Izvor: Politika, 01.Sep.2015, 08:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Čašica po čašica – stranputica
Dugogodišnje uživanje uz pivo-dva dnevno ili „malo žestokog pića uz ručak” vodi u zavisnost, s tim što su osobe starije od 50 godina koje svakodnevno piju alkohol u većem riziku da dobiju šlog, obole od nekih vrsta raka, depresije ili bolesti jetre
Za ljude koji su stariji od 50 godina – dakle osobe zdrave, aktivne, sa uspešnom karijerom i visokim obrazovanjem, druželjubive i socijalno dobro kotirane, pijenje alkohola nosi veći rizik za ugrožavanje zdravlja, nego >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << što je to slučaj kod njihovih vršnjaka, koji su manje uspešni.
Ovo je zaključak medicinske studije, objavljene nedavno u „Britiš medikal žurnalu” koja je uključila više od 9.000 učesnika. Istraživanje je bacila novo svetlo na takozvani skriveni fenomen opijanja u srednjem životnom dobu. Naučnici smatraju da bi ove osobe trebalo da prihvate činjenicu da imaju problem sa alkoholizmom. Bez obzira na obilje u kojem žive, uspešan poslovan život i karijeru, relativno dobro zdravlje, lekari tvrde da svakodnevno ispijanje čaša ili flaša pića vodi u ozbiljne zdravstvene probleme. Ove osobe imaju veće šanse da dobiju moždani udar, neke vrste raka, depresiju i oboljenja jetre. Vrhunac rizika muškarce stiže u ranim šezdesetim, dok kod žena rizik opada, kako dame postaju starije.
Istraživanje, čiji su rezultati preneti u britanskim medijima pokrenulo je mnoštvo kritika na društvenim mrežama. Ljudi traže slobodu da „jedu, piju i budu veseli”. Pitaju se šta ima loše u tome ako piju onoliko koliko im prija, pri čemu nisu pijani, ne muči ih mamurluk i – dobro se provode. Oni kategorički tvrde da nisu ni pijanice, ni propalice, dodajući da im pijenje u srednjem životnom dobu – prija. Čak da im je to najomiljenija stvar!
Dr Mira Kovačević, psihijatar i direktorka beogradske Specijalne bolnice za lečenje bolesti zavisnosti u Drajzerovoj, upozorava da često ljude ne prepoznaju da su postali zavisni od alkohola, naročito ako su ubeđeni da piju umereno.
– Sredovečni muškarci, kako stare, piju sve više, dok žene piju manje, ali sve više uzimaju tablete za smirenje. Ipak, društvo je mnogo tolerantnije prema muškarcima koji piju – kaže naša sagovornica.
Komentarišući zaključke nove britanske studije, dr Kovačević kaže da je odavno poznato da pijenje alkohola posle 50. godine ostavlja posledice na krvnim sudovima i mnogim organima.
– Minimalne doze alkohola, ne znače i minimalnu štetu. Mnogi veruju da ih samo dva piva ili nekoliko čaša vina čuvaju od većih štetnih posledica po zdravlje, a to uopšte nije tačno. Postoji zbirno dejstvo: ako neko 20 i duže godina pije svakodnevno, to sigurno ostavi posledice na zdravlje, što nije slučaj ako ne pijete uopšte ili veoma retko – upozorava dr Kovačević.
Takođe, naša sagovornica podseća da alkoholna pića različito deluju jer su neki ljudi osetljiviji na štetno dejstvo u odnosu na druge.
– Neko zaista može da pije ceo život i da doživi duboku starost, a neko će se suočiti sa ozbiljnim problemima sa zdravljem iako je pio umereno, ali je to radio svakodnevno. Zato je važno odlaziti na preventivne sistematske preglede, pogotovu posle 50. godine – kaže doktorka.
Nije nikakva tajna, reći će doktorka Kovačević, da i u Srbiji poslovni ručkovi protiču uz značajne količine alkoholnih pića. Nije tajna ni da strane firme koje posluju u Srbiji veoma striktno kontrolišu koliko alkohola se troši na radnom mestu.
– Uobičajeno je da naš muškarac u kafani naruči čuveno pivo, a ne „koka kolu” ili limunadu. Muškarci ne smatraju pivo ozbiljnim alkoholom, a polovina pacijenata na odeljenju za lečenje alkoholizma u našoj ustanovi trenutno je ovde baš zbog piva – kaže dr Kovačević.
U Specijalnoj bolnici u Drajzerovoj ulici, po rečima direktorke, lečili su se i ljudi koji pripadaju bogatijim i obrazovanijim slojevima:
– Ovde smo lečili lekare, novinare i predstavnike drugih zanimanja, zaposlene na odgovornim pozicijama, a ne samo radnike i manje obrazovane osobe. Ljudi koji imaju dobar posao ili uspešnu karijeru, a imaju problem sa alkoholizmom, teško se odlučuju za lečenje. Kod njih postoji strah da će im lečenje od alkoholizma ozbiljnije ugroziti karijeru, nego nekome ko je samo običan radnik. Mada i običan radnik, na primer, u kombinatu „Kolubara” može da izgubi posao zbog problema sa alkoholizmom – navodi naša sagovornica.
Po poslednjim podacima Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut”, navika svakodnevnog konzumiranja alkohola je najviše zastupljena među najsiromašnijom populacijom. Da je prošle godine pilo alkohol izjavilo je 72 odsto odraslih ispitanika. Problem takozvanog ekscesivnog pijenja, što znači više od 60 grama čistog alkohola u jednoj prilici jednom nedeljno ili češće, ima četiri odsto stanovnika.
Dr Kovačević je uverena da je i u Srbiji veoma prisutan skriveni fenomen pijenja alkohola.
– Određena zavisnost, prvo psihološka, ali i fiziološka, koja nije toliko izražena, postoji i kod osobe koja pije svakoga dana, makar se radilo i o samo jednom ili dva pića. Istina da takva osoba ne bi dva dana okusila alkohol, kod nje se ne bi ispoljili znaci fizičke apstinencijalne krize. Takvi alkoholičari se za pomoć stručnjaku jave tek kada imaju neke somatske tegobe: propadne im jetra ili zbog alkohola dobiju čir na želucu – objašnjava naša sagovornica.
Doktorka Kovačević ne prihvata ni primedbu da alkohol mnogima pomaže da smanje napetost izazvanu svakodnevnim brigama i egzistencijalnim problemima.
– To ne može biti održiv izgovor niti alibi. Uostalom, ovo istraživanje i upozorenje stiže iz zemalja, koje nisu u tranziciji ili u krizi kao što smo mi. Mi se uvek na to izgovaramo. Sigurno je da u Srbiji život nije lak i da su uslovi u kojima se živi i radi – teži, ali to nije ni okidač, ni opravdanje. To je linija manjeg otpora. Svako može da pronađe i neki drugu aktivnost da umanji stres kojem je izložen, a ne pijenje alkohola. Pogotovu je to rizik za one osobe koje ne znaju da li će se zaustaviti na jednoj flaši piva, ili će joj biti potrebne već dve-tri konzerve. Takva osoba će polako potonuti u alkoholizam – upozorava sagovornica.
Inače, po usvojenim kriterijumima, smatra se da zdravlju ne mogu da naškode do dva pića za muškarce odnosno jedno za žene. Pomenuto istraživanje skreće pažnju da štetno pijenje stiže kada konzumiramo do 22 jedinice pića, za muškarce, odnosno 15 za žene. Iz ove terminologije, prevedeno na čaše i flaše, to je količina ravna jednoj i po flaši vina ili četiri do pet čaša piva na dan, što za naše prilike nije ni finansijski lako obezbediti. Uostalom, dr Kovačević primećuje da se u Srbiji generalno manje pije, ali da razlog nije prekid sa lošom navikom i lečenje, već besparica.
Ona dodaje da je alkohol za neke antistres terapija, društveno prihvatljiva aktivnost, čak i promovisano ponašanje, sudeći po desetini reklama koje agresivno promovišu zabavu uz pivo. Povodom komentara običnih ljudi vezanih za ovo istraživanje u kojima dominira odbijanje da se prihvati da pijenje posle 50. može biti rizično, naša sagovornica ima kratko objašnjenje:
– Ljudi vole da se opuste, da uživaju, da ih ne podsećamo na posledice i mogućnosti da im se nešto loše desi. Ljudi ne žele negativne vesti. Mora da se menja stereotip da nije muškarac onaj koji kad peče roštilj ne drži flašu piva. Može to da se radi i uz limunadu! – uverava doktorka i tvrdi da je dokazana tvrdnja da je alkohol štetan i od nje ne možete bežati!
Dr Mira Kovačević rado citira i dr Noru Volkov, direktorku američkog nacionalnog instituta za zavisnost od droga, koja mnogo vremena troši na to da širokim narodnim masama objasni da su sve vrste zavisnosti – bolest.
– U bilo kojoj vrsti zavisnosti menja se neurohemija mozga. Kada takva osoba želi da prestane sa nekim ponašanjem, nekada želja nije dovoljna. Prosto ne može da se menja, jer mozak je počeo da funkcioniše po drugom sistemu. Mozgu nije više kao nagrada dovoljno da popije bezalkoholno piće, mozak traži alkohol. Iz takve zavisnosti, odnosno začaranog kruga, ne može se izaći bez stručne pomoći. Ima, istina, osoba koje kada imaju volju i motiv to mogu da urade sami, ali velikoj većini je potrebna stručna pomoć – kaže dr Mira Kovačević.
