Izvor: B92, 10.Maj.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dogodilo se 10. maja
1497. Italijanski moreplovac Amerigo Vespuči krenuo je na prvo putovanje u Novi svet. Doplovio je do obale Brazila i Hondurasa, uveren da je otkrio novi kontinent između Evrope i Azije.
1655. Britanci su od Španije preuzeli Jamajku koja je pod španskom vlašću bila 161 godinu.
1760. Rođen je francuski oficir Klod Žozef Ruže de Lil koji je 1792. napisao reči i melodiju francuske himne "Marseljeza".
1774. Kralj Francuske Luj XV umro je od malih boginja. >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Presto je nasledio kao petogodišnjak 1715, posle smrti pradede Luja XIV. Poražen u Sedmogodišnjem ratu (1756-63) kao saveznik Austrije protiv Prusije i Velike Britanije, mirom u Parizu 1763. bio je prisiljen da posede u Severnoj Americi i Indiji preda Velikoj Britaniji. Njegova vladavina dovela je Francusku na prag revolucije.
1844. Načelnik Ministarstva prosvete u srpskoj vladi, Jovan Sterija Popović, uputio je svim okružnim načelstvima dopis da se starine šalju u Narodni muzej. Ovaj datum smatra se danom osnivanja Narodnog muzeja u Beogradu, mada je akt o osnivanju donet u septembru.
1865. Trupe Unije zarobile su u Američkom građanskom ratu predsednika Konfederacije Džefersona Dejvisa.
1871. Francuska i Nemačka potpisale su sporazum u Frankfurtu kojim su Alzas i Lorena ustupljeni Nemcima.
1881. Krunisan je rumunski kralj nemačkog porekla Karol I Hoencolern, prvi kralj Rumunije.
1894. Rođen je američki kompozitor i dirigent Dimitri Tjomkin. Poznat je i kao autor filmske muzike ("Tačno u podne", "Rio Bravo", "Starac i more").
1923. Između Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca i Grčke sklopljena je Konvencija o osnivanju Slobodne zone u Solunu, kojom je na 50 godina Kraljevini pripala carinska uprava. Novi aranžman između Jugoslavije i Grcke potpisan je 1975. u Atini, s važnošću od 10 godina.
1933. U Berlinu, na Bebel placu u centru grada, nacisti su spalili više od 25.000 knjiga (Marksa, Frojda, Brehta, Ajnštajna ...), najavljujući na taj način "novo razdoblje u istoriji nemačke kulture".
1940. Vinston Čerčil je postao britanski premijer, nakon što je Nevil Čembrlen, potpisnik Minhenskog sporazuma, podneo ostavku.
1940. Nemačka je bez objave rata napala Holandiju, Belgiju i Luksemburg, a Velika Britanija je posle nemačke invazije na Dansku zaposela bivšu dansku koloniju Island.
1941. Hitlerov zamenik Rudolf Hes spustio se padobranom u Škotsku sa namerom da počne mirovne pregovore. Uhapšen je i kraj rata proveo je u britanskom zatvoru. Na suđenju u Nirnbergu 1946. osuđen je za ratne zločine na doživotnu robiju.
1945. Sovjetske trupe u Drugom svetskom ratu zauzele su Prag; Saveznici su preuzeli Rangun od Japanaca.
1960. Američka nuklearna podmornica "Triton" završila je 84-dnevno putovanje oko sveta.
1977. Umrla je američka filmska glumica Džoan Kraford, jedna od najvećih holivudskih zvezda tridesetih godina 20. veka, dobitnica Oskara 1945. za film "Mildred Pirs".
1979. Umrla je Ita Rina, najpoznatija jugoslovenska filmska glumica između dva svetska rata, koja je slavu stekla filmom "Erotikon". Ušla je u svetsku enciklopediju filma.
1981. Fransoa Miteran postao je predsednik Francuske pobedivši u drugom krugu Valeri Žiskar D'Estena.
1988. SAD su stavile veto na rezoluciju Saveta bezbednosti UN kojom je Izrael osuđen za invaziju na jug Libana.
1993. Više od 200 tajlandskih radnika poginulo je u požaru koji je zahvatio fabriku igračaka u provinciji Nakon Patom.
1994. Nelson Mandela izabran je za predsednika Južne Afrike i postao prvi crnac predsednik te zemlje.
1994. Italijanski medijski magnat Silvio Berluskoni postao je predsednik italijanske vlade u koju su, prvi put od Drugog svetskog rata, ušli neofašisti.
1995. Svetska zdravstvena organizacija u Ženevi saopštila je da bi uzročnik smrtonosne epidemije u Zairu mogao biti virus ebola.
1997. U zemljotresu u istočnom Iranu poginulo je najmanje 1.560 ljudi.
1999. Brazil je formalno dozvolio politički azil paragvajskom svrgnutom predsedniku Raulu Kubasu i njegovoj porodici. 2001. Jugoslovenska skupština ratifikovala je Sporazum o specijalnim, paralelnim vezama SRJ i Republike Srpske koji su 5. marta u Banjaluci potpisali jugoslovenski predsednik Vojislav Koštunica i predsednik RS Mirko Šarović.
