Izvor: Politika, 14.Nov.2010, 00:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Čudno čudo pod Sovljakom
Kroz „magičan kvadrat” u selu Drenovi, koji „leči od svake boljke”, za sedam meseci prošlo 25.000 ljudi, a niko da stručno proveri lekovitost „suve banje” i, možda, napravi fabriku para
Na livadi, usred kvadrata oivičenog belom pantljikom, grupa žena i muškaraca. Mlađi stoje, dve starice sede na drvenoj klupici. Pre njih, u proteklih sedam meseci, ovde odstajalo oko 25.000 duša. Po tlu mnogo metalnih novčića, vele, valja se. Grupa povremeno pogleda na veliki >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << časovnik okačen o obližnju šljivu: danas treba da odstoje pola sata, sutra još toliko, a posle šest, 12 i 18 dana još po 30 minuta i – terapija je završena.
– Na ovom mestu je prirodno ili božije čudo. Leči od svega: upaljene vene, kostobolju, bolesne zglobove, neurozu, skida šećer u krvi, a posle terapije se mnogo bolje spava – priča nam Jaroslav Nidžović iz Čačka; Jaroslavljeva supruga Stojana je došla sa štakama, nada se da će, posle šestog izlaganja elektromagnetskom zračenju koje dolazi iz zemlje, stati na svoje noge.
Gde je to lekovito mesto? Selo Drenova, 20 kilometara zapadno od Gornjeg Milanovca. Kad se izbije na put Čačak – Ravna gora, čeka vas tabla sa napisom „Energetsko isceljenje Lazići, 1 km”. Znači da valja skrenuti udesno i uskim asfaltom, potom makadamom, stići pod sam vrh planine Sovljak. Tu je domaćinstvo Dragana i Milice Lazić. Iznad kuće parkirani automobili raznih registracija i ledina sa „magičnim kvadratom” u kojem se smenjuju ljudi koji su „obišli sve lekare, još da i ovo probamo”.
– Kuća mi je na 590 metara nadmorske visine, oskudevamo vodom, pa sam pozvao „rašljara” iz našeg sela Milisava da odredi gde da kopam bunar. Kad je došao na ovo mesto, šljivova rakljica u njegovim rukama je prosto htela da se polomi. „Vode nema, ali ima nešto, a ne znam šta je”, rekao je Milisav. Vest da na mojoj livadi ima „neki đavo” stigla je i do ušiju Dragoljuba Škiljevića iz Čačka koji se, godinama, uspešno bavi radiestezijom. Došao čovek sa viskom i još nekakvim alatkama i zaključio da iz zemlje zrače snažni magnetni talasi, da to može biti veoma lekovito, prava „suva” banja – ispriča nam Dragan kako je sve počelo u maju prošle godine.
Radiestezista Škiljević, očito bolje obavešten od „rašljara” Milisava, tvrdi da je reč o pozitivnom elektromagnetnom zračenju u krugu prečnika sedam metara.
– Da je zračenje lekovito uverio sam se na sebi i svojoj supruzi: naši organizmi su vrlo povoljno reagovali na „terapiju” iz zemlje u Lazićevoj livadi. Ipak, da bi se izbeglo nagađanje ili štetne posledice, potrebno je angažovati stručnjake da izvrše ispitivanja i utvrde da li je zračenje lekovito i koje bolesti može da leči – smatra Škiljević.
Ali, dok stručnjaci ne dođu (ako dođu), dolaze mnogi bolesnici, uvereni da ih Lazićev „kvadrat” može ratosiljati baš svake boljke. I u Knjizi utisaka, koju su Lazići otvorili, upisuju s kojom boljkom su došli i šta se, posle terapije, desilo.
Evo nekoliko njihovih svedočenja. „Dolazim peti put, sad bolje spavam, a cista sa levog jajnika je sa 48 smanjena na 31 milimetar” (Olgica Paunović). „Bio sam u krugovima tri dana uzastopno, više me kolena ne bole, mogu da kleknem, a nisam mogao” (D. Žikić). „Od prvog dolaska bilo mi je bolje i lakše venama sa kojima godinama kuburim” (Olivera Joksić). „Došla sam zbog bolova u ramenu i vratnom delu kičme; posle prve terapije, prvi put nisam popila lek protiv bolova” (Branka). „Imao sam probleme sa ravnotežom, a bolovi u kolenima nisu mi dali da hodam. Sad ustajem i hodam bez ičije pomoći” (Milan Rebić). „Posle tri dana terapije, prestali su bolovi i trnjenje u nožnim prstima zbog slabe cirkulacije” (Marina Radovanović). „Imao sam masno tkivo na desnoj plećki, a posle šest dolazaka u Drenovu, izraslina je nestala” (M. Lukić). Jedna zahvalna Beograđanka je donela i okačila o obližnje stablo kruške sat-ikonu sa Bogorodicom i Hristom. A Andreas Miler, srpski zet iz Nemačke, napisao je na svom maternjem: „Hvala ovoj zemlji i ovom mestu na ovakvom daru!”
Draganova supruga Milica kaže da bude dana, kao na Krstovdan i Malu Gospojinu, kad prodefiluje i po 500 duša. Dočekuje ih s medom i kafom i ispraća sa željom da će im, posle zračenja, biti mnogo bolje.
– Nikom ništa ne naplaćujemo, čak ne kupimo ni sitninu koju ostavljaju u „kvadratu”; greh je da se bogatimo na tuđoj nevolji. Uostalom, ovo nije naša zasluga, ovo je božiji dar – kažu.
Ipak, „suva banja” nije bez koristi za Laziće. Milica je na parčetu kartona ispisala „Prodajemo sir i kajmak” i to zakovala za brvna mlekara. Uz beli mrs, prodaje i med iz vlastitog pčelinjaka. Reč je o garantovano zdravoj hrani sa planine: kajmak i med po 400, a sir po 170 dinara za kilogram.
No, čudno je da se „niko od opštinskih funkcionera do sada nije interesovao za ovu pojavu”, vajka se Dragan Lazić. Ako bi ljudi od struke potvrdili ovo što tvrde Lazići i u Knjigu utisaka upisuju pacijenti, „magični kvadrat” pod Sovljakom bi mogao postati fabrika novca. Asfalt, stacionar sa stalnim lekarima, bungalovi, trgovine, odgovarajuća reklama i – eto gostiju iz sveta. Dodajmo još da u blizini Milanovca postoje tri divlje banje: Mlakovac, Svračkovci i Savinac, u koje niko nikad nije uložio ni „žute banke”. Tolike prilike, a tolika bezidejnost!
-------------------------------------------------------------
Mobilni pobrljavio
Dokaz da tu „nešto ima” otkrio nam je i naš „mobilac”. Pri pokušaju da, posle obavljenog posla, telefoniramo, začudi nas da smo „nedostupni” na ovako velikoj visini. Domaćica Milica upita da li smo, sa telefonom u džepu, stajali u ograđenom prostoru. Kad joj potvrdismo, objasni nam da magnetsko zračernje iz zemlje pravi zbrku u mobilnim telefonima, ali da se ne brinemo – posle kraćeg vremena sve se vrati na staro. Zaista, tako je i bilo.
Tekst i fotografije
Boško Lomović
objavljeno: 14.11.2010.
