Izvor: Politika, 04.Jul.2010, 00:43 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Botoks i silikoni na Majami biču
Na plaži i sedmogodišnje devojčice moraju da imaju kostim bar iz dva dela, obavezne su naočari, šeširi, kostimi sa šljokicama jarkih boja, šorts bez obzira na lepotu nogu, ali sa obaveznim printomMiami BeachOd našeg specijalnog izveštača
Majami bič, jula – Sunce sada sve češće smenjuju oblaci, vrućine su i do četrdeset stepeni, vlaga i vetar. Ali, tu je erkondišn i naravno plaže pored okeana ili privatnih i hotelskih bazena.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << />U toku su i rasprodaje. Najveća navala kupoholičarki je na prodavnice „Viktorijas sikrita“. Svuda od Oušn drajva do plaža mogu se videti žene sa ružičastim kesama.
U jednom od najelitnijih molova, Bel Harburu, gde se dolazi da vidite i budete viđeni, gde se u vreme ručka ili večere okupljaju poznate face iz šou-biznisa, pažnja se privlači i neobičnim kučićima. Jedna ogromna bela pudla bila je u centru pažnje pored svoje mlade i lepe gazdarice. Gosti pristižu maseratijem, lamboginijem, kabrioletima ... Jede se u najpopularnijem restoranu, italijanskom, naravno, „Karpačo“, a zatim se obilaze elegantne radnje Šanela, Gučija, Armanija, Galijana,Feragama. Razdvajaju ih nizovi palmi i bazena sa lokvanjima i zlatnim, ne ribicama, već nekakvim kao genetski modifikovanim ribetinama svih boja. ... Amerikanke sve više luduju za Evropom, bilo da je reč o kozmetici, garderobi, asesoarima. Dok je nama, Evropljankama,bilo važno kao garancija kvaliteta ono „made in USA“, ovde je obrnuto.
A na peščanim plažama, kojih ovde ima u kilometrima i koje uglavnom nose nazive prema brojevima ulica koje izlaze na njih, veseli se običan svet. Bučni su i sa mnogo čeljadi oni iz latino zemalja, a oni beloliki preferiraju bazene ili šetaju kilometrima po pesku. Čitaju knjige ili uguraju u uši slušalice sa ajpodom. Debeli i mršavi, nabildovani ili ne, svi su opušteni, veseli, predusretljivi.
Nema toplesa ni bilo kakve golotinje, čak i sasvim male devojčice moraju da nose kupaći kostim iz dva, ili jednog dela. Takav je zakon u zemlji sloboda. Kupaći kostimi su jarkih, veselih boja, uglavnom dvodelni, retki su oni sa tangama, ukrašeni šljokicama i perlicama. Na suncu je sve lepše kada svetluca. Sada su kao obavezni i –silikoni. Ovde ništa ne visi, sve ide uvis, na mladom ili starom. Bore na licu peglaju se botoksima. Lep izgled, beli zubi, adrenalinsko raspoloženje ovde su zakon.
Bez šešira se ne izlazi, a slamnate su zamenili „mejd in Čajna“ ispleteni od papira u obliku kaubojskih šešira. Nigde đubreta. I svuda plastika, plastika ... Plastične su čaše (najjevtinije pivo u plastičnoj čaši je četiri dolara, koliko staje i obilati doručak na Oušn drajvu), a ako ručate kraj bazena, i tanjiri i escajg su plastični. Korpe za otpatke niko ne zaobilazi, plaže su javno dobro, plaćaju se suncobrani i ležaljke po deset dolara. Ni na jednoj nismo videli lepoticu nalik Pameli Anderson. Takvim zvezdama su plaže na elitnim ostrvima kao što je Star Island, ili na luksuznim jahtama, daleko od naših očiju.
I čuvene tetovaže iz Majami studija ovde baš nismo mnogo viđali. Pitam jednu lepoticu, Argentinku, sa istetoviranim velikim srcem na leđima, kaže mi da je to uradila kad je bila tinejdžerka, pa je želela da pokaže ljudima koliko voli život.Sada joj je, kaže, žao, jer je to ipak veliki atak na kožu.
Ušla sam da se raspitam o uslovima tetoviranja u jedan tatu studio na Vašington roudu. U susret su mi pritrčale dve čivave, jedna u roze suknjici, očigledno žensko, druga bez gaća, očigledno muško. Pitam vlasnika, mladića obrijane glave, pošto je kod njega tatu. Kaže, zavisi, najjednostavnija – ona sa inicijalima je 40 dolara, pa sve do hiljadu sa kineskim ornamentima, zmajevima i tim čudima. Vidi da mu nisam mušterija i da mu samo kradem vreme, ali mi ljubazno daje flajer, na kojem je dolarska novčanica sa adresom studija a donosiocu obezbeđuje 20 dolara popusta. Čuvam je za nekog ko je zainteresovan.
Ulicama i avenijama hodaju neke lepe i neke ne baš lepe žene, uglavnom u japankama i sandalama, nikako na visokim štiklama. Većina ih je, bez obzira na lepotu nogu, u šorcevima. Ima ih firmiranih sa obaveznim džepovima, ali i onih koji podsećaju na sportske dresove.Ipak najčešće se viđaju oni koji na lepim ženskim zadnjicama imaju ogromni logo na kojem piše „Majami bič“. Zamišljam kako bi to izgledalo kod nas, da se preko cele „pozadine“ razvuče logo sa beogradske rivijere: ADA, pa još, CIGANLIJA! Ali, što da ne, leto je, važno je opustiti se.
Mirjana Radošević
objavljeno: 04/07/2010
