Izvor: Glas javnosti, 06.Jan.2009, 07:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Božanska priroda još od rođenja
Prema predanju, Hristos je poživeo 33 godina.
Od njegovih savremenika, i onih koji su njih poznavali, niko nije zapisao pojedinosti iz raznih perioda života Spasitelja. Neku „biografiju“ nemamo, u prvim vekovima hrišćanstva smatralo se da preko jevanđelja znamo ono što nam je potrebno radi našeg ravnanja, izbegavanja greha i radi sticanja večnog života.
O Hristu prvo saznajemo iz rodoslova, koji donosi jevanđelista Matej: od Avrama četrnaest kolena do (cara) Davida, >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << potom isto toliko do Vavilona, još četrnaest do Hrista. Nastavlja se sa tekstom „a rođenje Hrista beše ovako...“. Tu čitamo kako je Mariju uzeo Josif za ženu, da je ona začela po Duhu Svetome, rodila sina u Vitlejemu, a ne u Nazaretu gde su živeli, jer su tamo otišli zbog popisa. Saznajemo o odlasku u Egipat i potom o „povratku u zemlju Izrailjevu“. Dolaze i ostaju da žive u severnoj oblasti Galileja, plodnom kraju, u mestu Nazaret. Od proroka je u davnini najavljeno da će Spasitelja zvati „Nazarićaninom“. Jevanđelista Matej odmah potom prelazi na period kada je Isusu bilo već trideset godina, tada odlazi na reku Jordan, upoznaje Jovana i biva kršten vodom i Duhom.
Rastao i punio se mudrošću
Drugi jevanđelista, Luka, dodaje da je Hristos kao dete „rastao i jačao puneći se mudrošću, i blagodat Božja beše nad njim“. Donosi jednu epizodu kada mu je bilo dvanaest godina. Tada je sa roditeljima, Marijom i Josifom, bio u Jerusalimu na praznik Pashe. To su, u to vreme, činili gotovo svi Jevreji, odlazeći na glavni praznik u centralni hram celokupnog jevrejstva. Boravak traje više dana. Umesto da krene sa roditeljima zajedno nazad u Nazaret, Isus se „zadržao“ u gradu, a da niko od saputnika i rođaka u prvi momenat nije to primetio.
„Kako ga ne nađoše, vratili su se u Jerusalim, tražeći ga“. Posle tri dana našli su ga u hramu gde sedi sa učiteljima vere, rabinima, sluša ih i pita. Svi koji su ga slušali, divili su se njegovoj pameti i njegovim odgovorima. I kada ga videše, zaprepastiše se. Majka mu reče: „Dete, šta si nam to učinio? Vidi, tvoj otac i ja tražili smo te ucveljeni“. Isus im reče: „Zašto ste me tražili? Zar niste znali da ja treba da budem u domu svoga Oca?“ No, Marija i Josif nisu razumeli ove njegove reči. Tako, otišli su nazad u Nazaret. „I bio im je poslušan“. Majka je, ipak, čuvala „na srcu“ sve sinovljeve reči izrečene u Jerusalimu. Dete je, tada već dečak, „napredovao u mudrosti i rastu, i milosti kod Boga i ljudi“. Zar može biti lepšeg detinjstva!
Uz Josifa učio zanat
O daljem životu Hristovom, sledećih 18 godina, jevanđelja ništa ne govore. Istoričari potvrđuju da je to bilo vreme mira i napretka na celom Bliskom istoku. Rimska imperija bila je velika i silna i narodima kojima je vladala, a takođe i Jevrejima pružala je blagostanje. Nije bilo ratova i razaranja, vladao je „rimski mir“. Jevreji su bili buntovni, nisu trpeli okupaciju od strane „nevernika“, mnogobožačkih rimskih lokalnih vladara. Svaka pobuna kažnjavala se smrću, raspećem ili na drugi način. Smatra se da je Hristos sve to znao i verovatno bio svedok takvog odnosa strane sile.
Za Josifa, poočima Hristovog, kaže se da je bio drvodelja. Međutim, njegov zanat na grčkom naziva se „tekton“, obuhvatao je zapravo obradu drveta u oruđa, kao što su raonici, ili jarmovi za stoku, takođe, izrade ležajeva, prozora, postavljanje podova. Imali su izgleda i obradiva polja za pšenicu.
Isus je uz Josifa učio zanat, rad sa drvetom, pomagao mu. Uz to, ili pre svega, učio je da čita, kao i sva jevrejska deca (verovatno samo muška) u to vreme. Za čudo, svi učenici nisu učili i da pišu, jer im je to izuzetno malo trebalo. Čitala se sveta knjiga u sinagogama, Tora, proroci, psalmi i drugo. Knjiga nije bilo po kućama. Deca su učila i računanje (matematiku), uz tablice.
Arheolozi su pre više godina otkrili, prekrivene peskom i zemljom, ostatke jedne kuće za koju su zaključili da bi to bila ona u kojoj je Isus živeo.
Znao je i poljske radove
Nauci je poznato „Tomino jevanđelje“ koje nije ušlo u Novi zavet i smatra se apokrifom. To ne znači da je netačno, crkveni oci su se u davnini opredelili da u kodeks uzmu samo četiri jevanđelja, iako ih je i tada bilo poznato dvadesetak. Drugi spis takođe „Tome Izrailjaćana“ koji nosi naslov „Detinjstvo (Isusovo) od Tome“, pripisuje se istom autoru, iako to nije dokazano. O samom autoru se ne zna gotovo ništa. Tekst postoji na grčkom, sirijskom, jermenskom, koptskom, a veoma stara je i staroslovenska verzija.
Tu nalazimo razne momente Isusovog detinjstva. Tako na primer u glavi 12 je kratka sledeća zabeleška: „Jedan drugi put, u vreme setve, iđaše dečak Isus sa ocem svojim, sejaše pšenicu na njivi. Kada mu otac sejaše, činjaše to i dečak Isus“. Kada su žnjeli, pomagaše i Isus. Videvši seosku sirotinju, dao im je svakome po snop, a šta ostade, odnese otac mu Josif kući. „Beše mu tada osam godina“. Treća priča odnosi se na rad Josifa na izradi naručenog drvenog kreveta. Tu pokaza Isus mudrost kako da se reši jedan problem. Otac, Josif, zagrlio ga je i poljubio, rekavši: „Blažen li sam ja da mi je darivan ovaj dečak od Boga!“
Otac je jednom poslao starijeg sina Jakoba da nakupi drva. Skupljajući, ujela ga je zmija. Pao je na zemlju, blizu je bio smrti. Naiđe Isus i dune na ranu. Odmah nestade bola, zmija se raspade, a Jakov zdrav ustade! Ima nekoliko priča i kada se Isus naljutio na svoje drugove dečake, gotovo da se potukao.
Neki teolozi misle da se ova knjiga nepoznatog Tome može uvrstiti kao dodatak Novom zavetu, da je pogodna za evangelizaciju dece.
Činio čuda i kao dečak
U kući sa majkom i ocem bilo je još dece, polubraće, deca koju je Josif imao jer je bio udovac kada je uzeo Mariju za ženu. To je Jakob, koga i Novi zavet naziva „bratom Gospodnjim“, zatim Juda (ne „izdajica“), Josija i Simon, kao i nekoliko sestara koje Biblija poimenice ne pominje. O Josifu kasnije nema pomena, pretpostavka je da je umro pre nego što je Isus imao 30 godina i krenuo u spasiteljsku misiju. Majka Marija je i sama posle prešla u Jerusalim i uvek bila u blizini sina, slušajući njegove propovedi, zajedno sa drugim ženama.
Jedno arapsko prastaro „Jevanđelje deteta Isusa“, u originalu na starosirijskom, opisuje rođenje, detinjstvo i čuda koja je činio dok nije odrastao. Obiman tekst ima 55 delova. U nauci se retko koristi.
„Jevanđelje mističnog života“, poznato nauci, nepoznatog autora, govori o detaljima života koje niko nikada nije potvrdio: Isus je u 18 godini stupio u brak, posle sedam godina postao udovac, po Božjoj volji, da bi bio „slobodan za viša dela“. Otišao je u Egipat i učio mudrost, kao nekada Mojsej. Posteći 40 dana u pustinji, stekao je dar i snagu Duha da je bio u stanju da čini brojna čuda. Govorio je sa Bogom, lice u lice, naučio jezik životinja i ptica, iz drveća i bilja i cveća stekao isceliteljske snage, spoznao tajne kamenja, kruga i uglova, brojeva i znakova. Otišao je u Nazaret da vidi roditelje, potom u Jerusalim gde je kao rabin propovedao neometano. Potom kreće za Asiriju, Haldejsku zemlju Persiju i Indiju. Gde se našao, pozdravljale su ga i životinje i ptice, ne bojeći ga se. Bilo je u prvim vekovima i drugih sličnih mističnih tekstova koji nemaju nikakvu istorijsku podlogu i verodostojnost.
Iako, dakle, nisu poznate pojedinosti detinjstva i mladosti Isusa Hrista, jer ih jevanđelisti nisu zabeležili, može se zaključiti da taj deo njegovog života predstavlja nagoveštaj onoga što je nastupilo kasnije. Božanska priroda od rođenja je došla do izražaja, a krštenjem na Jordanu do početka potpunog ispunjenja.
Od Isusa Nazarećanina do Hrista Gospoda.
