Izvor: Politika, 15.Nov.2014, 23:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Čitanje je najjači anestetik za životni bol
Pravnik, pisac i profesor žurnalistike govori o stavu Dostojevskog, Kiša, Andrića, Isidore Sekulić, Francuskoj koja ima najviše „nobelovaca” na svetu, idealima...
Sanja Domazet, diplomirani pravnik, pisac i profesor žurnalistike na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, završila je peti roman – „Fric”. Prethodno je objavila: „Ko plače” (dobila nagradu časopisa „Bazar” i regionalnu „Meša Selimović”), „Azil”, „Čitati more” i „Akva alta” >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i tri knjige eseja: „Anatomija zanosa”, „Senke”, i „Božanstveni bezbožnici”, koji su prevedeni na desetak jezika.
Živi u Beogradu. U braku s Goranom Daničićem, glumcem Jugoslovenskog dramskog pozorišta, ima ćerku Nastasju-Alju (16).
Koju poruku nudi „Fric”?
Onu koju, suštinski, nude književnost i umetnost. A to znači da život, takav kakav jeste, komplikovan, težak i bolan, prepun problema, očajanja i izdaje, ipak ima smisla. Literatura je deo umetnosti. Ona je, zapravo, onaj deo našeg života u kojem estetika i etika zajedno još postoje. Postoje čak kad ih, u stvarnosti, uopšte nema. Tako da je „Fric” priča o ljubavi koja može da bude beskonačno lepa, zavodljiva, ali bolna, kao što je to i u životu.
Odakle „izvlačite” priče?
Priče dolaze same. Ja sam sa „Fricom” – „živela”. Ova godina mi je bila godina putovanja. Nas dvadeset iz celog sveta obilazilo je medije u SAD. Bili smo u Njujorku, Vašingtonu, Klivlendu i San Francisku. U Njujorku sam „naletela” na „Frica”, zavodljivog muškarca, čija ljubav usrećuje svaku ženu, ali istovremeno, zajedno sa srećom, dolazi i cena koja se za to plaća... Posle toga sam otišla na Pag i sve sam to, u pisanju, povezala s morem, ostrvom, samoćom...
Za kojim vrednostima još tragate?
Mislim da većina ljudi traga za smislom i lepotom oko sebe. Kao i da to sve nalaze u okvirima istine. I tu se odmah oslanjamo na Dostojevskog koji je rekao da će „lepota spasiti svet”. Ali, mi u Srbiji imao neprekidan zadatak da tragamo i za motivima, jer svakog jutra krećemo od nule zato što se, uglavnom, svi prethodni rezultati ne važe.
Šta vas zanima u čitanju...
Čitanje je utočište, lečenje, oaza, trenutak meditacije, beg, najjači anestetik za životni bol koji ja poznajem. I ogromna radost. Čitanje je za mene vrsta letenja. Žao mi je svih ljudi koji ne čitaju. Jer, gube nešto što je najlepše u životu.
... a šta u pisanju?
U mom pisanju uvek me zanimaju nove forme, nova traganja, igre u jeziku, stvaranje slika, ulaženje u druge svetove... Pisanje je povišena koncentracija. Uđem u jedan svet, boravim u njemu, a posle je vrlo teško izaći iz tog stanja. A kad roman dam u štampu tu više nemam pristupa, on više nije moj.
Koja je vaša poslovna filozofija?
Moje je da sve što radim – radim najbolje što mogu i sa najviše snage. Radim to kao da mi je poslednje u životu. Dajem se potpuno. Srećna sam ako dođe uspeh, ali i ako ne dođe znam da sam dala svoj maksimum.
Šta vam je orijentir u kretanju kroz život?
Iskreni orijentir mi je strast. Veoma volim literaturu, umetnost, čitanje, rad sa studentima... Univerzitet je mesto, gde se sad „prodaju” informacije, kreacija, ideje. To je mesto, gde mogu da omogućim drugima da rastu i cvetaju. Pedagog nije više onaj koji ne uči stalno.
Kako doživljavate erotiku?
Suštinski, život bez erosa je na stranputici, nije moguć! To se, naravno, ne odnosi samo na seksualnost. Jer, eros postoji u svakodnevnom životu, u predmetima, umetnosti... Ali, današnje vreme je vreme pornografije, a ne vreme erotike, što je ogroman gubitak. Erotična su pisma a ne mejlovi, čežnja a ne susret, žudnja a ne ostvarenje žudnje. Današnje vreme je jeftino prodalo erotiku za pet sekundi nekog susreta. Erotika zahteva vreme. Mi nemamo vremena, pa nemamo ni erotiku.
Ali čitaoci, izgleda, imaju vremena za čitanje „Pedeset nijansi sive”?
To je veoma loš roman. Nemoguće ga je čitati, jer on nema nikakav zaplet, ne govori ni o ljubavi, ni o erotici. Ta knjiga je dokaz da je erotika umrla u 21. veku. Samo u Parizu nije. Na svakom ćošku neko nekog grli i ljubi. To je kultura ljubavi. Nije ni čudo što Francuzi imaju najviše dobitnika Nobelove nagrada. Zasad ih je jedanaest!
Koji ideal niste ostvarili?
Da živim s merom. Živim kao svi Sloveni, kao svi predstavnici slovenske kulture. Ruski pesnici su govorili o tome: Cvetajeva, Ahmatova, Pasternak... Ne rukovodim se razumom, već unutarnjim strastima.
Ko su vam uzori u životu...
Roditelji. Čitav život su živeli po kanonima rada, poštenja, ljubavi, odanosti, vernosti i po jednoj finoj dubokoj religioznosti. Otac Slavko je bio doktor pravnih nauka i šahista, a majka Miroslava je profesorka svetske književnosti. Oni su mi pružili sigurnost, snagu i slobodu. Ta sećanja me čuvaju i stoje između mene i smrti. Tata nije živ, majka, srećom, jeste.
... a ko u književnosti?
Svako ko piše i čita, a čitanje je, po Danilu Kišu, „lečenje i terapija”, vraća se klasicima. Kad pomislim na dva uzora: Andrića, na njegovu povučenost i na njegovu rečenicu „u ćutanju je sigurnost”, pa na Isidoru Sekulić i na njen moto: „rad, siromaštvo i ćutanje”, hteli ili ne, život će nam se svesti na ove tri reči koje je ona upotrebila. Ipak, nema veće radosti od pisanja.
Šta bi trebalo učiniti za našu kulturu?
To je pitanje za svaku vladu, pa i za našu, posebno. Kad prođe 100 godina niko ne pamti imena vodećih ljudi. Pamte se oni koji su nešto veliko uradili na planu kulture, sporta... Jer, svet koji ulaže u kulturu ulaže u svoju budućnost.
----------------------------------------------------------
Uredništvo Kulturnog dodatka insistira na ličnom pečatu
Sa kojim motivima pišete za „Politikin” Kulturni dodatak?
Volim ga zato što je intoniran objektivno, a istovremeno i lično. Jer, uredništvo insistira na ličnom pečatu pisaca. Ja uvek lično pišem o knjigama, jer se to ljudima dopada. Mislim da je „Politikin” Kulturni dodatak najbolji u Srbiji. Samo, silni ljudi mi se žale što Kulturni dodatak „Politike” nije na internetu. To je verovatno zbog tiraža. Ali, mogli biste da ga postavite kasnije, jer to ljudima u svetu mnogo znači.
Slavko Trošelj
objavljeno: 16.11.2014.
