Izvor: B92, 08.Okt.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dogodilo se 8. oktobra
1354. Ubijen rimski tribun Kola di Rienco, koji je, ponesen idejom o obnavljanju antičke republike i ujedinjenjem Italije pod vođstvom Rima, 1347. proglasio Rimsku Republiku. Ubijen u ustanku koji je organizovalo rimsko plemstvo.
1469. Umro firentinski slikar fra Filipo Lipi, najznačajniji predstavnik rane renesanse u slikarstvu, Botičelijev učitelj.
1803. Umro italijanski pisac Vitorio Alfijeri, prvi autentični tragičar u italijanskoj književnosti, čije je >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << delo inspirisalo generacije koje su pripremile i sprovele italijanski nacionalni preporod.
1810. Rođen Džejms Vilijem Maršal, čije je otkriće zlatnog rudnika u Kaliforniji pokrenulo "zlatnu groznicu" 1849.
1856. Velika Britanija počela "drugi opijumski rat" protiv Kine, u kom joj se pridružila i Francuska. Kada su 1857. anglo-francuske trupe zauzele Kanton, Kina kapitulirala i potpisala mir u Tjencinu.
1864. Rođen je Branislav Nušić, najveći srpski i jugoslovenski komediograf. Uzor mu bili Gogolj i raniji srpski komediografi Sterija i Trifković. Njegove komedije i danas na pozorišnim repertoarima.
1871. U Čikagu izbio velik požar koji je, prema legendi, počeo u jednoj štali kada je krava ritajući se oborila kerozinsku lampu na gomilu slame i strugotine. U požaru koji je trajao tri dana poginulo oko 300 ljudi, a oko 90.000 ostalo bez svojih kuća.
1895. Rođen argentinski državnik Huan Domingo Peron, predsednik od 1946. do 1955, kada je oboren u vojnom udaru. Posle 17 godina egzila, trijumfalno se vratio u Argentinu 1972, a 1973. ponovo izabran za predsednika. Umro 1974, a predsednik Argentine postala je njegova supruga Izabela.
1895. Ubijena korejska kraljica Min, koja je pokušavala da zaustavi japansku dominaciju u Koreji. Zaveru na korejskom dvoru organizovao Japan preko svog konzula generala Goro Miura.
1912. Crna Gora objavila rat Turskoj i istog dana napala turske položaje kod Skadra, čime je počeo Prvi balkanski rat.
1953. Velika Britanija i SAD povukle svoje trupe iz Slobodne zone Trsta i predale Italiji civilnu upravu u zoni "A". To je izazvalo krizu u jugoslovensko-italijanskim odnosima, koja je rešena Londonskim sporazumom 5. oktobra 1955.
1954. Vojne snage Severnog Vijetnama ušle u glavni grad Hanoj.
1967. Umro britanski državnik Klement Ričard Atli, laburistički premijer od 1945. do 1951. Njegova vlada sprovela niz socijalnih reformi u posleratnoj Britaniji i priznala nezavisnost Indije 1947. i Burme 1948.
1970. Nobelovu nagradu za književnost dobio ruski pisac Aleksandar Isajevič Solženjicin.
1975. Žestoki okršaji u Bejrutu i severnom Libanu odneli najmanje 25 života i prekinuli poslednje primirje postignuto između zaraćenih hrišćana i muslimana.
1991. Posle isteka tromesečnog brionskog moratorijuma Slovenija i Hrvatska potvrdile svoju samostalnost i nezavisnost od Jugoslavije.
1992. Umro Vili Brant, kancelar Zapadne Nemačke od 1969. do 1974, kada je podneo ostavku jer je otkriveno da je njegov blizak saradnik istočnonemački špijun. Vodio politiku popuštanja i doprineo političkoj stabilizaciji u Evropi, a u istoriji evropskih naroda ostaće zapamćen kao državnik koji se 1970. poklonio žrtvama nacizma u Varšavi. Dobitnik Nobelove nagrade za mir 1971.
1993. Ujedinjene nacije ukinule sankcije Južnoj Africi uvedene 1960. zbog politike aparthejda koju su sprovodile tadašnje vlasti.
1998. Savet NATO usvojio "detaljan operativan plan za vazdušne udare u fazama" na Kosovu. Predsedniku Jugoslavije Slobodanu Miloševiću dat rok od 24 caša da ispuni zahteve iz rezolucije UN. Vlada Srbije donela Uredbu o posebnim merama u uslovima oružanih pretnji NATO.
1999. Inauguralnom ceremonijom u pres-centru KFOR, svečanoj sali nekadašnjeg sportskog centra "Boro i Ramiz" u centru Prištine, funkciju komandanta međunarodnih snaga na Kosovu preuzeo nemački general Klaus Rajnhart.
2001. Najmanje 114 ljudi poginulo kada je avion kompanije SAS udario u jedan mali avion na aerodromu Linate u Milanu.
