Izvor: Glas javnosti, 25.Sep.2008, 09:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Crknuću zbog nepravde
Miloljub Božić, zvani Tikvić, čuveni domaćin iz Pilatovića kod Požege, koji sa porodicom godišnje proizvede i proda pola miliona komada sadnica raznog cveća i povrća, ovih dana, kaže, hoće da crkne zbog nepravde. Naložila mu država da plati 100.000 dinara kazne. Miloljub je, priznaje, svestan da je kazna izrečena po pravu i po zakonu, ali, nije po pravdi ‘’ni ljudskoj ni Božjoj’’.
- Ama, jedan jedini dinar da su me kaznili, isto bi me ovako srce bolelo zbog nepravde. >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << Ne boli mene tih 100.000 dinara, platiću ja to, nego me boli nepravda, nepravda i nepravda i zbog nepravde ću da crknem - veli Miloljub.
Juče ujutru zatekli smo ga nad jednom od njegovih prostranih leja u kojima gaji cveće. Pod plastenicima, i to onima koje i zimi greje, ima, kaže, ravno 34 ara. Već 40 godina on i njegova porodica žive samo od čiste poljoprivrede, cveća i sadnica povrća. Godišnje proda više od pola miliona saksija sa cvećem po Makedoniji, Crnoj Gori, Kosovu, kod njega su na obuku dolazili i cvećari iz Francuske, Holandije i Izraela. Za to vreme, nije od države, veli, dobio ni dinara kredita ni kakve druge pomoći, a ta ista država, do sada ga je, veli, najmanje nekoliko puta debelo uvredila.
- Da pođemo od prvog slučaja. Podignem ja dva plastenika, uložim 34.000 evra, i od države, kao što mi i sleduje zatražim refundaciju od 15.000 evra. Podnesem papire, čekao, čekao, vidim nema ništa. Odem u Ministarstvo poljoprivrede da se žalim, tamo uzgred, ispričam nekoj službenici, da sam skoro bio u školi za mlade poljoprivrednike. Ona, ni pet ni devet, veli mi, šta ćeš ti u školi za mlade poljoprivrednike kad si 1945. godište! E, tu mi pukne film, kažem joj, spakuj ti meni tu dokumentaciju idem ja mojoj kući. Šta ima veze ako imam 60 godina, zar nemam pravo da se školujem - priča Miloljub.
DOLAZILI SAMO ZA POREZ
- Pokojni otac prodavao je ćošak po ćošak zemlje kad je morao da isplati porez ili narez, ali, državi nikad nije dugovao. Ja sad ispadoh najgori čovek, i zbog toga me boli srce. Kad samo dublje razmislim, u Prvom svetskom ratu iz ove kuće troje je poginulo, otac je bio solunac, i nikad se država nije setila da pita treba li nam nešto. Jok, oni su ovde dolazili samo kad je trebalo naplatiti porez, nešto nacionalizovati, oteti zemlju. Za poslednjih dvadeset- trideset godina, nikoga država iz ove kuće nije zaposlila, niko nije ni bio na Birou za zapošljavanje, ništa nismo tražili. A, s druge strane, za vreme sezone, kampanje, od marta do jula zapošljavamo i više od dvadeset sezonskih radnika, oni hleba jedu iz ove kuće i od ove proizvodnje, ali, državu to nije briga - kaže Miloljub.
Drugi slučaj kada ga je država uvredila je ovaj, već pomenuti, vezan za kaznu od 100.000 dinara.
- Ja, odnosno moj sin Zoran, držimo prodavnicu u centru sela. U oktobru 2006. godine, desi se, pa za dva dana meni umre ujna, a radnici koja je radila u prodavnici baba. Evo, imam i umrlice. Sva moja čeljad iz kuće krenu tog 17. oktobra na sahranu ujni, radnica na sahranu babi, a još jedna radnica bila je tih dana u Beogradu, na nekom lečenju. Ostane prodavnica prazna, mi zovnemo rođaku iz sela da bude za tezgom samo dva sata, dok se mi ne vratimo sa sahrane, da komšije imaju gde da kupe sveće... I inspekcija ti stigne baš u vreme kad je za tezgom bila ta radnica. Naprave zapisnik, sudija za prekršaje u Požegi kazni nas sa ovih 100.000 dinara - prepričava Miloljub.
Onda, nastavi priču šta ga u čitavom događaju najviše boli.
- Ta prodavnica radi od 1990. godine. Prošlo je kroz nju najmanje 10-15 radnika, i svi su uredno, sve vreme bili prijavljeni, svima smo uredno plaćali poreze i doprinose. Nikada nijednu kaznu zbog neprijavljivanja radnika nisam platio. Radnice iz te prodavnice za ovih 18 godina rodile su trinaestoro, ovih dana čekamo i četrnaesto dete, svima smo im uredno platili i bolovanja i kad smo na refundaciju čekali po godinu i po dana, i onda inspekcija dođe i napiše mi kaznu što je devojka ostala u prodavnici dva sata dok smo svi mi na sahrani. I, zar to nije nepravda, ubiše mi dostojanstvo, nije tu pitanje je li kazna sto hiljada ili jedan jedini dinar - kaže Miloljub.
Ovih dana, pisao je kaže i raznim ministarstvima po Beogradu, s molbom, da o njegovom trošku dođu u Požegu, da provere sve knjige i kartoteke, da odu u Fond PIO, da vide da je u toj prodavnici uvek bilo četvoro ili petoro prijavljenih radnika, da su svi porezi i doprinosi uredno plaćani, pa ako i te kontrole ustanove da je dužan da plati tih 100.000 i da je to po pravdi, on će platiti.
Smatrajući da kazna koja mu je odrezana nije pravedna, Miloljub će se kaže žaliti od Beograda, pa svuda po svetu, gde god čuje za kakvu organizaciju koja štiti ljudska prava.
- Dinar da je kazna, dinar, ali, ja moj obraz ne dam!
Ostao je juče u kujni, da neveštim, seljačkim rukopisom domaćina, sriče žalbu Ministarstvu pravde. Da vidi može li šta po zakonu da se ispravi, kad već pravde nema!
Sramota je ovo sta se ovome izuzetno vrednom covjeku Miloljubu radi i uradilo.
U mojoj drzavi odakle se javljam Canada ovakvo nesto se Miloljubi GARANT nebi dogodilo.Mozda mozda bi platio neku sitnu kaznu a ne drasticnu zbog toga sto mu je PRVI put nadjen problemcic i zbog ciste biznis proslosti.
U Canadi zakoni s biznisom su veoma elasticni da se tako nekkao izrazim.
Npr.prvi prekrsaji se oprastaju ALI se ipak evidentiraju(pohrane u kompjuteru)i ako vise nikada ne napravis krsenja zakona iz te oblasti kaznu drzava oprosti ali ako si ponovio prekrsaj u isom domenu e onda kazna se MORA platiti a ponekada platis i onu sto su ti prvi put oprostili.
Dakle u Canadi ljudi koji rade(inspektori)za drzavu veoam su doamcinski i razumno rade i GARANT ovaj Miloljub nebi nikada ovako nastradao kao u Srbiji.
Ovo s Miloljubom je SRAMOTA.
Nemu treba neka (barem)simbolicna pohvala,odlikovanje i slicno da covjek dobije ponosa i elana da nastavi biznis u dobrobit njega radnika a najvise drzave Srbije.
U Srbiji je SVE 99,9% problem, KRIMINALNE i NEODGOVORNA vlast.
Pozdrav iz Canade,zalosno........eto i mene u srce bocka jbga.
