Izvor: Politika, 07.Nov.2010, 00:48 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Četvoro – sasvim dovoljno
U Ministarstvu rada i socijalne politike podržan stav Svetske zdravstvene organizacije da nema dotacija za petog mališana, pa ko želi da stvara socijalne slučajeve nema mu pomoći
Četvoro mališana po jednoj porodici, bar zvanično je sasvim dovoljno. Jeste da se često, makar u novinama, podsećamo da će se zbog manjka dece i nebrige za natalitet kroz nekoliko vekova naši naslednici spakovati pod jednu šljivu, ali Ljiljana Lučić, državni sekretar u Ministarstvu rada >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i socijalne politike, ističe stav našeg ministarstva da je funkcionalna porodica ona sa četvoro dece. To je uostalom i stav Svetske zdravstvene organizacije, jer mališane treba i školovati, a ne stvarati socijalne slučajeve koji će zavisiti od tuđe pomoći. Zato država ne dotira peto dete, prepušta roditeljima da sami odluče u zavisnosti od svog socijalnog statusa.
– Šta možemo kad nismo Skandinavija, svako bi trebalo da proceni koliko može dece da izdržava – dodaje naša sagovornica. – Naime, naša država je proklamovala da je poželjna porodica do četvoro dece, pa svako sledeće dete nema novčanu pomoć zbog materijalne situacije u društvu.
Reforma bez dodatnih para
Državni sekretar u Ministarstvu rada i socijalne politike kaže da je kod nas nemoguće da sva deca dobijaju dodatak iz prostog razloga što u budžetu nema za to novca. Ona ističe da moramo da razmišljamo o reformi dečjeg dodatka, ali tako da povećamo sadašnje iznose, a ne broj korisnika. U Srbiji, po njenim rečima, ovaj dodatak prima 385.000 dece, i to je mera socijalne zaštite koja se utvrđuje na osnovu velikog broja kriterijuma, od visine primanja do veličine stambenog prostora, zemljišta i drugih parametara, što, kako ističe, već predstavlja neku vrstu socijalne karte.
Na našu primedbu da u nekim evropskim zemljama samci plaćaju porez koji se usmerava ka porodicama sa decom, naša sagovornica ističe da se kod nas o takvim merama ne razmišlja jer bi to moglo da predstavlja ugrožavanje ljudskih prava.
Pojedine opštine, u zavisnosti od toga da li imaju para, mogu i dodatno da pomažu siromašnije porodice. U Beogradu, recimo, žene koje održavaju trudnoću imaju stoprocentno plaćeno bolovanje, nezaposlena porodilja dobija 50.000 dinara jednokratne pomoći, a zaposlena sa malom platom 25.000 dinara.
Inače, u Beogradu se rodi 17.000 dece godišnje, polovina je prvo u porodici, 40 odsto drugo, a deset odsto treće ili četvrto. Porodica sa pet i više dece je veoma malo, kao i u celoj Srbiji, kaže Radomir Panić iz Sekretarijata za socijalnu zaštitu Beograda. U Vojvodini za trojke ili četvorke porodica dobija dodatnih 400.000 dinara.
Statističar mr Radmila Vićentijević se zalaže da svako dete prima dečji dodatak: svako mora biti podjednako važno i izjednačeno pred državom, bez obzira na to da li su mu roditelji bogati ili siromašni. Socijalna razlika se može prevladati drugim merama, besplatnim udžbenicima, popustima u vrtiću, olakšicama za rekreativnu nastavu, ističe naša sagovornica i naglašava da se ova oblast može pravedno urediti samo izradom detaljne socijalne karte za svakog pojedinca. Tako se ne bi dešavalo da majka koja ne plaća za svoje dete vrtić jer je navodno nezaposlena, svako jutro mališana dovozi džipom! Kako je to moguće? Lako, jer živi sa bogatim partnerom, ali nevenčano, a naš sistem nije sposoban da prepozna takve slučajeve. I obrnuto, može neko da ima visoka primanja, pa po tom osnovu gubi mnoge olakšice, a istovremeno ima bolesnika u kući, čije lečenje košta hiljade evra.
Srbija je po starosti svog stanovništva na četvrtom mestu u svetu. Da li je razlog slabog nataliteta samo siromaštvo? Mr Vićentijević ne deli to mišljenje. Ona smatra da velikog udela ima i – egoizam.
– Decenijama smo odgajali razmažene generacije koje su navikle da misle samo na sebe i izgovaraju se nedostatkom uslova da bi imali decu. A kad se napokon uslovi steknu, onda uživaju, ne pitajući se kad ostare da li će neko doći da ih poseti i kome će se obradovati – upozorava Vićentijević.
Kako je to u svetu?
Podrška porodicama sa više dece u EU iznosi u proseku 2,1 odsto BDP-a, i podrazumeva materijalnu pomoć, boravak dece u obdaništima i druge pogodnosti.Na to se dodaju i poreske olakšice ili umanjeni izdaci za smeštaj i komunalije… U Nemačkoj se za prva tri deteta isplaćuje po 154 evra mesečno, a za svako sledeće po 179, sve dok dete ne napuni 18 godina, odnosno do punoletstva. Čak i nakon toga (do 25. godine) moguće je računati na pomoć države u određenim slučajevima.
U Švedskoj se dečji dodatak isplaćuje svakog 20. u mesecu, sve dok dete navrši 16 godina. Roditelji sa više od dvoje potomaka automatski dobijaju, pored redovne pomoći od 1.050 kruna po detetu, i poseban dodatak na veći broj dece, koji takođe ne podleže oporezivanju, a iznosi od 150 kruna za dvoje (1 švedska kruna = 11,5 dinara) do 2.864 krune za petoro. Oba dodatka za petoro dece iznose 8.114 evra mesečno. Finansijska potpora deci može se produžiti do kraja juna one godine u kojoj dete navršava 20 godina, pod uslovom da ono živi kod roditelja, da pohađa osnovnu, srednju školu ili školu za decu sa smetnjama u razvoju i da, naravno, to dete nije – u braku.
U Austriji dečji dodatak na svakog maloletnog člana porodice iznosi 29 evra mesečno, a može se nastaviti i posle 18. godine ukoliko dete pohađa školu, ako je nesposobno za privređivanje usled bolesti ili urođene mane.
Katolička Irska je zemlja sa ubedljivo najbrojnijim porodicama unutar EU, a odmah iza nje je Francuska, sa više od dvoje dece u proseku, koja rast nataliteta beleži u poslednje dve decenije. Razlog je, smatraju sociolozi, u visokom nivou socijalne zaštite (otuda onoliki štrajkovi u Francuskoj, kad im se najavi oduzimanje nekih od tih povlastica usled ekonomske krize), dok psiholozi tvrde da se Francuzi upravo u kriznim vremenima okreću fundamentalnim vrednostima, kakve su porodica i deca. Slično je i u Belgiji i Finskoj, gde se prvi put posle dugo vremena uočava značajni rast nataliteta, dok se među mlađim članicama EU, primljenim 2004. i 2007. godine, najviše dece rađa u Poljskoj.
-----------------------------------------------------------------------
Svaki dinar se računa
Roditelji u Srbiji za prvo dete dobiju jednokratnu pomoć od države u iznosu od 29.088 dinara, za drugo 113.747 dinara u 24 rate (po 4.739 dinara mesečno), za treće dete 204.735 (8.530 mesečno) i za četvrto 272.978, takođe u 24 rate po 11.374 dinara (podaci o roditeljskom dodatku su iz prošlog meseca). Dečji dodatak za septembar iznosi 1.945 dinara, a 2.528 dinara dobija dete samohranog roditelja, bez roditeljskog staranja ili koje živi u hraniteljskoj porodici. Dete dobija pomoć do 19. godine ili sa 18 ako je završilo srednju školu, a hendikepirana deca i do 26. godine.
Dok za roditeljski dodatak nije bitan socijalni status roditelja, za dečji dodatak je presudan prihod po članu domaćinstva u prethodna tri meseca: da bi se ostvario, prihod ne sme da pređe 6.278 dinara po članu, a za samohrane roditelje 7.533 dinara. To znači da samohrana majka sa jednim detetom koja ima platu 15.067 dinara nema pravo na dečji dodatak!
-----------------------------------------------------------------
Turbo-starenje
U Beogradu je 2002. godine bilo 14,5 odsto žitelja uzrasta do 14 godina, a onih preko 65 godina 17,4 odsto. Broj mladih se smanjuje i njihovim kasnijim odlaskom u inostranstvo. Radi poređenja, navedimo da je ne tako davne 1981. situacija bila umnogome drugačija: dece do 14 godina bilo je 20,2 odsto, a Beograđana starijih od 65 godina samo 8,3 odsto. Danas u glavnom gradu živi 15 odsto maloletnika, ili oko 280.000.
Dragoljub Stevanović, Aleksandra Mijalković
objavljeno: 07.11.2010.
