Izvor: Politika, 29.Jul.2010, 23:48 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Da li Francuskinje lepo stare
Šta je tajna njihovog dobrog izgleda, zašto se ne goje i ne vole da pričaju pred muževima o svojim ritualima za ulepšavanje
Da li je mit o Francuskinjama, kao damama sa stilom i skrivenim tajnama zavodljivog izgleda, vanvremen? U čemu je rešenje zagonetke njihovih obimnih obroka i vitke linije? Da li se svojim stilom života razlikuju od drugih Evropljanki? Stare li lepše u odnosu na Amerikanke i Britanke?
Na ova pitanja nije lako dati naučno utemeljene odgovore. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Ipak, brojni primeri među kojima su slavne glumice Ketrin Denev (66) i Žilijet Binoš (46), političarka Segolen Roajal (56) ali i veliki broj žena koje nisu u javnosti, ukazuju da postoje male „cake” zaslužne za njihov dobar izgled. Pokušaj njihovog „razotkrivanja” objavljen je u knjizi Đulijano Mirej „Francuskinje se ne goje”, koja je postala planeterni bestseler. Takav status priručnika konačno je potvrđen i autorkinim gostovanjem u kultnoj TV emisije Opre Vinfri, koja je s nestrpljenjem nastojala da otkrije „čarobnu formulu francuske vitkosti”. Koliko je u tome uspela najbolje potvrđuje činjenica da i dalje kuburi sa viškom kilograma.
U svom priručniku autorka iz prve ruke (rođena i živela u Francuskoj) iznosi „jednostavnu” ali „veoma delotvornu strategiju” koja, uz desetine recepata za koje bi mnogi pomislili da goje, omogućava kontrolu telesne težine tokom celog života. Tu je neizbežan vikend tretman čorbom od praziluka, svakodnevno unošenje svežih namirnica, najmanje pet dnevnih obroka, čaša vina i dva najvažnija „dijetetska začina” – umerenost i osećaj zadovoljstva.
Važna komponenta dobrog izgleda, kako tvrdi Mirej, je i neopterećenost kilažom. Francuskinje, za razliku od Amerikanki, o svojoj težini ne pričaju ni pred članovima porodice, a posebno ne pred mužem. U društvu će radije razgovarati o ljubavnicima nego o težini, a od stola ne ustaju sa osećajem griže savesti već zadovoljstva.
„Suština je u tome da treba da naučite da manje može da bude više i da otkrijete kako možete sve da jedete u umerenim količinama”, savetuje Mirej i podseća na obavezno unošenje vode i fizički napor, koji mora biti u skladu sa unetim kalorijama. Neki bi rekli da autorka, baš kao i mnogi pre nje koji su se bavili istim ili sličnim temama, „nije otkrila toplu vodu” i da je suština svake dobre teorije u njenoj još boljoj primeni. A, kada je reč o fizičkom vežbanju, mora se priznati da Francuskinje i nisu baš neki ljubitelji odlaska u teretane. Kako primećuje En Morison, kolumnistkinja „Njujork tajmsa”, doživljavaju ih „originalnom formom torture”. Jedini prihvatljiv oblik sagorevanja kalorija za njih je šetnja. Ali ukoliko i ona izostane, tu su pilule, losioni, preparati, aparati i tretmani, kojima se veoma rado podvrgavaju kako bi očuvale (ili povratile) dobru liniju.
Zbog toga se farmaceutske kompanije utrkuju koja će ponuditi bolje sredstvo za topljenje masnih naslaga sa kritičnih zona. Tu su „čudotvorni” flasteri za stomak, „tvigi zavoji” za butine i zadnjicu, kapsule za eliminaciju „pomorandžine kore”… U ponudi je i aparat za elektrostimulaciju mišića, koji u kućnoj upotrebi, dakle uz sav komfor doma, garantuje zategnuto i zavodljivo telo. Svojim stimulacijama, u jednoj seriji, zamenjuje 120 urađenih trbušnjaka.
Odgovor na zagonetku zašto se Francuskinje dobro osećaju u sopstvenoj koži, kolumnistkinja prestižnog lista pokušala je da nađe u ritualima svakodnevne nege kao i uživanju u blagodetima masaža (lica i tela) i spa tretmanima. Jedan od njih je talasoterapija koja, kombinovanjem mlazeva vode, prostirki od morskih trava, obloga i kupki od blata, poboljšava cirkulaciju, smanjuje napetost i celulit i pomaže lakšem tonjenju u san.
Da Francuskinje ne štede novac kada je reč o kremama sa efektima zatezanje lica, eliminacije bora i instant mladalačkog izgleda, potvrđuje „Mintelovo” istraživanje, u kome se navodi da one godišnje potroše 2,2 milijarde dolara, što je jednako zajedničkoj potrošnji te vrste Španjolki, Nemica i Britanki. Da bi smo proverili kako to izgleda u praksi, kolumnistkinja prestižnog lista predlaže da uđemo u neko kućno kupatilo (što se smatra neučtivim) u kome će nas, kako tvrdi Morison, na policama dočekati najrazličitije bočice i preparati. Biće tu dnevnih i noćnih krema, seruma, tonika, pilinga… Ali ne i previše sapuna, osim onih za ruke. Francuskinje ih ne koriste za lice i telo, jer isušuju kožu, bez obzira na to koliko bili „punomasni”.
I na kraju, svoj doprinos održavanju lepote Francuskinja daju i estetski hirurzi, ali tako što osvežavaju prirodan izgled, za razliku od svojih američkih kolega koji nastoje da ostvare efekat „da svi vide dobru investiciju”. Upravo zbog toga uočljiva je razlika u radu evropskih i američkih „plastičara”. Prvi rade „nevidljivo”, a drugi „za sve pare”.
Zorica Karanović
objavljeno: 30/07/2010
