Izvor: Politika, 18.Maj.2014, 23:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Brašno od kafe će sačuvati planetu
Korišćenje otpada koji ostane kada se iz kafene bobice odvoji zrno smanjilo bi zagađenje i napravilo revoluciju u kulinarstvu
Kada se iz bobice kafe izvadi seme koje se koristi za svetski popularan crni napitak, ostaju tone otpada u obliku crvenkaste kaše. Od jednog dela se pravi čaj, deo se koristi kao đubrivo, ali većina završava na deponijama i zagađuje vode. Američki inženjer Den Belivo susreo se sa ovim problemom dok je projektovao fabrike za čuvenog američkog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << „džina” kafe – kompaniju „Starbaks”. Pomisao da se od ovog otpada može napraviti nešto korisno dovela ga je do izuma koji bi mogao da napravi revoluciju u prehrambenoj industriji.
Belivo je otkrio da se brašno od kafe, hranljiva bezglutenska namirnica dobijena iz odbačene kafene kaše, može staviti u kolače, slatkiše pa čak i čokoladu. Ako bude prihvaćeno na tržištu, moglo bi da reši ekološke probleme, poveća prihod uzgajivačima kafe i nahrani gladne u svetu, piše „Gardijan”.
Posle dve godine usavršavanja, Belivo je zvanično ovog meseca predstavio brašno od kafe uz pomoć jedne kompanije iz Sijetla koja pomaže inovatorima da komercijalizuju svoja otkrića. Belivoova startap kompanija „CF Global” obezbedila je investicije dva giganta u industriji kafe, jednog švajcarskog i drugog latinoameričkog, ali najvažnije je da je izum već prihvaćen u kuhinji. Nagrađivani kuvar Džejson Vilson koristio je brašno od kafe u svom restoranu „Kraš” u Sijetlu u receptima za njoke, kolače, biskvite, prženice i neka jela od mesa, na oduševljenje gostiju.
Kad je reč o potražnji, Belivo se nada da će hranljivost nove namirnice povećati njenu privlačnost. Tridesetak grama brašna od kafe ima više vlakana nego integralno pšenično brašno, više gvožđa nego spanać, više kalijuma nego banana i više proteina nego svež kelj.
Oni koji su ga probali u raznim oblicima kažu da ne liči na kafu i da ima jedinstven ukus najviše nalik tamnom voću poput borovnica i kupina. Novinar „Gardijana” testirao je brauni kolače, čokoladu i karamel-kokice, sve sa dodatkom novog sastojka.
Plan je da se u fabrikama otpad prvo osuši, pa deo obradi u zemlji porekla, a deo izveze. Ove godine „CF Global” proizvešće oko 160 tona brašna od kafenih bobica na Havajima, u Nikaragvi, Gvatemali, Meksiku i Vijetnamu. To je samo deo od 4,5 do sedam miliona tona otpada koliko u svetu godišnje ostaje od kafe, što znači da će on i dalje predstavljati veliku ekološku glavobolju, jer organski zagađivači iz fabrika kafe odlaze u vodene tokove i lišavaju morske životinje neophodnog kiseonika.
Belivo i saradnici planiraju da sledeće godine ponude brašno od kafe najpre kuvarima i specijalizovanim pekarama i čokolaterijama i na kraju velikim američkim prehrambenim kompanijama koje prave keks i smesu za palačinke.
Teoretski, brašno od kafe bi moglo da se koristi za tortilje u Latinskoj Americi, nudle u Kini i Japanu ili naan u Indiji.
J. J. K.
objavljeno: 19.05.2014.
