Izvor: Glas javnosti, 25.Jul.2008, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Da i u našem selu bude ovako lepo
Aleksandra Janjićijević, 11-godišnja devojčica iz Starog Grackog, sela u kome je pre tačno devet godina ubijeno 14 žetelaca, zagrlila je na Tari pre nekoliko godina Pančićevu omoriku koja „ispunjava želje“. Aleksandrina želja je bila da i u njenom selu bude lepo i radosno kao u „Školi prijateljstva“, koju na Tari već osmu godinu za redom organizuje humanitarna organizacija „Naša Srbija“.
Svake godine u „Školi prijateljstva“ boravi 400 dece iz Srbije i Republike >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << Srpske, a među njima i ona sa Kosova i Metohije, i svi bez obzira na probleme i nesreće koje su preživeli tokom devedesetih, jednodušno ističu da im je na Tari na prvom mestu druženje. Miljana Jaredić (11) koja se iz Peći preselila u Jagodinu najviše voli da uči da tka i pravi licidarska srca. „Ove godine napravićemo više od 400 srca, kako bi svi gosti i sva deca pre odlaska dobili po jedno“, kaže Miljana.
Dodaje da se nada da će svi čuvati svoja srca kao što i ona čuva ikonicu koju je dobila kada je sa Našom Srbijom bila kod patrijarha Pavla. Škola je od onda svake godine bivala sve veća, povećavale su se mogućnosti za učenje, usavršavanje raznih veština, što ovoj deci treba da pokaže da i o njima neko brine.
Brat i sestra Nenad i Maja Muljići iz izbegličkog naselja Lahor kod Štrpca, dolaze već tri godine na Taru. Marija kaže da je na početku strahovala kako će ih ostala deca prihvatiti. Priča da nije bilo problema i da je brzo shvatila da su u „Školi prijateljstva“ svi isti. Maja najviše pamti malog Kineza kojeg je prošle godine upoznala na Tari, kada je Kina bila „zemlja prijatelj“ škole.
- Brzo smo se sprijateljili iako je komunikacija rečima bila nemoguća. Učio me da pišem njihova slova. Mnogo bih volela kada bi opet došao, na primer, na dan koji je u školi posvećen Olimpijskim igrama - kaže Maja.
Vesna Simić (16) iz Carevca kod Novog Brda, sela sa samo 33 kuće, peti put dolazi u školu i na Tari joj je, kaže, divno. Najviše joj se sviđa druženje, priroda i šetnje. Ivani Živić iz Starog Grackog posebno se dopada to što je svake godine druga zemlja prijatelj škole.
- Tim povodom organizuju se kvizovi, svi učimo i pripremamo se da pred našim gostima pokažemo što bolje znanje o njihovoj zemlji - kaže Ivana, koja je bila finalista kviza „Koliko poznajemo Kipar“, zemlje ovogodišnjeg prijatelja škole.
Desetogodišnji Mihajlo Đorđević iz sela Donje Korminjane kod Kosovske Kamenice važi za velikog srcelomca. U njega je zaljubljeno najmanje 10 devojčica, a toliko ih, kako njegovi drugovi kažu, skoro nema u celom selu u kome živi.
Za Milicu Nojić i njenu drugaricu Maju Paunović iz Pasjana, kod Gnjilana, Tara je najlepše mesto dok se, kako kažu, ne ispune obećanja da će u njihovom selu biti izgrađen bazen i sportska sala.
- LJudi iz našeg sela nigde ne idu, kad završimo osmi razred odemo na ekskuriziju u Niš, a srednju u Beograd i to je sve. Zato smo bile presrećne kada smo sa Našom Srbijom bile u Rumuniji, zahvaljujući nagradi osvojenoj na takmičenju za mis rumunske dijaspore koje se u korist 50 dece sa Kosova odrekla Marina Kabić (19) iz Vršca - kazale su devojčice.
