Izvor: Politika, 07.Feb.2015, 10:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Diznijeva posveta „Politici”
U reportaži Momčila Jojića, našeg dopisnika iz SAD, objavljenoj 1. oktobra 1939, opisani su susret sa slavnim animatorom i poseta holivudskom studiju u Los Anđelesu
Prvi susret čitalaca na Balkanu sa Mikijem Mausom odigrao se zahvaljujući „Politici”. Početkom 1935. na stranicama našeg lista objavljen je kaiš stripa „Miki i njegova savest”. A jedini novinar regiona koji je lično upoznao Mikijevog tvorca, slavnog animatora Volta Diznija, bio je naš dopisnik iz >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Amerike, Momčilo Jojić.
Naš izveštač iz SAD susreo se sa Diznijem u Los Anđelesu u avgustu 1939, a čitaoci su impresije o tom susreti i o tada jednom od savremenijih holivudskih studija mogli da pročitaju u tekstu objavljenom 1. oktobra te godine.
Pod, za današnje prilike, dugačkim naslovom, „U kući Miki Mausa radi hiljadu i sto Volt Diznia, a pravi Volt Dizni samo je mozak koji upravlja tom vojskom umetnika”, Jojić je opisao zapažanja o tada već slavnom animatoru:
„Volt Dizni je stvorio Mikia – Miki je obogatio svoga roditelja Volta, doneo mu mnogo miliona dolara, privukao u njegovu kuću mnogobrojnu družinu nestalnih drugara, od čijih nestašluka odzvanja smehom ispod Tibeta i Kopaonika, Stenovitih Planina i Urala. Miki Maus je dobar sin.”
Dok je čekao da ga Dizni primi, našem novinaru je omogućeno da obiđe studio koji je i opisao. Takođe, pisao je o preprekama koje novinar mora da pređe ne bi li došao do popularnog filmskog autora: „Sekretarica koja me je primila, nikako ne veruje da je Volt pristao da me primi.”
Kada se danas čita tekst iz 1939, utisak je da je susret našeg izveštača sa tvorcem jednog od najpoznatijih brendova u svetu, omiljenog kako deci tako i odraslima, bio kratak.
„Za stolom sedi jedan ozbiljan čovek četrdesetih godina, i liči veoma malo na svoje fotografije koje smo gledali. Navikao je (ne baš rado) da daje intervjue, pa odmah počinje”, pisao je Jojić.
Tih dana više od 1.000 zaposlenih radilo je na dugometražnom animiranom filmu „Pinokio”. Posle uspeha ostvarenog sa „Snežanom i sedam patuljaka”, prvim dugometražnim animiranom filmom u boji, crtači i majstori „filmske pantljike” užurbano su radili na oživljavanju drvenog lutka italijanskog književnika Karla Kolodija.
Izveštač „Politike” citirao je Diznija:
„Strašno smo svi zauzeti. Već tri godine radimo naš najveći crtani film… koji će ispunjavati celo veče.”
Dizni je pitao našeg novinara:
„Da li znate ko govori na filmu za Miki Mausa? E pa da vam kažem. Za Mikia govorim lično ja. Od početka do kraja, to uživanje ne prepuštam nikome.”
Dopisniku iz daleke zemlje animator je otkrio da zna da ga saradnici ogovaraju misleći o njemu – da ništa ne crta – a to je opravdao uverenjem da su oni isto tako dobri kao on. Na kraju susreta od saradnika je tražio da mu donesu nekoliko crteža i lično ih je potpisao za „Politiku”.
Original ovog Diznijevog autograma danas čuva arhiva „Politikinog Zabavnika”. Za jedan drugi pisani trag komunikacije naše kuće sa Diznijem za sada postoje samo usmeno uverenje. Navodno, Dizni je „Politici” uputio telegram podrške 1937, kada je naša redakcija bila cenzurisana do strane dvora Karađorđevića, uz tvrdnju da im se stripom ruga.
O tom telegramu, prema rečima Zeferina Grasija, glavnog urednika „Politikinog Zabavnika”, u arhivi nema podataka:
– Pitanje je da li je Dizni lično slao nešto. Mi smo taj cenzurisani strip izdali kao reprint 1989. i tada sam pokušao da telegramu uđem u trag. Razgovarao sam sa Darkom i Jarom Ribnikar, oni ništa nisu znali o tome da je Dizni pružio podršku. Nažalost, naša arhiva je bila delimično oštećena u požarima posle Drugog svetskog rata, u nekoliko navrata. I više verujem da je telegram deo urbane legende nego faktografija. Ali, ko zna, treba ga tražiti u kompaniji „Dizni” koja ima svoj muzej – savetuje Grasi.
Da podsetimo, Beograđanin Marko Jeličić, novinar i politikolog, priprema knjigu o Voltu Diziju. Već duže vreme istražuje po domaćim arhivima i institucijama po svetu ne bi li došao do što zanimljivijih podataka o animatoru, a jedan je i telegram podrške našoj redakciji.
------------------------------------------------------------------
Dušan Duda Timotijević – kum Paji Patku, Šilji…
Dušan Duda Timotijević, novinar, prevodilac i jedan od urednika u „Politici” bio je najzaslužniji što je Diznijev strip uopšte ušao na stranice našeg lista. On je kumovao i imenima crtanih junaka, Paji Patku, Šilji, patuljcima – Snežaninim drugarima. Prema istoriografiji stripa zaslužan je i što se taj termin ustalio. Pre toga su se koristili izrazi „crtani roman”, „ilustrovani”, „roman u slikama”…
Andrijana Cvetićanin
objavljeno: 07.02.2015.
