Izvor: Glas javnosti, 16.Okt.2008, 12:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Doboš o klin

Poslednji severnobanatski dobošari nerado priznaju da će, ako se poslovni sunovrat kojem su već duže vreme izloženi nastavi, biti prinuđeni da okače palice i doboš o klin. Nekolicina autentičnih dobošara iz opštine Čoka kažu da su ih ojadili plakati, novine i elektronski mediji i da će se, kako stvari stoje, ovaj prastari poziv preseliti u istoriju. Toga se pribojava Tibor Urban (38), jedini preostali dobošar iz Jazova. Banatsku varijantu Radio Mileve na dve noge sreli smo na Festivalu >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << dobošara „Daje se na znanje“ u Čoki:

- Ove godine niko me nije angažovao da dobujem. Da nije festivala, ne bih se ni latio alata. Ovim poslom bavim se nekoliko godina. Selo je iznedrilo desetak dobošara, a do prošle godine u biznisu je bio i moj stariji kolega Bela Borbaš. Zbog narušenog zdravlja prestao je da dobošari. Slaba je vajda što sam sada jedini dobošar u selu kada posla nema ni za lek. Dobošarim na srpskom i mađarskom jeziku. U škakljive situacije ne ubrajam kada me kere pojure po šoru, već kada dobijem poziv od mušterija da okvasim grlo. Desilo se nekoliko puta da sam ga dobro podmazao, pa su komšije morale da me nose kući - prebira po sećanju Tibor.

DOBOŠARSKI POLIGLOTA

Zoltan Nađ (42) zvani Mergeš iz Ostojićeva pravi je dobošarski poliglota. Sem na mađarskom i srpskom, dobošari i na slovačkom jeziku. Još u detinjstvu maštao je da postane dobošar. Kada ima posla, Zoltan u selu dobošari na skoro 60 mesta.

SVE MANJE ŠEGRTA

U selima čokanske opštine više nema dobošarskih šegrta spremnih da proniknu u ovaj zanat. Na nagovor drugova ili komšija mlade dobošarske snage jedino pristaju da se pojavljuju na Međunarodnom festivalu „Daje se na znanje“. To je slučaj sa Dušanom Kesegom (15) iz Sanada:

- Da se latim doboša, nagovorio me je komšija Miloje Šoklovački, koji je bio seoski dobošar dvadesetak godina. Lep je ovo zanat, ali od njega nema leba. Zato sam ja odlučio da budem kuvar. Svaka čast dobošarima, ali je kuvarski poziv ipak cenjeniji i profitabilniji - priznaje Dušan.

Ove godine ruže nisu cvetale ni najstarijem severnobanatskom dobošaru Mihalju Čilagu (55) iz Padeja. On takođe dobošari na srpskom i mađarskom jeziku:

- Ove godine dobovao sam tri, a lane šest puta. Poslednji put sam se palica i doboša latio prošlog meseca. Ovlastio me predsednik MZ da obiđem sve seoske šorove i obnarodujem da zbog izgradnje kanalizacije meštani raščiste prilaze svojim kućama kako bi neimari mogli da prionu na posao. Dobovao sam na srpskom i mađarskom jeziku. Kada ima posla, obiđem 56 „ćoškova“ i toliko puta obnarodujem proglas, obaveštenje ili najavim važan događaj. Ako neko u selu treba da proda mehanizaciju, kukuruz, stoku ili rakiju, onda dobujem male oglase. Cena „emitovanja“ je 800 dinara, ali se meštani bune da sam skup. Ako neko misli da je lako, neka uzme u ruke doboš i pocepa grlo obilazeći selo - kaže Mihalj.

I ova vremešna dobošarska momčina kaže da su mu posao preotele lokalne radio-stanice iz Ade, Čoke i Kikinde. NJegovi zemljaci najviše vole vesti o penzijama:

- Tada padne i poneki bakšiš. Desi se da me, dok im muževi nisu kod kuće, meštanke pozovu na po jednu ili dve ljute. Ja onda svratim, podmažem glasne žice i teram dalje - priča Mihalj.

Na naše pitanje da li je istina da su dobošari neodoljivi zavodnici, Mihalj se šeretski osmehuje i priznaje da bi pravi odgovor mogle da nam daju samo meštanke Padeja.

Nastavak na Glas javnosti...