Izvor: B92, 19.Sep.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dogodilo se na današnji dan, 19. septembar
1356. Engleska vojska pod vodjstvom Crnog Princa, sina kralja Edvarda III, u bici kod Poatjea porazila vojsku francuskog kralja Žana II, čime je okončana prva faza Stogodišnjeg rata. Istog dana 1370. Crni Princ zauzeo i opustošio Limož.
1551. Rodjen francuski kralj Anri III, poslednji vladar iz dinastije Valoa. Tokom njegove vladavine od 1574. zemlja bila zahvaćena sukobima rimokatolika i hugenota.
1802. Rodjen madjarski revolucionar Lajoš Košut, vodja Madjarske >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << revolucije 1848. i rata za nezavisnost od Austrije, guverner oslobodjene Madjarske od aprila do avgusta 1949.
1814. U Požeškoj nahiji počela Hadži-Prodanova buna. Ustanak pod vodjstvom igumana Pajsija i Hadži-Prodana proširio se i na Kragujevačku i Jagodinsku nahiju, ali nije dobio podršku Miloša Obrenovića koji je smatrao da je ustanak preuranjen. Pored obećanja da će ustanicima biti oprošteno, Turci su pogubili oko 300 ustanika medju kojima i igumana Pajsija, a Hadži-Prodan prebegao u Austriju.
1837. Kod Požarevca održani prvi vojni manevri regularne srpske vojske, koji su trajali 20 dana uz učešće 1.700 vojnika.
1888. Prvo svetsko takmičenje za izbor lepotice održano u belgijskoj banji Spa, a prva zvanično najlepša žena na planeti postala 18-godišnja Kreolka iz Gvadelupe Berta Sukare.
1911. Rodjen engleski pisac Vilijam Golding, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1983. Njegov prvi objavljen i najpoznatiji roman "Gospodar muva" postao svetski bestseler.
1914. Počela bitka na Mačkovom kamenu u Prvom svetskom ratu. Nakon četvorodnevnih borbi, nadmoćnija austrougarska vojska prisilila Srbe na povlačenje.
1922. Rodjen češki atletičar Emil Zatopek, koji je na Olimpijskim igrama u Londonu 1948. osvojio zlatnu medalju u trci na 10.000 metara, a na Igrama 1952. u Helsinkiju na 5.000, 10.000 i u maratonu. Oborio 18 svetskih rekorda i pobedio u 69 trka zaredom izmedju 1949. i 1951.
1928. "Parobrod Vili", prvi crtani film u kom se pojavio Miki Maus, prikazan je u njujorškom bioskopu "Koloni teatar".
1939. Sovjetske trupe stigle na madjarsku granicu, a istovremeno na severu Evrope okupirale Vilnus, koji je bio pod poljskom upravom.
1941. Nemci u Drugom svetskom ratu zauzeli Kijev, posle bitke koja je trajala 45 dana. Britanske trupe ušle u Teheran.
1955. U Argentini vojska oborila sa vlasti predsednika Huana Dominga Perona, koji je izbegao i do 1973. živeo u inostranstvu. Po povratku u zemlju ponovo izabran za predsednika i bio na čelu države do smrti 1974.
1957. Amerikanci u Nevadi izvršili prve podzemne nuklearne probe.
1961. Gradjani Jamajke se na referendumu izjasnili za izdvajanje zemlje iz Zapadnoindijske Federacije.
1985. U glavnom gradu Meksika Siudad Meksiku i okolini u zemljotresu poginulo oko 12.000, ranjeno 40.000 ljudi.
1989. U eksploziji aviona DC-10 francuske kompanije UTA, na liniji Brazavil-Pariz, iznad Nigera, za koju je kasnije optužena Libija, poginuli svi putnici i članovi posade, 171.
1991. Kolone tenkova JNA krenule iz Beograda prema Hrvatskoj, gde su počeli sukobi srpskih naoružanih grupa i hrvatske policije. Hrvatska 25. juna 1991. proglasila samostalnost i izdvojila se iz SFRJ.
1992. Savet bezbednosti UN iskljucio je Jugoslaviju iz svetske organizacije uz obrazloženje da SFRJ više ne postoji i osporio pravo Jugoslavije da automatski nastavi članstvo u UN, uz preporuku da podnese molbu za prijem u UN. SRJ ponovo postala članica UN 2. novembra 2000 pošto je opozicija preuzela vlast u Srbiji.
1994. Trupe SAD iskrcale se na Haiti u operaciji koju je Vašington označio kao "ponovno uspostavljanje demokratije" u toj zemlji.
1999. U Beogradu umro Pavle Ivić, jedan od vodećih jugoslovenskih lingvista, član Srpske akademije nauka.
2000. U Pragu počelo petodnevno zasedanje Medjunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke, tokom kog se više hiljada demonstranata, protivnika globalizacije, sukobilo s policijom. U sukobima povredjena 142 demonstranta i 123 policajca, centar Praga je demoliran.
2001. Predsednik SAD Džorž Buš potpisao kongresnu rezoluciju o upotrebi vojne sile i zahvalio se Predstavničkom domu i Senatu što su ga ovlastili da pokrene rat protiv terorista.
