Izvor: B92, 25.Dec.2004, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Božić po Gregorijasnkom kalendaru
Beograd, Vatikan, Novi Sad, Beč, -- Hrišćani koji se pridržavaju Gregorijanskog kalendara danas slave Božić - rođenje Hristovo.
Božić danas slave Rimokatolička, Protestantska, Anglikanska crkava, kao i mnoge pravoslavne crkve. Noćas se nekoliko hiljada vernika okupilo u Vitlejemu, rodnom gradu Isusa Hrista, pozivajući na mir na Bliskom istoku. Poglavar Rimokatoličke crkve Papa Jovan Pavle Drugi, pozvao je u božićnoj poslanici da se pronađe mirno rešenje za sukobe >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << u svetu.
"Svuda postoji potreba za mirom", rekao je 84-godišnji papa slabim glasom, čitajući poruku sa balkona bazilike Svetog Petra. On je rekao da je pesimista u vezi sa stanjem u svetu, ukazavši na "stidljive napore da se pronađe mir" i "sve veći broj kriznih žarišta koja prete da prerastu u otvorene sukobe". Beogradski nadbiskup Stanislav Hočevar, božićnu misu služio je u Župi Svetih Ćirila i Metodija na Banovom brdu. Obraćajući se vernicima on je, između ostalog, poručio: "Pojavila se dobrostivost i čovjekoljublje. Ovo je poruka, sadržaj bogatstva ovoga dana. Zato je, braćo i sestre, ovaj dan granica prošlosti i budućnosti. Granica koja dijeli na prave i neprave ljude, dobre ili nedobre. Jer, Božić je dan kada se pojavila autentična dobrostivost i autentično čovjekoljublje."
Kako se slavi Božić u Vojvodini
O tome kako se Božić po Gregorijanskom kalendaru proslavlja u Vojvodini, gde slave Rimokatolici, Evangelisti i Reformatori, dopisnik B92 Larisa Inić, prenosi da raznolikost običaja tri konfesije, ipak, povezuju neke sličnosti. Za Reformatore je karakteristična izrazita skromnost. Duhovna pastirica Katalin Šuranj Reti, kao izrazito protestantski, izdvaja običaj pravljenja adventskog venca: "Adventski venac se plete od granja jelke. Izrađuju ga deca i ima četiri sveće, koje se, po jedna, pale svakih sedam dana, počev od četiri nedelje pred Božić." Taj venac, inače je i simbol velikog iščekivanja u Isusov povratak, u koji i mi verujemo.
Kao i adventski venac, i običaj kićenja jelke, potiče sa nemačkog kulturnog prostora, kaže potpredsednik Sinoda Evengelističke crkve Rudolf Vajs: "Prvobitni ukrasi su bili crvena jabuka, prirodna i zdrava crvena jabuka, a i sveće su se palile. U noći između 24. i 25. decembra su se stavljali poloni, a običaj je da svako dobije po nešto od svakoga u porodici."
Reformatori na Božić jedu ono što najviše vole, dok Evangelisti pripremaju tradicionalne kolačiće s cimetom, medenjake, kao i patku ili ćurku. Božić najbogatiji običajima, ali i gošćenjem, proslavljaju Katolici. Med, oraci i testo sa makom i orasima, beli luk, pasulj i riba jedu se na badnje veče. Velečasni Andrija Kopilović, kaže da je na trpezi nezaobilazan kolač: "To je zapravo jedinstveni kolač na kom se nalaze figure vitlajemske, odnosno Isus, Marija i Josp, a dodaju se i životinje koje su korisne, odnosno koje su domaće." Katolici takođe, odlaze na ponoćnu i svečanu božićnu misu, dok Evangelisti i Reformatori, uoči badnje večeri, imaju dečije priredbe. Rudolf Vajs kaže da taj običaj pamti još od detinjstva: "Kada deca sve odrecituju i otpevaju, onda su se gasila svetla u crkvi i palile su se sveće, a onda su svi u crkvi pevali 'Stile Naht'."
Šta je Božić za savremene Austrijance
Božić u Austriji gubi na svom izvornom, verskom značaju, i za većinu stanovnika postao je praznik kupovine i dorovanja, rezultat je najnovijeg istraživanja instituta OGM. Prema anketi tog instituta, Božić je za 52 odsto Austrijanaca praznik darovanja i kupovine, a za sedam odsto u prvom planu je verski značaj tog praznika. Za 39 odsto Božić je praznik porodice, a za 48 odsto praznični dani predstavljaju vreme odmora i slobodnog vremena, dok 15 odsto ispitanika te dane smatra verskim praznicima.
.jpg)
