Izvor: Story, 19.Apr.2015, 13:14 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Da li ste u vezi sa narcisom?
Ovakve osobe mogu posedovati i neke dobre osobine ako je narcisoidnost izražena u manjem obimu, dok kod težih slučajeva takvo stanje karakterišemo kao poremećaj ličnosti za koju je potrebna i medikamentozna terapija
Foto: Profimedia
Mnoge osobe dolaze na partnersko ili bračno savetovanje zbog konflikata i problema u vezi ili braku sa narcisoidnim partnerom. Drugi razlog zašto govorimo o ovom problemu jeste edukacija i želja da prepoznate ove osobine kada birate >> Pročitaj celu vest na sajtu Story << svog budućeg izabranika. U laičkom značenju, narcis je osoba koja je zaljubljena u sebe. To je metafora i odmah na početku treba naglasiti da narcisoidnost ne treba shvatiti kao fenomen sve ili ništa (ili jesi ili nisi narcis) nego kao jednu skalu na kojoj se svako može naći. U zavisnosti od stepena izraženosti, ovakve osobe delimo u dve kategorije: sa blažim ili težim oblikom narcisoidnosti, a u ovom drugom slučaju reč je o narcističkom poremećaju ličnosti. Postojanje takvih osobina u umerenom intenzitetu može biti čak i simpatično, dok je njihova izraženost u većem stepenu karakteristika veoma teških ljudi. Suštinska karakteristika narcisoidnih osoba ogleda se u njihovoj sebičnosti i manjku empatije. One su teške zato što mnogo traže a malo daju, zahtevaju da im se divite, sklone su agresivnim ispadima, svađama i kritikama.
Piše:dr Vladimir Mišić,psiholog, http://www.vaspsiholog.com/
GLAVNE KARAKTERISTIKE NARCISOIDNE OSOBE
Sebičnost – suštinska karakteristika narcisoidnih osoba. Zbog manjka empatije usmereni su na svoje potrebe i nemaju mnogo razumevanja za druge ljude, čak i one iz svog najbližeg okruženja. Narcis nije svestan svoje sebičnosti i neosetljivosti jer je to naprosto deo njegove prirode. Kao što je neko slep za boje, tako je narcis slep za potrebe drugih.
Zatvorenost – takve osobe veoma su nekomunikativne, izbegavaju da pričaju o svojim osećanjima, ponašaju se tajanstveno, žive u svom svetu mašte i grandioznih fantazija o sebi.
Poricanje i ignorisanje problema – ovo je naročito izraženo u odnosima sa drugim ljudima, neosetljivi su i skloni da minimiziraju tuđe probleme.
Preosetljivost na kritiku – svaka sugestija doživljava se kao napad na sopstvenu ličnost i ne pravi se razlika između konstruktivne i destruktivne kritike. Bilo kakva zamerka shvata se kao čin neprijateljstva i zavisti, a prema takvim osobama osećaju bes i mržnju.
Zahtevaju divljenje – narcisi zahtevaju od drugih da im se dive jer im je to potrebno kako bi održavali lažnu grandioznu sliku o sebi. To je njihova duševna hrana kojom se brane od depresije i unutrašnjeg osećaja praznine. Žele da se osećaju bitnim, važnim, velikim i posebnim.
Izražena sklonost da kritikuju i pronalaze mane u drugima – često kritikuju i omalovažavaju druge jer je to jedini način da sebi pokažu kako su bolji od njih. Uvek traži inferiorne osobe kako bi se osećali superiorno.
Manipulativnost – skloni su manipulisanju, kontroli i prevarama u vezi ili braku. Kada su u pitanju njihove potrebe, spremni su da lažu kako bi ostvarili svoje ciljeve.
Depresivnost i praznina – jedna od suštinskih odlika ovakvih osoba koja se bazira na unutrašnjem osećaju praznine. Kada ne dobiju divljenje drugih, upadaju u depresiju. Narcizam je karikatura samoljubavi jer narcis je neko ko ne želi sebi da prizna koliko se iznutra oseća bezvrednim. Spolja gledano, on emituje potpuno suprotno ponašanje.
Izlivi besa – kada ne dobiju pažnju drugih, skloni su izlivima besa koji se najčešće manifestuju kao svađe, vređanja, ucene i optuživanja.
Lako se zaljubljuju – vole da flertuju i žele da ostave dobar utisak na druge. Lako se zaljubljuju jer im prija kada im se neko divi, dok zavode i osvajaju drugu osobu, to im naduvava njihovu lažnu sliku o sebi.
Sklonost ka samosažaljevanju – uglavnom druge optužuju za svoje probleme i ne prihvataju odgovornost za lične postupke jer krivce za sve vide isključivo u drugima. Vole da se samosažaljevaju i sebe prikazuju kao žrtve, neshvaćene, nevoljene i prevarene osobe.
Arogantnost – često su arogantni, nadmeni i oholi u ponašanju jer nemaju empatiju prema drugima, misle kako su bolji od ostalih i da zaslužuju poseban tretman. Zbog svoje unutrašnje slabosti, na taj način pokušavaju da se zaštite.
Vole da se hvale i preuveličavaju svoje uspehe – to rade da bi sebi i drugima pokazali kako su posebni i da zaslužuju divljenje. Veoma im je stalo do mišljenja ljudi kojima se dive.
Sklonost ka grandioznim fantazijama – često maštaju o velikim uspesima i divljenju okoline.
Površni šarm – drže do svog spoljašnjeg izgleda i žele da ostave dobar utisak kako bi se o tome pričalo i da bi im se drugi divili.
Perfekcionizam – teže savršenstvu, naročito u poslu.
Zavist – zavide drugima koje vide kao uspešnije, atraktivnije i bogatije od sebe.
Treba reći i to da su narcisi često bogate, cenjene, priznate i uspešne osobe u društvu. Mnogo ih ima među javnim ličnostima, menadžerima, političarima, bankarima, direktorima, lekarima i drugim prestižnim profesijama. Takva osoba voli da se istakne i često je ambiciozna jer u poslovnom uspehu nalazi kompenzaciju za svoj unutrašnji osećaj praznine i bezvrednosti.
SAVET
Iako narcis spolja može delovati veoma samopouzdano, samouvereno, šarmantno i harizmatično, što je privlačno za većinu ljudi, pre svega za žene, iznutra je prazan, depresivan, pun besa, zavisti i mržnje prema sebi, drugima i svetu u kojem živi. Narcisoidne osobe nisu dobri roditelji jer im nedostaje empatija, toplina i sposobnost da daju ljubav. U vezama su skloni neverstvima i prevarama. Često nalaze komplementarne osobe zavisne strukture ličnosti, s kojima grade simbiotski odnos u kojem oni dominiraju. Problem je što narcisa čak i to ne ispunjava, on se i u takvoj vezi oseća se nedovoljno važnim, prihvaćenim i vrednim, mašta o slavi, uspesima ili seks avanturama.
Narcise je teško popraviti, naročito one koji imaju poremećaj ličnosti. Oni su po pravili teški za saradnju, retko kad pristaju da sami traže pomoć, a na psihoterapiji vole da se nadmudruju sa terapeutom i dokazuju kako su oni bolji, pametniji i mudriji od njega. Kod blažih oblika narcizma, psihoterapija može biti od koristi dok je kod težih neophodno primenjivati i medikamentoznu terapiju. Na terapiju umesto narcisa uglavnom dolaze njihovi članovi porodice, deca i bračni partneri.
Priredila: Ksenija Konić
