Izvor: Politika, 21.Avg.2010, 01:14 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Čitanje misli
Neki ljudi očekuju da im njihov partner pokaže da ih zaista voli, tako što jeste u stanju da im čita misli. Iako mu nisu saopštili svoje misli, želje, osećanja i namere, oni očekuju da ih partner nekako „oseti”. I zato kada nešto snažno žele, umesto da to jasno izraze, oni ćute, nadajući se da će partner prepoznati šta žele. A kada se to ne desi, tada ne samo da se osećaju frustrirano što želja nije ostvarena, nego se uz to osećaju i nevoljeno. Mogu reagovati osećanjem tuge, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ali mogu ljutito optuživati partnera da ih zapravo ne voli.
Otkud nekome ideja da se prava ljubav prepoznaje po nekoj vrsti telepatije? Uverenje da osoba koja nas zaista voli može tačno znati šta nam treba nije se pojavilo tek tako. Ono je sećanje na onaj odnos ljubavi u kome se to zaista događalo, a to je odnos majke prema malom detetu. Mnogi muškarci smatraju da bebe nisu naročito zanimljive jer ne znaju da komuniciraju sa njima. Majke, sa druge strane, znaju da upravo u periodu dok dete ne progovori ima puno neverbalne komunikacije. Zbog toga majka nauči da prepoznaje različite signale svog deteta i da tačno prepoznaje njegova unutrašnja stanja, a zatim, na osnovu toga, i da zadovoljava potrebe deteta. Kada majka nastavi da čita misli i onda kada dete jeste u mogućnosti da svoju želju izrazi rečima, tada dete nastavi da povezuje čitanje misli sa ljubavlju. I zato, ako je u detinjstvu bilo dovoljno da dete pogleda u frižider, da bi mu majka ponudila nešto da jede, kada odraste ta osoba može od partnera očekivati da nastavi da čini isto, naravno ako ga zaista voli.
Očekivanje da partner čita misli negativno se odražava na vezu, ali i donosi različite psihološke dobiti osobi. Na primer: želja koja nije izražena ne može biti ni odbijena. Na taj način osoba izbegava konflikte u vezi, jer nesaopštenoj želji partner ne može reći „ne” i tako ne može nastati konflikt.
Kako su u vezi sa osobom koja očekuje da joj se čitaju misli veoma česti nesporazumi i njene reakcije razočaranja, veoma je dobro da osoba umesto toga počne da jasno verbalno izražava svoje želje i svoja razmišljanja. Jezik je oblik komunikacije u kojem je najmanji broj nesporazuma. Kada upućuje jasne signale, osoba i njeno ponašanje postaju partneru mnogo razumljiviji tako da se broj nesporazuma bitno smanjuje. Tačno je da je osobama koje su dugo zajedno dovoljan pogled, pa da znaju kako se oseća partner, ali ne treba zaboraviti da je tome prethodio početni period direktne i jasne komunikacije. Razgovor o sebi i svojim željama i osećanjima jeste deo bliskosti bez koje nema kvalitetne veze.
Zoran Milivojević
objavljeno: 21/08/2010
.jpg)
