Izvor: Glas javnosti, 26.Jul.2008, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dabić ličio na američkog špijuna!
Kada je mladi Mina Minić, osamnaestogodišnjak, imenjak svoga dede iscelitelja i radiosteziologa, parapsihologa i bioenergetičara, koji je obučavao Dragana Dabića, prvi put video dedinog novog učenika, pomislio je da je neki „šlb“ čovek.
- Doneo je buket cveća za baku i poljubio joj ruku. Tražio je dedu. Izgledao je kao neka skitnica. Deda me je zvao da se upoznam s njim. Upoznao sam se. Nešto mi je pričao, ali se više i ne sećam šta, hteo sam samo da što pre izađem >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << napolje - priča Mina junior, dok naša ekipa čeka na svoj red za intervju sa njegovim dedom Minom seniorom.
- Posle je stalno boravio ovde. Dolazio je kod dede. Mršav, visok, duge brade i duge kose. Nosio je crni šešir i naočare. Pisao je za dedinim računarom. Nikad ništa nije hteo da jede, pio je samo sok. Svima nam je izgledao kao neka skitnica, nikako kao neko drugi, a kamoli Radovan Karadžić! - nadovezuje se drugi unuk Stefan.
Tu u dvorištu porodične kuće Minića, gde je do pre deset dana često boravio jedan od dvojice najtraženijih haških optuženika, skupile su se novinarske ekipe.
- Sve će vas deda da primi. NJemu ovo ne smeta, štaviše, on voli da razgovara s ljudima. I uvek je ovako veseo, nikada ga nisam video drugačije raspoloženog. Verujem i da kada bi ga pozvali da svedoči u Hagu, on bi drage volje otišao i isto tako ljubazno i naširoko pričao sa svima. Poneo bi i visak sa sobom - govore unuci.
Navraćaju i Stefanovi i Minini drugari.
- Deda Mina je najveći lik u kraju. Svi ga vole i o njemu se priča s kolena na koleno - dodaje jedan od drugara.
Konačno upoznajemo Minu Minića seniora. Dok ispraća kolege s HRT-a i novinarku iz Bosne, šalje pozdrave svojim prijateljima u Hrvatskoj i Bosni.
RADIO ZA VOJSKU
Mina Minić je rođen 1930, završio je likovnu školu i član je ULUS-a, a sedamdesetih godina počeo je da se bavi radiosteziologijom. Kako je razvio svoju praksu i postao izumitelj uređaja za sprečavanje štetnih elektromagnetnih zračenja, vojska ga je angažovala kako bi ustanovili šta sve svojim napravama može da otkriva na zemlji.
- Nikada, ama baš nikada David, odnosno Radovan nije pomenuo ni Hag, ni politiku, niti bilo šta, a ovde mi na zidu stoji tekst sa tuzlanskog kongresa i ime Momira Zeca, kome je on bio komandant - govori pomalo čak i iznenađeno zbog ove činjenice Mina. Zaista, na zidu njegove ordinacijice stoji jedan dokument, sa imenom Momira Zeca, generala u RS, koji je bio član komisije kada su se testirali Minićevi radiostezijski izumi.
RADOVAN NAPISAO KNJIGU O UČITELJU
„Čega ima sve na nebu i na zemlji, Horacio, to umovanje vaše ne sanja“. Ovaj odlomak iz Šekspirove drame „Hamlet“ citira Karadžić ( D. D. David) na početku svoje knjige o radu Mine Minića. Knjiga puna citata iz Jevanđelja je završena, ali još nije odštampana i čeka na izdavača. U odlomku koji smo imali priliku da vidimo Radovan piše o sukobljavanju pozitivističke nauke i onoga što ne možemo da dokažemo da postoji, ali ga naziremo.
- Kako će se zvati, još ne znam, ali u potpisu će stajati Dragan David Dabić i u zagradi Radovan Karadžić - kaže Mina..
- Kada je Radovan, koji se predstavio kao Dragan, Hrvat rođen u Bosni, došao ovde, pitao sam se da li je pošten, iskren i da li je špijun. Visak mi je sva tri puta dao potvrdan odgovor. Pošto mi je rekao da je Hrvat, a da je živeo u NJujorku, mislio sam da je hrvatski i američki špijun. Još je imao i tri-četiri telefona, a to mi je potvrđivalo moje sumnje. Želeo je da uči od mene i ja sam pristao. Obuka košta četiri stotine evra, ja sam rekao plati koliko možeš. Isplatilo se, on je jako talentovan. Išao je sa mnom kod pacijenata kao asistent, a imao je posle i svoje pacijente, jer je bio odličan dijagnostičar. Jedan od pacijenata bio mu je Branislav Toković, penzionisani pukovnik iz Beograda. Iskreno, mislim da je Radovan ili Dragan najpošteniji čovek koji je ušao u ovu kuću i ne sviđa mi se što Biljana Plavšić onako govori o njemu - priča Mina i dodaje da mu je drago (zbog opšte bezbednosti) što za dve i nešto godine, koliko je prošlo od kada se na vratima njegove kuće prvi put pojavio čovek koji se predstavljao kao Dragan Dabić, nikada nije saznao ko je on zaista. - Dobro je što nisam znao, ipak, ovo je porodična kuća, a mi smo velika porodica i kad mi je slava Sveti Sava, ovde se skupi nas dvadeset i četvoro, što uže porodice, što rodbine i prijatelja.
Deka Mina je poslednji put video Radovana, koga je on lično prozvao David, jer kako kaže, uvek je imao više pitanja i sve je hteo da zna bolje i dublje od drugih učenika, pre desetak dana na pijaci.
- Sreli smo se i ja sam mu rekao da svrati, jer je trebalo nešto da piše o mojim patentima, a on mi je odgovorio da je sav u kreču i treba da mu dođe žena. Ja sam se oduševio jer me je ta informacija da kreči i da se skućio iznenadila. Kada je došao prvi put, delovalo mi je kao da je čovek koji želi da se ispovedi, kao da je imao suicidne namere. Vremenom, čini mi se da mu je vreme koje je provodio ovde, učeći i pišući, pomoglo da zavoli život, da nauči da bude s ljudima i da ih voli. Opet on je bio toliko komotan i toliko se ležerno kretao da zaista ni po čemu nisi mogao da pretpostaviš da se od nečega krije. Pre tri četiri meseca rekao mi je da s u mu ukrali torbicu i da mora da ide u rodno mesto da izvadi nove dokumente - priča Mina.
O porodici Radovan je govorio svome učitelju. Deka Mina ima ćerku LJiljanu, a učenik mu je rekao: „Ja imam ženu LJiljanu“.
- Ja sam njemu rekao da imam unuku Sonju, a on meni da ima ćerku Sonju, pa da ja imam sina Sašu, a on meni da i on ima sina Sašu. U te priče da je sa nekom ženom bio za ovo vreme ja ne verujem. Iako su se za njega žene interesovale, on sigurno ni sa kim nije imao ništa i bio je veran svojoj ženi.
