Izvor: Glas javnosti, 26.Sep.2008, 07:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dan i noć u krntiji
Na kraju Ulice Boška Buhe u Ilinoj Vodi kod Kragujevca živi Rade Rosić zvani Kalabaster. Kuća mu je autobus koji je davno izgubio vozni red i zauvek se „parkirao“ u Radetovom dvorištu. Autobus nema točkove i nigde više ne putuje, Rade je i vozač i kondukter i jedini putnik u njemu.
-Izgorelo mi sve u požaru još u maju. Kuću sam lepu imao, budilo me sunce ujutro. Sve u trenu izgorelo. I ćebići, i odeća, i sve stvari u njoj do temelja - priča Rade.
Komšije >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << su prve videle da gori kuća Radetova.
- Pozvali vatrogasce. Stigli su, ali put do moje kuće nije lako naći. Izgorelo, ništa nismo mogli da spasemo, priča svoju muku Rade.
Završio je kaže četiri razreda osnovne škole.
- Obučio sam i za automehaničara, zavarim nekome nešto, naplatim. Ali, posla sve je manje, a ja sve stariji, kaže Rade i broji svoju šezdeset i petu godinu. Živeo je u inostranstvu, vratio se u Srbiju, u Kragujevac. Majka mu umrla pre nepunu godinu. Imala je penziju, ali onu nasleđenu. Ne može penzija s kolena na koleno.
- Kažu mi da moram da idem u Centar za socijalni rad i da vidim šta ću. U požaru mi stradala sva dokumentacija, ni papira o sebi nemam. Samo nešto stvari u ovaj autobus sam sklonio. Tu provodim i dan i noć. Već je zahladnelo, noći duge, a ja nemam kud. Ne veruju mi da nisam ja zapalio kuću - priča Rade.
Godinama skuplja staro gvožđe, očisti, iseče, pa zaradi neki dinar. Na zgarištu ostao samo stari kantar da meri što se može izmeriti. NJegovu muku ne može.
Na sirotinju svakakva muka dođe. Pokrali mu, kaže, tri hiljade kila gvožđa. Zna i ko. A kako na pravdi Boga da dokaže i ko ga je pokrao i ko mu je kuću zapalio.
U autobusu bez voznog reda, Kalabaster živi svoje dane. Čuva jedan prsten - uspomenu, neobičan prsten, kaže. Ima prsten svoju tajnu, ali Rade neće da je kaže.
U dvorištu stari traktor, američki kakvog više nema nigde. I školjka od autobusa koji je završio sva svoja putovanja.
- Čuvaju me dva psa drugara od loših i nepozvanih ljudi. Putnicima namernicima, onim sa dobrim mislima neće nijedan ništa, reče Kalabaster i obeća da će da nam priča o vremenu kad je živeo u Evropi, radio tamo negde daleko i od svega digao ruke i vratio se u Srbiju.
