000. U Moskvi u pozaru izgoreo televizijski toranj Ostankino, jedan od simbola grada. Toranj, visok preko 500 metara, sagradjen 1967. prema planovima arhitekte Nikolaja Nikitina.
2001. U izraelskom raketnom napadu na Zapadnu obalu ubijen lider Narodnog fronta za oslobodjenje Palestine Abu Ali Mustafa.
