Izvor: B92, 24.Maj.2010, 13:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Butan meri bruto nacionalnu sreću
Butan -- U Butanu, minijaturnoj kraljevini na Himalajima, razvoj se ne meri bruto nacionalnim proizvodom već bruto nacionalnom srećom.
Nije u pitanju šala već pokušaj tamošnjih lidera da unaprede životni standard, a da pri tom ne žrtvuju budistička načela koja su u srži nacionalnog obeležja zemlje.
Za 600 000 stanovnika Butana put ka sreći i putevi širom zemlje nemaju saobraćajnih znakova. Štaviše, u celom Butanu nema ni jednog semafora.
Sreća >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << se nalazi u streljaštvu, nacionalnom sportu, ili pak u budističkim hramovima gde mnogi dečaci provode detinjstvo učeći sanskrit.
Kada je šezdesetih godina kraljevstvo otvorilo vrata prema svetu, njegovi lideri su saznali da njihovi veliki susedi, Kina i Indija, razvoj mere stopom bruto nacionalnog proizvoda.
Direktor lista "Kuensel", Kinli Dordži, s osmehom se seća i u izjavi za "Hindustan tajms" ističe da mu se taj sistem nije dopao.
"To smo shvatili kao problem, jer nešto je nedostajalo, a to nešto je sreća. Tako je pojam bruto nacionalna sreća uveden da bi se razvoj definisao i višim ciljem, a ne samo materijalnim", objašnjava on.
Zahvaljujući toj nesvakidašnjoj formuli, Butan je ostvario značajan napredak: prosečan ljudski vek je sve duži, kvalitet obrazovanja i zdravstvene nege dece postojano raste.
Mada nema zvaničnih statistika, veruje se i da je pismenost udvostručena početkom osamdesetih i da je sada pismeno preko 50 odsto populacije.
A i bruto domaći prozivod raste po godišnjoj stopi od 10 odsto. Ali, za većinu Butanaca, razvojni ciljevi su neodređeni dok su budističke vrednosti, kao što su ravnopravnost i nenasilje, vrlo konkretni društveni principi.
Zato se bruto nacionalna sreća meri i time što pse lutalice niko ne dira, a neki Butanci idu tako daleko da piliće pošteđene klanja puštaju da slobodno šetaju po hramovima.
Za Šingkar Lamu, to je ostvarenje bruto nacionalne sreće.
"Vrlo sam ponosan što Butan kao budistička zemlja ostvaruje u svakodnevnom životu osnovnu filozofiju budizma", kaže on.
Izdavač Kinli Dordži ipak priznaje da ni Butanci nisu imuni na zemaljska dobra, pa ocenjuje da je "bruto nacionalna sreća potrebna kao podsetnik da materijalna dobra i uspeh nisu sve".
A pošto je merenje bruto nacionalne sreće apstraktan poduhvat, Šingkar Lama smatra da brojevi i nisu važni u potrazi za srećom.
"Ako baš hoćete da koristite brojeve, možete reći - bio sam danas srećan, recimo 10 puta ili tako nešto. Osećanje spokoja je možda bolji izraz za to", poručuje on.
