Izvor: Glas javnosti, 16.Jan.2010, 07:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Da su im bar cele cipele
Devetočlana romska porodica u zaječarskoj Rtanjskoj ulici živi kao da je još srednji vek. Novica Radulović (39) i Slađanka Simić (30) sa sedmoro dece, sve jedno drugome do uveta, podstanari su u dva oronula sobička, koja mesečno plaćaju 30 evra. Na prozorima umesto stakala vise najloni i ćebad, tavan samo što im se nije obrušio na glavu, a betonski pod je potpuno razrovan. Od pokućstva imaju četiri rasklimatana kreveta, astal i stari „smederevac“...
Dan im već godinama >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << počinje bez doručka, a na spavanje odlaze bez večere. Kažu, ležu rano, kako ih prazan stomak ne bi mučio. Kad poželi da izađe iz kuće, Slađanka mora da pozajmi cipele od muža, jer svoje-nema.
- Nismo mi gladni zato što smo Cigani, nego zato što smo sirotinja. Probudila me Sunčica noćas, traži hleba, a nema... Kažu mi ljudi da umijem decu, a ja im objašnjavam da nismo prljavi što smo Cigani, nego što nemamo ni vodu, ni sapun, ni šampon... Al’, imamo dušu. Kad imamo brašno, nemamo na čemu da ispečemo hleb, jer drva nema. U sobama je hladno, pa smo prošle nedelje nakupili neke letve i plastiku, ispekli pet pogača i pojeli ih bez ičega. Kada se ima, doručak je uvek isti-krompir pečen u rerni. Decu retko kupamo, jer treba topla voda, a mi nemamo drva da založimo vatru - priča Slađanka.
Sve što imaju, dobili su od lokalnog Crvenog krsta i Centra za socijalni rad, ali ni to nije dovoljno. Deca nemaju čak ni dovoljno čarapa, pa su dvoje uvek bosi. A, kad je hladno, ono troje školarca majka često ne pusti na nastavu, jer nemaju jakne i kapute. Od svega, kako kažu, najteže im pada glad.
- Ne pamtim kada sam poslednji put večerala, a deca stalno traže da jedu. Dobijamo iz Narodne kuhinje po jedan obrok, ali to im je malo. Ne vodimo ih u grad, jer se plašim da će videti neko dete kako jede kokice ili sladoled, pa će i oni da traže-priča Slađanka.
Meso su poslednji put jeli prošlog leta, kada je otac Novica kupio od dečijeg dodatka. rođendansku tortu ovi mališani nikad nisu ni videli, a jedina poslastica su im napolitanke, koje roditelji uspeju da im priušte jednom mesečno.
Ipak, ne prose i ne uzimaju tuđe. Novica nadniči, seče drva, utovara i istovara gde je to potrebno, nosi ugalj... Na ime materijalne pomoći država im daje 9.700 dinara, a primaju i dečiji dodatak za troje dece. Pomoći od države se ne nadaju, ali se nadaju da će ih se neki ljudi dobre volje ipak setiti, te da će mališani bar dobiti neke cele cipele.
Svakome ko nema novaca da hrani sopstvenu decu preproucujem kontracepciju.
