Izvor: Glas javnosti, 24.Jun.2008, 09:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dezinformacije oterale udavače
Neženje iz pola Srbije, u nedelju su na Javoru iznad Ivanjice, baš na mestu na kome su pre 130 i kusur godina srpska i turska vojska vodile ogorčene borbe u Javorskom ratu, ceo dan čekali - udavače iz Albanije.
Poslednjih sedmica Srbijom je od Nove Varoši i Sjenice pa do Šumadije i Vojvodine prostrujala vest da je u nedelju na Javoru veliki vašar, a da će na vašar doći udavače iz Albanije, neki su tvrdili i tri autobusa, pa su momci iz pešterskih, podgolijskih, javorskih i >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << zlatarskih sela, ali i iz Aranđelovca, Niša, Surdulice, Vladičinog Hana, Kragujevca i Čačka, Užica, Novog Sada, Prokuplja, još od zore na vrhu Javora, kraj spomenika slavnom majoru Iliću, čekali da se autobusi sa mladama pojave.
Oko 11 sati, Javorom je, na kome je već tada bilo podosta i mladoženja, ali i onih običnih „vašardžija“, prošla vest da su stigle samo dve udavače iz Albanije, pa se postariji momak iz Aljinovića, koji je sedeo pod šatrom i pio pivo, udario šakom po kolenu i pitao ljude oko sebe:
- Kako samo dvije, vidi kol’ko nas ima...
- Stigle su samo dve devojke, ali je iz Skadra došla delegacija od 11 ljudi da izvide kakvi su ovde momci, kako žive, kakve su im kuće, imanja, pa će posle ono što su videli preneti udavačama iz Skadra... Iza toga - biće svadbi, ne brinite - objasnio je posle nesuđenom mladoženji iz Aljinovića jedan od upućenijih u čitavu priču oko dovođenja Albanki u Srbiju.
- Došao sam iz Novog Sada, Dalmatinac sam rodom, i došao sam ovde da sebi tražim srodnu dušu, mladu sličnog karaktera i mentaliteta kakvog smo i mi iz Dalmacije rodom. Da je smerna i verna - ispričao nam je usred onog naroda Luka Bonić, koji je na Javor, u potragu za životnim drugom, zapucao čak iz vojvođanske prestonice, razočaran pomalo što devojaka iz Albanije nema na vašaru.
U vašarskoj gunguli, oni koji u međuvremenu nisu saznali da od dolaska Albanki nema ništa, uzalud su kružili javorskim poljanama i tražili bilo kakvu informaciju kad dolaze autobusi, koliko će Albanki doći, gde će biti, kuda će šetati...
- Čula sam da su se po Pešteru mnogi Srbi iženili Albankama, da iz tih brakova ima i dece, da su vredne i dobre radnice, da je ljudima sada dobro i dovela sam brata koji ima 45 godina i živi sam u selu pod Golijom. Ako danas ne bude Albanki, mi ćemo nastaviti da ih tražimo, snaći ćemo se. To je bratu poslednja šansa da se oženi - ispričala nam je sredovečna gospođa, koja je na Javor stigla iz Čačka.
Vojin Vučićević, predsednik Humanitarne organizacije „Stara Raška“ koja je organizovala Sabor srpske omladine na Javoru, sa ciljem da se omladina na ovoj planini druži, upoznaje, da se iz tih druženja rađaju i brakovi i deca i da se na taj način spasavaju srpska sela od zatiranja, kasnije je neženjama objasnio da je došlo do problema u organizaciji dolaska udavača iz Albanije, ali da će brakova Srba i Albanki biti još...
- Znam da su mnogi od vas danas očekivali gošće iz Albanije. Došlo ih je samo nekoliko, i, naše i vaše želje nisu ispunjene. Dva su razloga za to: prvi, došlo je do neopravdanog širenja dezinformacija u selima oko Skadra, a drugo, ako ćemo pošteno, običaj je da momci idu da prose devojke, a ne da im devojke dolaze na noge - objasnio je Vučićević, dodajući da će organizacija čiji je on predsednik učiniti sve da sela u ovom kraju Srbije spase od bele kuge.
Druge mladoženje u to vreme raspitivale su se gde su barem te dve Albanke koje su došle da ih vide, treći su opkolili Momira Kovačevića, predsednika Skupštine Udruženja starovlaških mladoženja koje je proletos formirano u Sjenici.
- LJudi, one su duboko patrijarhalno vaspitane, i za njih je najveća sramota da ovde dođu same, bez odobrenja roditelja i bez pratnje braće... - objašnjavao je Kovačević.
Posle, neženje iz pola Srbije, satima su pod pravom opsadom držali i Kovačevića i Pavla Jakaja Brajovića, predsednika udruženja Srba i Crnogoraca u Albaniji koje okuplja oko 30.000 članova iz LJeša, Drača, Korče, Elbasana, Tirane...
- Naše udruženje kontaktira sa „Starom Raškom“ dogovaramo saradnju i naš cilj jeste da dovođenje Albanki u Srbiju i njihova udaja za Srbe ipak dobije neki organizovaniji vid. Radimo na tome da približimo dva naroda, ali i da slomimo teški feudalni koncept po kome se u selima oko Skadra još živi - pričao je neženjama Brajović, koji kao advokat radi u Tirani, dodajući da sem Albanki, ima i Srpkinja iz zemlje orlova koje su zainteresovane da životne saputnike nađu baš u Srbiji i na sve strane deleći neženjama vizit karte sa svojim brojevima telefona.
- Samo, zaključio je Brajović, momci iz Srbije treba da dođu kod nas u Albaniju, da traže mlade, a ne da čekaju kod kuće...
Rajko iz sela Jelovik kod Aranđelovca pošto je uzeo Pavlov broj telefona, ostao je nasred vašara da dalje razrađuje taktiku i raspituje se o putu u Albaniju:
- Da sam se na drugi način mogao oženiti, ne bih danas bio ovde. Imam 47 godina, četiri hektara zemlje, novu kuću, svu mehanizaciju, ali, nemam životnog druga. Ako se skoro ne oženim, makar i ovako, na moju kuću biće stavljen katanac, a nestaće i kuća - kaže Rajko.
- Ima devojaka i u Šumadiji, ali, one neće u selo, i to je glavni problem. Ja sam samo jedan od stotina i stotina neženja iz okolina Aranđelovca - kaže Rajkov komšija iz sela Garaš kod Aranđelovca Drago Plećević.
PROŠLOGODIŠNJE NEŽENJE, OVOGODIŠNJE TATE
Pešterski momci koji su se prošle godine oženili Albankama, a od Golije do Sjenice i Nove Varoši sklopljeno je 60 takvih brakova, ponosno su sa svojim mladama šetali po vašaru. Nekim mladama „stomak do zuba“.
- Oženio sam se Albankom i nisam pogrešio. Imam ženu, daće Bog i dece, sad živim kao čovek, do ženidbe sam bio mučenik živi - kaže Dragan Balšić iz Krajakića Bunara, sve usput objašnjavajući neženjama koji su ga opkolili nasred vašara, kako je išao u Albaniju, kako je prosio svoju sadašnju suprugu, kako je u Albaniji prosidba ista kao i kod nas.
- Može i kod nas u selu lepo da se živi, samo, fali mi žena - kaže Andrija.
- Sa stotinama ljudi danas sam pričao, razmenio telefone, svi oni traže bilo kakav način da se ožene, da odu u Albaniju, da sebi tamo traže životnog saputnika, kad već ovde u Srbiji nema - pričao je popodne na vašaru Momir Kovačević iz Sjenice.
A neženje iz pola Srbije koji su prekjuče bili na Javoru, obletali su i dalje oko njega i Pavla Brajovića, uzimali brojeve telefona, raspitivali se kako da dođu u Skadar, kako da traže sebi mladu, koga da zovu, koga da pitaju...
Istina, bilo je prekjuče na Javoru i ogorčenih protivnika sklapanja brakova između Srba i Albanki...
- E, jadna Srbijo šta si dočekala. Uskoro će ovde mesto Srba rasti mali Albanci, koji će govoriti albanskim jezikom jer će ih majke tako vaspitati i naučiti... - pričao je jedan nasred vašara.
- Idi to, pa reci onima na Pešteru čije su kuće Albanke spasile do katanca, onima koji sad imaju žene i žive ko ljudi - protivili su se drugi, u neobičnoj priči sa Javora u kojoj je teško reći ko je u pravu.
Užas! Nama izgleda nije dovoljno jedno Kosovo! Nego uporno prema vlastitom kraju...
Tim imbecilima nije palo na pamet da dovedu neke žene iz Ukrajine, Rusije i sl. ako već nema dovoljno Srpkinja... Mada ne znam kako ih nema kad se prije nekog vremena pojavila priča da u Srbiji na jednog muškarca dolazi par žena...
