Izvor: B92, 10.Nov.2002, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dogodilo se 10. novembra
1444. U bici kod Varne u Bugarskoj snage turskog sultana Murata II pobedile su poljsko-ugarsku vojsku kralja Vladislava Jagjela III i erdeljskog vojvode Janoša Hunjadija, u srpskim narodnim pesmama poznatog kao Sibinjanin Janko. Poljski kralj Vladislav je u toj bici poginuo. To je bio poslednji pokušaj evropskih sila da odbrane Konstantinopolj od truskog osvajanja.
1493. Rođen je švajcarski alhemičar i lekar Teofrast Bombast fon Hohenhajm, poznat kao Paracelzus, pisac medicinskih >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << i okultnih dela, koji je odlučujuće doprineo primeni hemije u medicini. Osnivač je jatrohemije, smera u medicini kojim se svi životni procesi i bolesti objašnjavaju hemijskim reakcijama u organizmu.
1759. Rođen je nemački pisac, Johan Kristof Fridrih fon Šiler, u čijem delu se sa poezijom prožimaju filozofija, istorija i književna teorija. Njegove drame, od kojih su najpoznatije "Razbojnici", "Don Karlos" i "Vilhelm Tel" imale su ogroman uspeh, njegove balade su bile najčitanije pesme u Nemačkoj, a na njegovu odu radosti ("An die Freude") Betoven je komponovao slavni završni stav Devete simfonije.
1796. Umrla je ruska carica Katarina II Aleksejevna (Katarina Velika). Na presto je došla 1762. nakon dvorskog udara u kojem je svrgnut, a potom ubijen njen muž Petar III. Kao pobornik prosvetiteljskih ideja, stekla je veliku popularnost. Uspešno je ratovala protiv Poljske i Turske i proširila teritoriju Rusije. Za vreme njene vladavine ugušen je seljački ustanak pod vodstvom donskog kozaka Jemeljana Pugačova (1773-75).
1891. Umro je francuski pesnik Artur Rembo, koji je svoja najbolja dela napisao između 17. i 20. godine, da bi nakon toga napustio pisanje poezije i postao trgovac oružjem. Hvaljena preko mere i žestoko osporavana, njegova poezija je uticala na sve poetske pravce 20. veka, a posebno na simboliste i nadrealiste ("Oijani brod", "Iluminacije", "Boravak u paklu").
1919. Rođen je ruski inženjer Mihail Timofejevič Kalašnjikov, konstruktor automatske puške AK-47.
1928. Regent Japana od 1920. godine, Hirohito, krunisan je za cara. Tokom njegove vladavine Japan je napao Kinu 1931. (Madndžurija) i 1937. godine, sklopio s Hitlerovom Nemačkom Antikominternski pakt 1936. i Trojni savez s Nemačkom i Italijom 1940. Proglasio je kapitulaciju Japana 1945. Na prestolu je ostao do smrti 1989.
1938. Noć pogroma nad Jevrejima u nacističkoj Nemačkoj, tzv. Kristalna noć.Uništavane su radnje Jevreja, paljene sinagoge, a oni maltretirani i prebijani.
1938. Umro je turski državnik Mustafa Kemal Ataturk, prvi predsednik Turske. Pod njegovim vođstvom 1922. zbačen je poslednji sultan Muhamed VI, a 1923. Turska je proglašena republikom.
1963. U epidemiji kolere u Indiji i Pakistanu umrlo je više od 1.500 ljudi za nekoliko nedelja.
1975. Vlade SFR Jugoslavije i Italije potpisale su Osimski sporazum kojim su regulisane granice između dve zemlje. Ugovorom je regulisan i deo sporne granice od Međe Vasi do zaliva Sveti Jernej, kao i granica u vodama Tršćanskog zaliva.
1982. Umro je ruski državnik Leonid Iljič Brežnjev, generalni sekretar Centralnog komiteta Komunističke partije i predsednik Prezidijuma Vrhovnog sovjeta SSSR od 1964, kada je smenjen Nikita Hruščov. Zamenio ga je Jurij Andropov.
1989. Centralni komitet bugarske Komunističke partije smenio je Todora Živkova, koji je 35 godina bio na čelu partije, a od 1971. i predsednik Državnog saveta. Liderstvo partije preuzeo je Petar Mladenov. Živkov je potom izbačen iz partije i optužen za korupciju.
1989. Počelo je rušenje Berlinskog zida, koji je 28 godina bio simbol podele Evrope posle Drugog svetskog rata i ideološko-političke i vojne konfrontacije Istok-Zapad.
1991. U gradu Vukovaru su počele ulične borbe između pripadnika Jugoslovenske narodne armije i hrvatskih policijskih snaga. Jedinice JNA osvojile su Vukovar 18. novembra.
1994. Irak je priznao Kuvajt kao suverenu državu.
1995. Vojne vlasti u Nigeriji su, pod optužbom za ubistvo, obesile aktivistu za prava manjina Ken Saro Vivu i osam njegovih saradnika. 1997. Predsednici Rusije i Kine Boris Jeljcin i Đijang Cemin su potpisali deklaraciju kojom je okončan dugogodišnji pogranični spor dveju zemalja.
