Izvor: Politika, 05.Sep.2015, 22:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Diznijevi” crtaći u srpskim bioskopima na ćirilici
Samo Javni servis ispisuje tekst prevoda stranih serija i filmova isključivo na ćirilici, dok se ostale TV stanice sa nacionalnom frekvencijom odlučuju za kombinaciju oba pisma
Ako danas odgledate neki strani film pokušajte da se, nakon što se on završi, setite da li ste titl čitali na ćirilici ili latinici. Naša mala redakcijska rasprava na tu temu okončala se tako što smo zaključili da o tome niko i ne razmišlja dok uživa u drami, komediji, akciji, crtanom filmu, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << omiljenoj seriji... Možda i zbog toga što TV stanice i distributeri imaju različit pristup – neki koriste samo ćirilicu, neki oba pisma, a neki samo latinicu, pa smo na obe kombinacije već navikli.
Radio-televizija Srbije, budući da je javni servis, zakonski je obavezna da titluje (ispisuje tekst prevoda) strane filmove i serije na ćirilici. Čak i da nema te obaveze, kako za „Politiku” kaže Nikola Popević, urednik filmskog i serijskog programa RTS-a, svakako bi se koristila ćirilica jer je i inserter ove televizije na ćirilici pa je to i vizuelno najlogičnije rešenje.
– Ostale televizije koje imaju nazive na engleskom („Happy” prim. aut.) mogu zbog toga pre da biraju latinicu, dok neke kombinuju, što zavisi od njihovog vizuelnog identiteta. Naša filmska redakcija ima poseban vizuelni identitet titla – žut je, nema pozadinu i ćiriličan je – ističe Popević i dodaje da smatra da je ćirilica ipak čitljivija.
– Fontovi slova su širi, u jedan red stane manje slova na ćirilici nego što je to slučaj sa latinicom, čime se starijim sugrađanima olakšava čitanje. Mi još dodatno i povećamo veličinu slova. Najbolji primer je rečca ili. Kada je otkucate na latinici i na ćirilici vidi se najbolje to o čemu pričam. Moje je laičko mišljenje da bi svakako sve trebalo da se titluje na ćirilici, jer mi se čini da je to pismo bliže našem jeziku.
Prema rečima Dragana Jeličića, urednika filmskog i serijskog programa TV Pink, ta televizija trenutno titluje isključivo na latinici, dok je do pre dve godine titlovala samo na ćirilici.
– Tako se na Pinkovim kanalima mogu videti oba titla. Razlog zbog kojeg je aktuelan latinični titl leži u činjenici da se 50 Pinkovih kanala istovremeno gleda u Srbiji, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori – objašnjava Jeličić.
On dodaje da ne postoji zakonska regulativa koja emitera obavezuje na upotrebu jednog od dva pisma, odnosno postoji jedino ona odredba po kojoj su oba pisma ravnopravna. On lično ne pravi razliku između ćirilice i latinice, odnosno ne primećuje je, tako da posle odgledanog filma ne zapamti da li je titl bio ćirilični ili latinični.
„Taramaunt film”, distributer holivudskog studija „Volt Dizni” za Srbiju, prema rečima Danijele Milošević, zamenice direktora marketinga i distribucije, koristi oba pisma.
– Ukoliko su „Diznijevi” filmovi namenjeni porodici, a nisu sinhronizovani, onda ih titlujemo na ćirilici. Filmove namenjene starijoj publici, kao i filmove „Juniverzala” i „Paramaunta” zbog distribucije i u Bosni i Hercegovini titlujemo latinicom.
Na pitanje postoji li tehnička razlika kada se titluje na jednom ili drugom pismu, zbog čega bi se distributeri odlučivali radije za ćirilicu ili latinicu, naša sagovornica odgovara:
– Svejedno je da li se titluje na jednom ili drugom pismu. Tehnologija je napredovala pa to više nije problem jer se koriste fontovi koji imaju ćiriličnu verziju. Problem nastaje, međutim, kod dizajniranja vizuelnih rešenja kada je neophodno da se koriste određeni fontovi koje su odredili strani partneri u svojoj kampanji, pa se dešava da neki od tih fontova nemaju ćiriličnu verziju. U tom slučaju naš dizajner mora da nacrta naslov filma, poruke i slično, što automatski usložnjava proces u svakom smislu. Dodatni problem je značajan trošak digitalnog titlovanja, za filmove velikih holivudskih studija sve se radi u stranim studijima, bez mogućnosti da se nešto uradi lokalno, pa kada radimo za više teritorija, onda radimo na pismu koje se na svim teritorijama koristi, što je latinica.
