Izvor: Story, 05.Maj.2015, 17:56 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Čokolada najslađa tajna
Čokolada je poslastica koja se dobija mešanjem kakao mase s većom ili manjom količinom šećera. Najčešće na tržište dolazi u obliku pločica. Ime potiče od astečke reči xocólatl (xocolli – gorko i atl – voda) iz vremena kada se čokolada uglavnom pila. Kakao (na
Foto: Story Caffe
Istorija čokolade
Pretpostavlja se da su južnoamerička plemena Indijanaca još pre 2.600 godina kuvala čokoladnu smesu. Visokorazvijena civilizacija Maja >> Pročitaj celu vest na sajtu Story << priređivala je u proleće slavlja u čast boga kakaoa Ek Chuaha, tokom kojih bi se prinosile životinjske žrtve i delili pokloni, a zrna kakaoa bila su prihvaćena kao sredstvo plaćanja.
U Meksiku su potvrđena slična slavlja.
Sa putovanja po Južnoj Americi, Kristifor Kolumbo doneo je na španski dvor i seme kakaoa, ali to je u prvi mah prošlo prilično nezapaženo. Tek će španski konkistador Kortes, kada krene u osvajanje Južne Amerike i uništavanje tamošnjih civilizacija, probati xocoatl, topao kakaov napitak koji mu je ponudio astečki vladar Montezuma u velikim zlatnim peharima.
Asteci su čokoladni napitak pili zagrejan i bez šećera, ali su dodavali začine poput vanile i čilija. Tek će Evropljani od čokolade napraviti slatkiš.
Španski misionari prvi su u Evropi pripravljali čokoladu s dodatkom šećera i cimeta, ali i dalje kao napitak.
Čokolada kakvu poznajemo danas, napravljena je zahvaljujući Holanđaninu Konradu van Hutenu, koji je 1828. godine patentirao hidrauličnu presu za mrvljenje zrna, posle čega je bilo moguće dobiti kakao prah. Englezi su 1847. otkrili kako se od tog praha pomešanog sa šećerom i rastopljenim maslacem može dobiti ukusna poslastica. Bila je to prva čokolada za jelo.
Švajcarac Danijel Peter eksperimentisao je s mlekom kao sastojkom u čokoladi i uspeo je da proizvede prvu mlečnu čokoladu 1875. godine.
Švajcarci su nastavili da usavršavaju proizvodnju čokolade i 1879. godine Rudolf Lint je napravio čokoladu koja se topila u ustima poznata i po nazivu chocolat fondant. Lindt je danas jedna od najpoznatijih fabrika čokolade.
Zablude o čokoladi
• Uzrokuje karijes - Nedostatak higijene dovodi do propadanje zuba i bilo koja hrana koja sadrži fermentišuće ugljene hidrate. Štaviše, neki sastojci u čokoladi usporavaju kvarenje zuba!
• Uzrokuje akne - Brojna istraživanja dokazala su da konzumiranje čokolade ne povećava broj akni.
• Uzrokuje gojenje - Kao i svaka hrana u preteranim količinama, čokolada doprinosi gojenju, ali kockica-dve sprečava prežderavanje u krizama i zadovoljava želju organizma za hranom. Kao i u svemu bitna je umerenost!
• Povećava nivo holesterola - Kakao maslac, odnosno masnoća iz zrna kakaoa, uprkos visokozasićenim masnoćama ne podiže nivo holesterola u krvi. Stearinska kiselina, jedna od glavnih masnih kiselina u kakao maslacu, drugačije se razlaže u organizmu i čak može da snizi nivo holesterola u krvi.
Pet najskupljih čokolada na svetu
Posle dijamanata, čokolada je najbolji prijatelj svake žene.
Možda će vam se učiniti da je reč o „jeftinom prijateljstvu“, ali niste u pravu. Vrhunska čokolada koju prave najbolji čokoladeri sa najkvalitetnijim sastojcima ima i odgovarajuću cenu koja ide uz sve to. Procenite sami da li se isplati.
1. La Madeline au Truffe - kraljica među čokoladama
Kilogram ove čokolade košta kao solidan polovni automobil! Naime, oko 20 kuglica La Madeline au Trufee, što mu dođe kilogram, ima cenu od neverovatnih 5.00o dolara!
Ove čokoladne „bombice“ pravi kompanija Knipschildt. Napravljene su od 70-procentne Valrhona čokolade i slatke pavlake, a zatim se 24 natapaju u vanili i čistom ulju od tartufa. Kakao prah dodaje se ručno.
2. Noka - čista egzotika
Ova poslastica je prava egzotična lepotica. Nokine čokolade prave se od najboljeg kakaoa iz Venecuele, Ekvadora, Obale Slonovače i sa Trinidada. Sastoji se od 75 odsto kakaoa i ostalih uobičajenih sastojaka, s jednom bitnom razlikom – potpuno je prirodna. U ovaj slatkiš ne dodaju se aditivi, kao ni aroma vanile, čime se njen proizvođač Noka Vintages Collection do te mere ponosi da je formirao cenu za kilogram od 1.700 dolara!
3. Delafee - začinjeno zlatom
Pošto ćete ovu čokoladu platiti zlatom, red je da malo njega i pojedete. Možda je to bila ideja švajcarske kompanije Delafee, kada je osmislila ovaj slatkiš začinjen jestivim 24-karatnim zlatom! Zato, ako vam nešto krcne pod zubima dok žvaćete ovu čokoladicu, znajte da to nije ni badem ni lešnik.
Od ostalih sastojaka sadrži ulje od kokosa, kakao maslac, mleko u prahu i vanilu, a cena je nešto preko 1.000 dolara za kilogram!
4. Richart - Na francuski način
Iako nema titulu najskuplje čokolade, francuski Richart sastoji se od 70 odsto kriolo kakaoa iz Venecuele, koji se smatra najkvalitetnijim na svetu. Ceni i kvalitetu doprinose najbolje vrste badema, kupina, jagoda i egzotičnih začina.
U odnosu na tri prethodne s ove liste, ovo je sa 240 dolara po kilogramu – bagatela!
5. Godiva G - belgijska tradicija
Ne možete pričati o belgijskoj čokoladi, a da ne spomenete Godivu, posebno njenu kolekciju G.
U sastav ovog slatkiša ulaze retki sastojci poput tasmanijskog meda ili specijalne meksičke ljute mešavine. Godiva G kolekcija ima cenu od 215 dolara za kilogram.
Muzeji čokolade u svetu
Nezaobilazna mesta za prave avanturiste i ljubitelje ove poslastice
Čokolada i putovanja – ljubitelji ove dve strasti napraviće idealnu kombinaciju ako odluče da posete najbolje svetske muzeje ove neodoljive poslastice.
Dobri poznavaci čokolade reći će vam da je najslađi muzej na svetu – Muzej čokolade u Kelnu. Njegova zgrada futurističkog izgleda pruža mogućnost posetiocima da upoznaju istoriju ovog slatkiša. Oni imaju priliku i da probaju ukus eksponata na čokoladnoj fontani u koju se umače keks i time služe gosti.
Nakon toga, preporuka je i da posetite francuski Muzej čokolade. On se nalazi u jednom alzaškom selu, a turistima je na raspolaganju pozorište, poslastičarnica i prodavnica suvenira gde mogu da kupe najraznovrsnije proizvode – od čokolade i testenine preko sirćeta do piva.
U neverovatnom svetu čokolade u australijskoj saveznoj državi Viktorija mogu se videti čokoladne replike poznatih skulptura kao što je Mikelanđelov David.
Iz Australije prošetajte ponovo do Evrope i Muzeja istorije čokolade u Brižu. Osim što možete čuti zašto je ova poslastica korisna za zdravlje, videćete i zbirku limenih kutija za čokoladne bombone.
Ne propustite da posetite i sličnu instituciju u Barseloni za koju kažu da su skulpture toliko verno urađene da gotovo ne možete primetiti da su napravljene od najslađe „stvari” na svetu.
Neodoljiva je i postavka u Muzeju u Pragu koja sa zbirkom starih omota i prikazom procesa proizvodnje čokolade očara svakog posetioca.
Pravi avanturisti treba da posete Muzej čokolade na južnokorejskom ostrvu Džedžu-do. Pored radionice, izložbenog prostora i umetničke galerije koji su veoma impresivni, moći će da vide i repliku čuvenog tramvaja iz San Franciska.
Putovali ili ne, jedno je sigurno – neodoljivom ukusu čokolade koja se topi u ustima ne možete odoleti!
Tekst je preuzet iz Story Cafe
Izvor: Story Cafe
