Izvor: Politika, 27.Jan.2013, 23:04   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Da li su pe­de­se­te no­ve tri­de­se­te?

Ove godine 50 svećica na rođendanskoj torti imaće Bred Pit, Džoni Dep, Džordž Majkl... – Da li je pomeranje prosečnog životnog veka čoveka izazvalo brisanje granica između mladosti i sredovečnosti

Vla­sni­ci su za­vid­nih ka­ri­je­ra, ima­ju uspe­šne, ali i pro­pa­le bra­ko­ve, de­cu. U svo­jim pro­fe­si­ja­ma ne po­su­sta­ju u tr­ci sa mla­đim ko­le­ga­ma. Vo­de ra­ču­na o te­lu i li­cu i iz­gle­da­ju ta­ko da bi sko­ro sva­ka >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da­ma na pla­ne­ti ra­do bi­la u nji­ho­vom dru­štvu. I, ove go­di­ne svi će na ro­đen­dan­skoj tor­ti du­va­ti u 50 sve­ći­ca!

Ve­ro­va­li ili ne glum­ci Bred Piti Džo­ni Dep, pe­va­či Džordž Majkl i Sil, re­di­telj Kven­tin Ta­ran­ti­no, za­tim sin Džo­na Le­no­na – Džu­li­jan na­pu­ni­će u te­ku­ćoj 2013. – 50 go­di­na.

Ret­ko ko bi ima „dao” to­li­ko go­di­na ka­da ih po­gle­da ka­ko u vr­hun­skoj for­mi še­ta­ju cr­ve­nim te­pi­hom ši­rom sve­ta. Jer, i da­lje ne sa­mo što ple­ne fi­zič­kim iz­gle­dom ko­ji ni u jed­noj bo­ri ili šme­ker­skoj se­doj vla­si ne oda­je da je iza njih put od po­la ve­ka već ši­re po­let ko­ji če­sto ne­do­sta­je mu­škar­ci­ma u tri­de­se­tim.

Da li je in­du­stri­ja za­ba­ve na­met­nu­ta no­vi stan­dard pri­pad­ni­ci­ma ja­čeg po­la? Da li su me­di­ji od­go­vor­ni za dik­tat, ali i re­a­li­za­ci­ju ne­zva­nič­nog za­ko­na več­ne mla­do­sti? Ili jed­no­stav­no pla­ća­mo da­nak te­ko­vi­na­ma ci­vi­li­za­ci­je i teh­no­lo­škom na­pret­ku usled ko­jih je pro­du­že­ni pro­seč­ni ljud­ski vek od­ra­zio i po­me­rio ra­ni­je va­že­će eta­pe ljud­skog „ve­ka tra­ja­nja”. Da li se gra­ni­ca iz­me­đu fa­za mla­do­sti i sre­do­več­no­sti po­me­ri­la i za­šla me­đu lju­de na­su­prot onih iz šou-bi­zni­sa či­ja je „oba­ve­za” da bu­du več­no le­pi i mla­di?

– Da­nas je sve pro­lon­gi­ra­no. Ono što se ne­ka­da pod­ra­zu­me­va­lo da se u ži­vo­tu oba­vi sa 20 go­di­na, da­nas je još uvek ne­is­pu­njen za­da­tak mno­gih tri­de­se­to­go­di­šnja­ka – sma­tra psi­ho­log i psi­ho­te­ra­pe­ut Ne­boj­ša Jo­va­no­vić.

– U Sr­bi­ji su na­rav­no mno­ge stva­ri uslo­vlje­ne ta­ko­zva­nim spolj­nim fak­to­ri­ma. Eko­nom­skim pri­li­ka­ma, pre svih. Mla­đe ge­ne­ra­ci­je pro­du­ža­va­ju pe­ri­od (ne)od­ra­sta­nja ži­vo­tom sa ro­di­te­lji­ma.

Ka­ko na pri­mer da se mu­ška­rac ko­ji ne mo­že da na­đe po­sao osa­mo­sta­li iz ro­di­telj­skog do­ma, za­snu­je sop­stve­nu po­ro­di­cu i pre­u­zme od­go­vor­nost uz se­be još za ne­ko­ga, pi­ta se Jo­va­no­vić.

Sa dru­ge stra­ne, naš sa­go­vor­nik na­vo­di da je pro­du­žen pe­ri­od ško­lo­va­nja, a pri­sut­ni su i ta­ko­zva­ni unu­tra­šnji či­ni­o­ci. Po­put se­bič­no­sti, sa­mo­do­volj­no­sti, za­ne­ma­ri­va­nja raz­vo­ja ose­ća­ja bli­sko­sti za či­je na­me­ta­nje kao tren­da kri­vi­cu sno­se upra­vo in­du­stri­ja za­ba­ve i me­di­ji.

Pre­ma Jo­va­no­vi­će­vom mi­šlje­nju, in­du­stri­ja za­ba­ve do­pri­no­si po­pu­la­ri­za­ci­ji lič­no­sti več­nog Pe­tra Pa­na me­đu mu­škar­ci­ma. Ta­kve oso­be te­že se od­ri­ču slo­bo­de, la­god­no­sti, neo­ba­ve­za.

Kod že­na je to dru­ga­či­je. Nji­ma bi­o­lo­ški sat zvo­ni ra­ni­je. A on­da do­la­zi otre­žnje­nje, upra­vo na kra­ju če­tr­de­se­tih, po­čet­kom pe­de­se­tih go­di­na. Oso­ba se za­pi­ta, kad sve­de ra­čun, da li je sve u ma­te­ri­jal­nom?

Kod mu­ška­ra­ca, u od­go­vo­ru na pi­ta­nje da li su sreć­ni ne mo­gu da upi­šu po­tvrd­nu re­če­ni­cu. Iako ima­ju go­di­ne – ni­su sa­zre­li. Od­ga­ja­ni u nar­ci­stič­koj kul­tu­ri gde do­mi­ni­ra mla­dost, ipak, po­sta­vlja­ju pi­ta­nja ko­ja no­si pro­ces sta­re­nja. Kao re­zul­tat ne­za­do­volj­stva od­go­vo­rom ja­vlja­ju se ozbilj­ni psi­ho­so­mat­ski po­re­me­ća­ji.

Ci­ti­ra­ju­ći pe­smu Jo­va­na Jo­va­no­vi­ća Zma­ja „Ma­li Jo­va”, o de­ča­ku ko­ji je na­ga­ra­vio na­u­sni­ce da bi po­stao na­pra­sno de­ka, Jo­va­no­vić is­ti­če da je naj­bo­lje da se čo­vek pri­dr­ža­va sin­tag­me „sve u svo­je vre­me”, da oslu­šku­je unu­tra­šnje po­tre­be i po­ri­ve, i da do­no­si od­lu­ke na osno­vu sop­stve­nog raz­mi­šlja­nja. Jer, ni­ko od nas ne zna šta će upra­vo do­bro­dr­že­ći, le­pog iz­gle­da i po­želj­ni, slav­ni pe­de­se­to­go­di­šnja­ci po­že­le­ti se­bi za pred­sto­je­ći 50. ro­đen­dan.

-----------------------------------------------------------------

Otre­žnje­nje

Uzro­ci su­o­ča­va­nja sa či­nje­ni­com da se ipak na­la­zi u do­bi ka­da sta­rost ku­ca na vra­ta, a ne na po­let­nom po­čet­ku, upr­kos do­brom iz­gle­du i uve­re­nju da ži­vi uspe­šnim ži­vo­tom mo­gu bi­ti unu­tra­šnje pre­i­spi­ti­va­nje ili po­ja­va ne­ke bo­le­sti. Zid otre­žnje­nja je onaj ka­da se oso­ba za­pi­ta – „Šta su stvar­no mo­je po­tre­be? Da li sam za­i­sta sre­ćan?” Re­al­no po­i­ma­nje da psi­ho­fi­zič­ko sta­nje ni­je kao ka­da je bio u tri­de­se­tim po­ja­va je pr­vih hro­nič­nih bo­le­sti.

Gra­ni­ca je 65 go­di­na

Pre­ma Svet­skoj zdrav­stve­noj or­ga­ni­za­ci­ji pre­lom­na cr­ta je 65. go­di­na po­sle ko­je oso­ba mo­že da po­ne­se pri­dev star. U „mla­đe sta­ri­je” oso­be su oni od 65 do 74 go­di­ne; „sta­ri­je sta­ri­je” oso­be su od 74 do 84 go­di­ne, a u ka­te­go­ri­ju „vr­lo sta­ri­je” oso­be ula­ze sta­ri­ji od 84.

A. Cve­ti­ća­nin

objavljeno: 28.01.2013.

Nastavak na Politika...