Izvor: Glas javnosti, 27.Jun.2008, 09:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Do Pala za šest sati
Momčilo Pejić (41), pored svakodnevnog raznošenja poštanskih pošiljki po lozničkom kraju, već petnaest godina se bavi biciklizmom, a karavan biciklističke Trke kroz Srbiju 2008, koji je u svojoj prvoj etapi nedavno prošao kroz Loznicu, podstakao ga je da i sam na svom dvotočkašu pređe drugu etapu od Loznice do Pala u Republici Srpskoj. Za šest sati prešao je stazu dugu 165 kilometara, ali je na nekoliko kilometra pre cilja propustio bicikliste iz celog sveta da kroz cilj prođu pre >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << njega.
- Napravio sam malu pometnju kod policije koja je obezbeđivala stazu. Pošto sam iz Loznice krenuo pre „pravih“ biciklista, pomislili su da sam učesnik i odmah su počeli da zaustavljaju saobraćaj, obezbeđujući mi nesmetan prolaz. Pet kilometara pre Pala, na raskrsnici gde se odvaja put za Sarajevo i Pale, stajalo je pedesetak ljudi koji su me aplauzima dočekali i bodrili da nastavim dalje, uz povike da sam prvi stigao. Policija je uključila rotaciono svetlo, a ja sam im jedva objasnio da nisam učesnik trke, već da rekreativno vozim od Loznice do Pala, što je kod njih izazvalo pravo oduševljenje. Na 16 kilometara pre cilja napravio sam pauzu jer sam ogladneo i ožedneo. Dehidrirao sam posle napornog uspona koji sam prešao. Tri kilometra pre cilja policijska patrola koja me sustigla isključila me sa staze jer sam im rekao da nisam učesnik trke, tako da sam propustio karavan biciklista, a ja sam nakon njih dovezao do svog cilja, prepričava svoje putešestvije Momčilo, u lozničkom kraju poznat kao Moma poštar.
Na Palama se pozdravio sa Nebojšom Popovim, koji je u organizacionom odboru trke i sa kojim se od ranije poznaje, a čestitke mu je uputio i Branko Marković nekada član lozničkog kluba, sada vozač „Partizana“. Nakon proglašenja pobednika druge etape Moma je sklopio bicikl i za Loznicu se vratio autobusom. Inače, pre polaska za Pale, Momčilo je nagovarao još nekoliko drugova da krenu sa njim, ali zbog različitih obaveza niko mu se nije pridružio.
- Mnogo je lepše voziti u društvu i mnogo je lakše jer se vozi na smenu. Jedan probija vazduh, a drugi je u zavetrini i na taj način se štedi oko 20 odsto snage. Biciklizmom se bavim već 15 godina i član sam lozničkog biciklističkog kluba u kojem nas nekoliko veterana i entuzijasta koji vole bicikl svakog leta odvojimo po nekoliko dana od godišnjeg odmora za duže vožnje. Prošle godine smo išli na Prokletije, a pre pet godina smo vozili do Hilandara. Neki od kolega su vozili do Istanbula i Rumunije. Rođen sam preko Drine, u Glavičicama, ali sam živeo u Beogradu, gde sam i zavoleo biciklizam - kaže Momo, napominjući da je to sport bez starosnih ograničenja i da ga upražnjavaju ljudi od sedam do 77 godina.
Najduža relacija koju je do sada prevezao u „jednom cugu“ je oko 250 kilometara i nju je vozio od Loznice, preko Valjeva, Debelog Brda, Rogatice i LJubovije do Loznice.
- Želja mi je da naredne godine ispratim celu Trku kroz Srbiju, da ih pratim u svim etapama, pa ću pored dobre kondicione pripreme morati da pripremim i teren na poslu kako bih u tom periodu dobio slobodne dane. Planiram da odem do mora biciklom, ali bez odmora, osim za ručak. Krenuo bih oko tri časa posle ponoći kako bih tamo stigao u večernjim satima. Voziću preko Bosne relaciju od 430 kilometara do Herceg Novog. Nagovaram i drugare da se organizujemo, ali bi za taj poduhvat trebalo napraviti dobre pripreme, a ne kao ove kada vozimo do Valjeva ili Šapca. To nam se tretira kao lakši trening, kaže Momčilo, kojem dobra kondicija pomaže prilikom obavljanja redovnog posla u pošti. Rejon u Trbušnici, koji pokriva i gde raznosi poštu, brdovit je, ali bez obzira na to što na poslu duži motor, najčešće na teren ide biciklom. Porodičan je čovek, živi sa suprugom, kćerkom, koja je završila četvrti razred osnovne škole i šestogodišnjim sinom koji takođe voli bicikl. Želja mu je, kaže, da i sin krene njegovim sportskim stopama.
- Zamolio bih vozače automobila da nas tretiraju kao ravnopravne učesnike u saobraćaju jer zbog svoje nediscipline često ugrožavaju našu bezbednost pretičući druga vozila, dok im vozimo u susret. Teraju nas da silazimo s puta na bankinu ili šljunak, kao da ne postojimo - poručuje Moma uz upozorenje da se na dug put biciklom ne ide bez rezervne gume i pumpe, bočice s vodom, kacige i dobre kondicije..
