Izvor: Glas javnosti, 05.Jul.2008, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Celo selo navija
Zoran Mustecić i supruga mu Divna već oko tri meseca u rijaliti šou-programu televizije B92 „Kuća snova“ gradi novi dom u Beogradu, dok je u njegovom velikom selu Zlot, podno Malinika, sa oko 6.000 stanovnika, neviđena navijačka euforija. I malo i veliko ima samo jednu želju- da nadničari, puki siromasi i njihovi seljani, pobede i usele se u „kuću snova“. Finale je za nekoliko dana, a Mustecići su favoriti. U Vojvodini, kažu Zloćani, organizuju fanove, u Timočkoj krajini telefoni >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << za glasanje već su spremni.
- Snaha je završila Trgovačku školu i nigde ne radi, Zoron je danonoćno u nadnici, zarađuje da prežive. Prošle godine sagradio je kućicu na kraju sela, ispod Malinika, na 20 ari placa. Ponosan je što je to delo njegovih ruku. Naučio je da zida. Ne stidi se nijednog posla. Svakome je od pomoći. Nego, veća je nevolja i od sirotinje što nemaju decu, a oboje su napunili 33 godine života. Ako uđu u „kuću snova“, moći će u Beogradu da se leče, pa možda nekad i porod da imaju - priča Zoranov otac Vlastimir dok nas upoznaje sa suprugom Persom, koja zbog bolesti nije mogla da dođe u sinovljevu kućicu. Tamo smo zatekli ostalu rodbinu i susede.
Jelica Karamoičić kratko kaže: Ako ima Boga, pomoći će Zoranu i Divni da imaju dečicu. To je važnije i od kuće. Zoričina majka Jelica tiho je plakala pokazujući u kolevci lutku...
- Još ova subota i Divna i Zoran su u finalu. Verujemo u njih. Ja sam najviše „kriva“, ja sam ih prijavila na TV. Molim se Bogu i danju i noću da uspeju, celo selo zna da su svojom dobrotom zaslužili takvu nagradu. Ovaj kućerak niko neće odneti. Nema šta da se ukrade. Za tri meseca otkako su u Beogradu, niko se nije ni nadvirio. Da je zima dolazili bi vukovi. Pusto jeste, ali Zoran je ponosan i voli svoju kuću i ženu - govori isprekidanim glasom Dušanka, Zoranova sestra.
Dok druga sestra Jasmina, zet Mića i sinovac Ivica, zabrinuti za predstojeće glasanje ne govore puno, više razmišljaju, nastavnik u penziji i poznati pesnik Marko Vojvodić bučno objašnjava:
- Bio sam im nastavnik, poznajem ih i zato tvrdim da su to pravi ljudi i poštenjačine. Ceo Zlot ih voli. Potrošiću celu penziju na telefonsko glasanje. Učiniće to i ostali penzioneri iz sela. Živimo za taj dan. Neka se Bog smiluje i na sirotinju.
Odlazeći iz Zota, gazdarica novootvorenog kafea „Kameleot“, Vesna, zaustavlja „ladu“, zove na čast i - obećava: ako se Zoran i Divna usele u „kuću snova“ cela Srbija će ovde, gde vekuju čuvene Zlotske pećine i uzdiže se Zlotski kanjon, o mom trošku provesti bar jedan lep, letnji dan. Majke mi, veli Vesna, za ovaj narod je „Kuća snova“ više od svake igre.
