Izvor: Story, 29.Nov.2014, 19:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Britanski Guardian odao počast Jovanu Ćirilovu
Ugledni britanski list The Guardian povodom nedavne smrti Jovana Ćirilova objavio je članak u kom srpskog teatrologa i književnika predstavlja kao izuzetnog poznavaoca svetskog teatra koji je učinio mnogo za Beograd.
Jovan Ćirilov, foto: Story arhiva
O Jovanu Ćirilovu kao izuzetnom poznavaocu svetskog teatra koji je u Beograd dovodio najveće ansamble i reditelje, pisao je za Guardian Majkl Koveni.
Jovan Ćirilov, koji je nedavno preminuo u 83. godini >> Pročitaj celu vest na sajtu Story << života, osnovao je 1967. Beogradski internacionalni pozorišni festival (Bitef) zajedno sa rediteljkom Mirom Trailović. Uprkos hladnom ratu, oni su uspeli odmah da festival etabliraju kao vodeći te vrste na Balkanu i šire, piše Koveni.
On podseća i da je Bitef i tokom ratnih devedesetih i etničkih sukoba bio prkosni svetionik, a da Ćirilov prvi put ove godine nije prisustvova festilavu zbog bolesti, ali i da su i ovog puta na festivalskom programu bila vanredne predstave iz Varšave, Litvanije i Nemačke. Kao izuzetan poznavalac svetskog teatra, u Beograd je dovodio najveće ansamble i vodeće reditelje i intelektualce kao što su Piter Bruk, Robert Vilson, Pina Bauš, Ingmar Bergman...
Putovao je neumorno u potrazi za najnovijim trendovima i fenomenima svetskog teatra. Bio je poliglota, pragmatičar koji je uspevao i da u uslovima komunizma i kasnije, uvek prikaže najbolje iz pozorišnog života. Izuzetno je cenio britanski teatar, znao je da doleti da vidi najnoviju veliku stvar i, piše Koveni, tada bi često boravio kod njega i zaposedao njegovu biblioteku (a sam je imao 10.000 knjiga u vlastitoj).
Prisetio se i jednog čudnog i urnebesnog telefonskog razgovora koji su vodili kada je radio na prevodu Bliskosti Patrika Marbera, a o Ćirilovu piše i da je bio asketa, te da je u njemu bilo nečeg dečačkog i nevinog. Kao glavna kulturna figura u svojoj zemlji, Ćirilov je prvi još osamdesetih otvoreno govorio protivu diskriminacije homoseksualaca, pisao je kritike i kolumne za vodeće medijske listove, a preveo je i autore kao što su Breht, Šepard, Fraj, Mamet...
Prelazio je granice i bio do kraja bezuslovno posvećen umetnosti i teatru, zaključuje se u Guardianu.
Izvor: Blic
