Izvor: Politika, 02.Okt.2011, 23:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Čija je „bibernica”
Revolver kojim je 29. maja 1868. ubijen knez Mihailo Obrenović dok je šetao Košutnjakom sačuvan je u Istorijskom muzeju Srbije, ali je pogibeljni metak izgubljen, pa se ne zna kojem atentatoru je oružje pripadalo
U Istorijskom muzeju Srbije, kao jedna od najvećih dragocenosti, čuva se „revolver kojim je ubijen knez Mihailo Obrenović, 1823–1868”. Reč je o luksuznoj četvorocevnoj „bibernici” belgijske proizvodnje, sistema Marijet, kalibra 9,2 milimetra. U suštini, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << to je oružje sa četiri cevi koje su se okretale povlačenjem obarača. Kako se puni direktno u cev sa prednje strane, Marijetova konstrukcija se ne bi mogla nazvati pravim revolverom; upravo zbog specifičnog izgleda, bila je i popularna pod nazivom „bibernica”. Primerak iz Istorijskog muzeja je luksuzne izrade, sa damasciranim cevima, ukrašen cizeliranim cvetnim motivima i zlatnom žicom.
O atentatu na kneza Mihaila napisano je bezbroj studija i članaka. Eksponat iz Istorijskog muzeja je, međutim, u izvesnoj koliziji sa sačuvanom arhivskom građom, odnosno sa nalazima policijske istrage i zapisnicima sa suđenja ubicama.
Priča kaže da su knez Mihailo, Katarina i Anka Konstantinović, Tomanija Obrenović, knežev ađutant kapetan Svetozar Garašanin i sluga Mita Timarčević šetali 29. maja 1868. godine stazom iznad Hajdučke česme na Košutnjaku. Dobivši obaveštenje o njihovom nailasku, atentatori su zauzeli svoja mesta: Lazar Marić i Stanoje Rogić sa leve, a Kosta Radovanović sa desne strane staze. Kada je grupa izletnika naišla, Kosta Radovanović je izvukao revolver i prvi pucao u kneza, pogodivši ga u levu stranu grudi. U istom trenutku, na žrtvu su otvorila vatru i druga dva atentatora: jedan metak je Mihaila pogodio ispod desnog pazuha, drugi nešto niže, bliže desnoj plećki, dok se četvrto zrno zadržalo u kičmi, u sedmom grudnom pršljenu.
Nakon toga je Marić pucao u Anku Konstantinović i na mestu je ubio, a potom i u kapetana Garašanina. Na ađutanta, koji je pokušao da isuče sablju i zaštiti kneza, dva hica je ispalio i Rogić. Ranjen u desnu ruku, oficir nije bio u stanju da pruži dalji otpor. Konačno, Đoka Radovanović, koji je stajao nešto više, sprečavajući odstupnicu žrtvama, ranio je Katarinu i slugu Timarčevića.
Ubice su pohvatane u kratkom roku. Tokom istrage i na samom suđenju, koje je počelo 14. juna iste godine, utvrđeno je da je policija Marićevo oružje pronašla u šupljini drveta, u blizini mesta zločina: „revolver, zarđao ali sasvim nov, sa šest cevi, a svaka je bila prazna i imala je čaure”.
Marić, Kosta Radovanović i Rogić oružje su dobili od Paje Radovanovića, koji je godinu dana ranije dao bratu Đoki 180 forinti da u Austriji kupi ova tri revolvera. Oružje Koste Radovanovića pronađeno je u njegovom stanu, među rubljem, a revolver Stanoja Rogića – u fioci stola u njegovom domu. Konačno, Đoka Radovanović je odranije imao sopstveni revolver „na šest metaka”.
Iz rane Katarine Konstantinović lekari su izvadili cilindrično-šiljato zrno prečnika „četiri linije”. Kako je u Srbiji kao merna jedinica korišćena austrijska „linija” od 2,19 milimetara, to znači da je šestometno oružje Đoke Radovanovića bilo devet milimetara, iz čega se može zaključiti da su bar on i Lazar Marić imali šestometne revolvere sa dobošem, kalibra devet milimetara, koji su koristili municiju sa metalnim čaurama. Ovo ostragpuneće oružje je moglo biti samo sistema Lafoše – jedino ove vrste koje se u to vreme moglo nabaviti na slobodnom tržištu.
Postavlja se pitanje kome je pripadala do danas sačuvana „bibernica”. Ako se zna da su u kneza Mihaila pucali Kosta Radovanović, Lazar Marić i Stanoje Rogić, pri čemu je Marić imao šestometni revolver, oružje Marijetove konstrukcije moglo je pripadati Rogiću ili Kosti Radovanoviću. No, Kosta je, kao i Marić i Rogić, oružje dobio od Paje Radovanovića. Zašto bi Đoka za novac svoga brata kupio različito oružje u Austriji?
Osim toga, sačuvana „bibernica” je isuviše luksuzne izrade da bi bila nabavljena samo za jednokratnu upotrebu. Koliko se zna, Ministarstvo unutrašnjih dela je sav dokazni materijal, uključujući i „bibernicu”, 9. avgusta 1875. godine predao na čuvanje porodici Obrenović.
Italijanski dobrovoljac u ratu 1876, Đuzepe Barbanti-Brodano, 21. septembra te godine posetio je konak u Topčideru i tamo video izložen „kuršum oko koga je bila zgrušana krv, a koji je bio izvađen (iz tela Mihaila Obrenovića) upravo ovde (u Konaku) čim je bio ranjen”. Obdukciju su, naime, u ponoć 29. maja 1868. godine u Konaku radili dr Mašin i dr Kocel. Tek 1955. revolver iz koga je ubijen knez Mihailo, kao i platnena košulja, prsluk i ostali delovi odeće, kao i srebrna tabakera koje je knez nosio u trenutku pogibije, pripali su Narodnom muzeju. On ih je 1966. godine predao na čuvanje Istorijskom muzeju Srbije. Na žalost, zrno koje je izazvalo smrt, a koje bi dosta toga reklo o oružju ubice, nije sačuvano. Tako danas možemo samo pretpostaviti da je „bibernica” pripadala ili Kosti Radovanoviću ili Rogiću.
objavljeno: 02.10.2011
