Izvor: S media, 20.Nov.2010, 01:38 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Davanje saveta
Sigurno ste milion puta doživeli da vam neko soli pamet kako treba da živite i šta treba da radite... To su stvari koje nas najbrže izbace iz takta. Ljudi ovde vole da daju savete tek tako i ako ih niko ništa nije pitao. Verovatno je u celom svetu slična situacija. Mada, Kinezi imaju izreku da “ko drugome daje savet, a da mu to nije traženo, treba mu odseći ruku”. Pretenciozno je s naše strane da vam dajemo savet kako da dajete savete. Ali deljenje mišljenja ili iskustva na ovaj >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << način je jedna suptilna umetnička forma.
Dobar savet koji je pravilno saopšten je neprocenjiv, ali postoji toliko mnogo načina da se sjajan savet da na loš način. Naučite kako se daju saveti i ljudi će vas jako ceniti zbog toga. Posle razgovora s vama osećaće se pametnije, bolje i imaće bolju kontrolu situacije. Sve to možete da postignete , a da nikada zaista ne nudite nikakav direktan savet. To je umetnost. Savet je najbolje dati i primiti kada se zatraži. Neki od najgorih saveta koje možete dati i neki od najgorih koje možete primiti, su oni koji nisu traženi. Za početak, važno je dobro slušati sagovornika. Davanje saveta je osetljiva kategorija, i zato je pažljivo slušanje strahovito važno. Na taj način se uspostavlja poverenje, naš sagovornik je opušteniji jer zna da se empatišemo sa njim. Sledeći korak je traženje dozvole da damo savet. Neželjen savet je često uzrok mnogih nesporazuma u porodici i među prijateljima. To se doživljava kao nepotrebno mešanje u lične stvari.
Neželjen savet je na neki način i neučtiv, jer može da znači da određena osoba nije sposobna da se brine o sebi i da rešava sama svoje probleme. Tako da kada pitamo nekoga da li možemo da mu damo savet, mi toj osobi pokazujemo poštovanje i sprečavamo ozlojađenost. Evo primera: „ Dok te slušam, neke ideje mi padaju na pamet koje možda mogu da budu korisne. Hoćeš li da ih čuješ? „. I takav pristup treba da bude pažljiv i bez insistiranja da se da savet. Treba imati u vidu da i pored naše najbolje volje i saosećanja, mi nikada ne možemo da znamo šta je najbolje za određenu osobu. Time što ne insistiramo na našem savetu, veće su šanse da naše reči budu uzete u obzir. Takođe, ponekada neko iz našeg okruženja želi da se isprazni, da nam se otvori i da ga saslušamo. Ali to ne znači da želi naš savet. Ta osoba možda samo traži pažnju, i mi treba da procenimo da li je umesno da nudimo savete. U svakom slučaju, treba prvo da pitamo da li je savet potreban i željen. Ako ste već upitani za savet, a želite da izbegnete pokroviteljsku poziciju („ja sam iznad tebe“), onda je najbolje da umesto odgovora postavljate pitanja. To našeg sagovornika podstiče da se još više usresredi na svoj problem i možda sam dođe do odgovora. Isto tako, na taj način nećete biti „iznad“ situacije, i pokazećete da ni vi nemate odgovore na sva pitanja. Vaša pitanja treba da budu različita, brojna i usresređena. Ko, kako, zašto, gde i kada... Na njihove odgovore dalje postavljati pitanja, prosto, naterati sagovornika da sam dođe do nekakvog rešenja ili bar da se bolje suoči sa situacijom u kojoj se nalazi.
Posle takvog razgovora, vaš prijatelj, devojka ili član porodice, će i ubuduće želeti da čuje od vas savet ili da traži podršku.
