Izvor: B92, 30.Avg.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dogodilo se 30. avgusta
30. p.n.e. - Umrla je egipatska kraljica Kleopatra. Prema predanju, Kleopatra je izvrsila samoubistvo pustivsi da je ugrize zmija otrovnica. Njenom smrcu ugasila se dinastija Ptolomeja, a Egipat je posto rimska provincija.
1483 - Umro je francuski kralj Luj XI, koji je tokom vladavine od 1461. uspeo da pobedi Ligu feudalaca i da ojaca centralnu kraljevski vlast. Nasledio ga je sin Sarl VIII.
1645 - Holandjani i americki Indijanci sklopili su primirje u Nju Amsterdamu >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << (Njujork).
1748 - Rodjen je Zak Luj David, najznacajniji predstavnik klasicizma u francuskom slikarstvu, dvorski slikar Napoleona Bonaparte. Izvrsio je veliki uticaj na likovnu umetnost, ali su njegovi sledbenici uglavnom zavrsili u sablonu akademizma ("Zakletva Horacija", "Napoleonovo krunisanje", "Porodica Zerar", "Ubijeni Mara", "Gospodja Rekamje").
1757 - Ruska armija je u Sedmogodisnjem ratu, pod komandom marsala Stepana Fjodorovica Apraksina, porazila pruske trupe u bici kod Gros Jegersdorfa.
1797 - Rodjena je engleska knjizevnica Meri Seli, autorka romana "Frankestajn", supruga pesnika Persi Bis Selija.
1871 - Rodjen je britanski fizicar Ernest Raterford, dobitnik Nobelove nagrade za hemiju 1908. Otkrio je alfa i beta zrake u radijumu, a bombardujuci azot alfa cesticama izveo je prvu transmutaciju jednog elementa u drugi (1919).
1881 - Francuski inzenjer Kleman Ader patentirao je u Nemackoj prvi stereofonski zvucni sistem.
1914 - U bici kod Tanenberga u Prvom svetskom ratu nemacka Osma armija pod komandom generala Paula fon Hindenburga potukla je Drugu rusku armiju generala Aleksandra Samsonova, koja je izgubila oko 30.000 ljudi. General Samsonov je izvrsio samoubistvo.
1918 - Prilikom posete fabrici "Miheljson" u atentatu je ranjen Vladimir Ilic Lenjin. U lidera Sovjetske Rusije pucale su pripadnice Socijal-revolucionarne partije Fanja Kaplan i njena sestra Dora.
1929 - Umro je dubrovacki knjizevnik Ivo Vojnovic, autor drama "Dubrovacka trilogija i "Ekvinocij", koje su vise decenija bile na repertoarima jugoslovenskih pozorista.
1940 - U Becu su zavrseni razgovori predstavnika Nemacke, Italije, Rumunije i Madjarske (Becka arbitraza) na kojima su Nemacka i Italija prisilile Rumuniju da ustupi Bugarskoj juznu Dobrudzu, a Madjarskoj deo Transilvanije.
1940 - Umro je engleski fizicar Dzozef Dzon Tomson, koji je 1897. otkrio elektron. Dobitnik je Nobelove nagrade za fiziku 1906.
1942 - Ustase su u Sremskoj Mitrovici u Drugom svetskom ratu streljale Savu Sumanovica, jednog od najboljih srpskih slikara izmedju dva rata. Njegove velike kompozicije "Dorucak na travi" i "Pijana ladja" ubrajaju se medju najznacajnija dela modernog srpskog slikarstva.
1944 - Sovjetska armija je u Drugom svetskom ratu zauzela naftna polja u Ploestiju u Rumuniji, cime je nemacku vojsku lisila vaznog izvora snabdevanja gorivom.
1945 - Velika Britanija je ponovo uspostavila svoju vlast u Hongkongu, nakon tri godine i sedam meseci japanske okupacije.
1957 - Senator Strom Turmond iz Juzne Karoline postavio je novi rekord u opstrukciji americkog Kongresa govoreci vise od 24 sata protiv predloga zakona o gradjanskim pravima.
1963 - Izmedju sedista vlada SSR i SAD, Kremlja i Bele kuce, lideri Nikita Hruscov i Dzon Kenedi uspostavili su posle kubanske krize, koja je zapretila opstim nuklearnim sukobom, direktnu telefonsku vezu, poznatu kao "crveni telefon".
1973 - Kenija je zabranila lov na slonove i trgovinu slonovacom.
1974 - Kod Zagreba se dogodila teska zeleznicka nesreca u kojoj je izgubilo zivot oko 150 ljudi. To je bila najveca zeleznicka nesreca u istoriji jugoslovenskog saobracaja.
1981 - U Teheranu su u eksploziji bombe podmetnute u kancelariji premijera poginuli predsednik Irana Mohamad Ali Radzai i premijer Mohamad Dzavad Bahonar.
1991 - Sovjetska republika Azerbejdzan je objavila nezavisnost od Moskve i pocela formiranje sopstvene armije.
1992 - Prekinuta je petomesecna srpska opsada Gorazda. U skladu sa dogovorom u Londonu komanda bosanskih Srba povukla je oko 1.000 svojih vojnika, a zajedno sa njima povlacila se i kolona civila izbeglica srpske naconalnosti. U napadu "zelenih beretki" (bosanski Muslimani) na kolonu poginulo je 22, a ranjeno oko 50 ljudi. 1995 - Avioni NATO-a poceli su seriju napada na srpske polozaje u Bosni u pokusaju da prisile rukovodstvo bosanskih Srba da prihvati mirovni plan za BiH. Napadi su usledili dva dana nakon sto je u minobacackom napadu na Sarajevo ubijeno 37 ljudi, a obustavljeni su 14. septembra, kada su Srbi potpisali sporazum o povlacenju teskog naoruzanja na 20 kilometara od Sarajeva.
