Izvor: Glas javnosti, 23.Sep.2008, 07:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Brza hrana sa sporim posledicama po zdravlje
KRALJEVO - Koliko su osnovci gojazni najvidljivije je na početku školske godine. Stručnjaci koji se bave ovom pojavom upozoravaju da podaci o dečjoj gojaznosti ukazuju na alarmantno stanje i, očito bez velikih uspeha, savetuju roditelje da svoju decu pravilno hrane, jer će na taj način sačuvati i njihovo zdravlje.
Nema, naime, tačnih podataka koliko u Srbiji ima gojazne dece, ali lekari upozoravaju da ona poprima „epidemijske razmere“. Pedijatri ističu da je i u kraljevačkim >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << osnovnim školama sve veći broj mališana s viškom kilograma, što je najuočljivije pri redovnim sistematskim pregledima. Gotovo svako odeljenje ima između tri do pet „buca“, čije je zdravlje, zbog velike telesne mase - ugroženo.
Takva deca, naglašavaju lekari, imaju višak masnoće u krvi, sklona su
dijabetesu, visokom krvnom pritisku i imaju opterećene zglobove.
- U kasnijem životnom dobu gojaznost donosi brojne zdravstvene nevolje. Smatra se da takve osobe češće od drugih obolevaju od najtežih bolesti. Veoma je važno da roditelji na vreme kod svoje dece stvore navike zdrave ishrane - ističu kraljevački pedijatri.
Ankete među kraljevačkim osnovcima nedvosmisleno ukazuju da užinaju uglavnom peciva i tzv. „brzu hranu“, što za posledicu ima gojaznost. Ministarstvo zdravlja pokrenulo je niz akcija i kampanja za sprečavanje gojaznosti kod najmlađih, ali to ne daje očekivane rezultate, jer „roditelji ne sarađuju“.
- Gotovo da nema roditelja koji svoje dete u vrtić pošalje s jabukom ili narandžom. Uglavnom im kupuju peciva ili nekakve grickalice. Mi se trudimo da im u obroke unosimo neophodne vitamine, ali šta vredi kad se kod svojih kuća vrlo nepravilno i nezdravo hrane - kažu u kraljevačkoj Predškolskoj ustanovi „Olga Jovičić Rita“, u kojoj su zaposleni i savetnici za pripremanje zdravih obroka za mališane.
Gojaznost, inače, odavno uzima danak u najrazvijenijim evropskim zemljama. Svake godine, govori statistika, oko 400.000 najmlađih Evropljana postaje gojazno, a mnoge članice EU zabranile su prodaju „brze hrane“ u blizini škola i vrtića. Najviše nevolja s viškom kilograma imaju mališani iz Velike Britanije, Italije i Španije, a stručnjaci upozoravaju da će se ova „epidemija“ vrlo brzo proširiti i na Srbiju, jer roditelji sve manje imaju vremena za decu. Vešti trgovci koriste ovu situaciju, pa su kraljevačke škole „opkoljene“ kioscima u kojima se nudi nezdrava hrana.
Prica sa jabukom ili pomorandzom je cista fraza. Tacno je da roditelji salju deci grickalice u vrtic ali vaspitacice su te koje ce da odrede da li i kada ce deca jesti to sto donesu. Mislim da je van svake pameti da se jede cips li bilo sta te vrste pre dorucka. Dovedete dete u 8 date mu da gricka a ono u 8 i 30 ima dorucak koji naravno nece moci da pojede jer je vec jelo. Ali su zato deca zabavljena dok se pije kafa. Ne kazem da je svuda tako ali ja sam se borila protiv toga i nisam uspela. Dete osecalo odbacenim od grupe jer mu nisu dozvoljene grickalice pre dorucka. Moja su deca vec velika i znaju da je bolje pojesti voce nego cips, ali se trudim i dalje da postoji neka ravnoteza da ne budu zeljna ali i da ne preteruju.
A sto se tice skole, desavalo se da su deca za uzinu kupovala najveci cips, sto mislim da je strasno pogresno, i to vecinom ona punija.
Deca su mala i podlezu iskusenjima ali mi smo ti koji treba da uvedu pravila. Ako je nedozvoljen izlazak iz dvorista to je za sve ali omoguciti deci da ako nisu ponela uzinu opciju da je u okviru skole da kupe.
Kod nas popularan kuvar Dzejmi Oliver je sproveo akciju uvodjenja zdrave ishrane u skole. Naisao je na veliki otpor, bio je uporan i imao je verovatno nekoga ko je stajao iza njega i to je dalo dobre rezultate s tim sto je ta akcija bila sveobuhvatna, od skole i dece do roditelja.
Trebamo se malo pozamisliti i izanalizirati tudja iskustva. Ali kao u svakoj sferi u pitanju su razlitciti interesi.
