Izvor: B92, 25.Jul.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dogodilo se na danasnji dan, 25. jul
1261. Mihailo VIII Paleolog vratio Konstantinopolj i ponovo ga proglasio prestonicom Vizantije. Grad 1204. osvojili krstasi, spalili ga i opljackali i s Mlecanima ga proglasili prestonicom Latinskog carstva, a prestonica Vizantije premestena u Nikeju.
1593. Kralj Francuske Anri IV, kralj Navare pre dolaska na francuski presto 1589. i vodja francuskih hugenota, presao u katolicanstvo.
1712. Vojska svajcarskih protestanskih kantona u bici kod Vilmergena potukla snage >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << katolickih kantona, cime su u Svajcarskoj okoncani verski ratovi.
1817. Po povratku u Srbiju, ubijen vodja Prvog srpskog ustanka Djordje Petrovic Karadjordje. On je, posle sloma ustanka 1813, izbegao u Austriju, a zatim u Rusiju.
1834. Umro engleski pesnik Semjuel Tejlor Kolridz. Njegove poeme "Stari mornar" i "Kubla Kan" smatraju se vrhunskim delima romanticne, intuitivne poezije, a na njegovim teorijskim pogledina zasnovana englesko-americka "nova kritika".
1843. Umro skotski hemicar Carls Mekintos, pronalazac nepromocive tkanine za kisne ogrtace.
1848. Rodjen britanski drzavnik Artur Dzejms Balfur, premijer i ministar inostranih poslova.
1848. Austrijanci u bici kod Kustoce porazili snage Sardinske kraljevine, suzbivsi prvi znacajniji napor za ujedinjenje italijanskih teritorija u jedinstvenu drzavu.
1878. Prva kineska diplomatska misija u SAD stigla u Vasington.
1894. Rodjen americki filmski glumac Volter Brenan, najcuveniji epizodista svetske kinematografije. Igrao u vise od 100 filmova i dobitnik vise Oskara.
1898. Vojska SAD u spansko-americkom ratu okupirala Portoriko, koji je Pariskim mirovnim ugovorom iste godine ustupljen SAD. Istog dana 1953. dobio status pridruzene drzave SAD.
1907. Japan proglasio protektorat nad Korejom s pravom da kontrolise vladu te zemlje.
1909. Francuski pilot Luj Blerio prvi avionom preleteo Lamans. Razdaljinu od 40 kilometara od Lebaraka kod Kalea do Dovera preleteo za 37 minuta.
1917. Holandjanka Margareta Gertruda Cele, poznata kao Mata Hari, osudjena na smrt pod otuzbom da je spijunirala za Nemce tokom Prvog svetskog rata.
1934. Nacisti u Becu ubili austrijskog kancelara Engelberta Dolfusa.
1943. Italijanski diktator Benito Musolini primoran, nakon sednice Velikog fasistickog veca, da podnese ostavku. Kralj Viktor Emanuele za premijera imenovao marsala Pjetra Badolja. Musolini uhapsen i interniran, 1945. streljan.
1952. Stupio na snagu ugovor o Evropskoj zajednici za ugalj i celik, sto je bila prva faza stvaranja Evropske unije.
1956. U sudaru italijanskog i svedskog broda "Andrea Dorija" i "Stokholm" ispred obala SAD u Atlantskom okeanu poginulo 50 ljudi.
1957. Tunis postao republika, za predsednika izabran Habib Burgiba.
1963. SSSR, SAD i Velika Britanija zakljucile ugovor o zabrani nuklearnih proba u vazduhu, pod vodom i u kosmosu.
1968. Papa Pavle VI zabranio vernicima rimokatolicke crkve sve vestacke metode sprecavanja zaceca.
1978. Rodjena, prva na svetu, "beba iz epruvete" Luis Dzoj Braun, u bolnici u Lankasiru, u Velikoj Britaniji.
1982. Vodja Palestinske oslobodilacke organizacije Jaser Arafat potpisao u Bejrutu deklaraciju kojom je prihvatio rezolucije UN o postojanju drzave Izrael.
1986. Umro americki filmski reziser italijanskog porekla Vinsent Mineli, dobitnik Oskara 1958. za film "Zizi".
1991. Sovjetski predsednik Mihail Gorbacov predlozio liderima Komunisticke partije SSSR novu platformu u kojoj izgradnja komunizma vise nije osnovni cilj i pozvao ih da odbace "zastarele ideoloske dogme".
1992. Italijanska vlada poslala 7.000 vojnika na Siciliju u nastojanju da razbije mafiju.
1994. Izrael i Jordan potpisali deklaraciju kojom je okoncano ratno stanje izmedju dve drzave.
1995. Medjunarodni sud za ratne zlocine na prostoru bivse Jugoslavije u Hagu podigao optuznice protiv Radovana Karadzica, Ratka Mladica, Milana Martica i jos 21 osobe, uglavnom komandanata i strazara zatvorenickih logora u Bosni i Hercegovini. Karadzic i Mladic optuzeni za genocid, ratne zlocine i zlocine protiv covecnosti.
2000. Supersonicni avion kompanije "Er Frans" srusio se blizu Pariza neposredno nakon poletanja. Poginulo 109 putnika i clanova posade i jos cetvoro ljudi na zemlji. To je bila prva nesreca "konkorda" otkako je poceo da leti 1969.
2001. General Hrvatske vojske Rahim Ademi, optuzen za zlocine pocinjene nad Srbima 1993. u Medackom dzepu, kod Gospica u Hrvatskoj, doborovoljno se predao Medjunarodnom sudu za ratne zlocine u Hagu.
