Izvor: S media, 11.Avg.2010, 13:46 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Biznis koučing
Nešto novo je u vazduhu. Čuli ste verovatno bar jednom za termin „lajf koučing“ . To je tehnika koja polako osvaja svet. Različito je od psihoterapije, ali opet i vrlo blisko njoj. Podrazumeva rad na sebi, na svojim potencijalima, usmerenost ka cilju, a ne ka problemima i njihovim uzrocima. Zbog pojačanog tempa rada, i sve većih izazova na poslu, pojavila se potreba za još jednom vrstom koučinga, to je „biznis koučing“. Rad sa menadžerima koji sutra treba naučeno da prenesu >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << na svoje saradnike.
Kako se postaje menadžer? To su ljudi koji su bili najbolji u svom poslu, koji su svirali „prvu violinu“.Kada dođe trenutak da postanu lideri i menadžeri, oni treba da preuzmu ulogu „dirigenta“.Međutim, tu se javlja problem. Oni ne znaju da „diriguju“. Javlja se problem u komunikaciji sa saradnicima, i posao počinje da trpi. Koučing je tehnika koja može da pomogne u takvim situacijama, i koja osposobljava menadžera da postane dobar „dirigent“, neko ko ume da razgovara sa zaposlenima i ume da iz njih izvuče ono najbolje.
O koučingu, a pre svega „biznis koučingu“, razgovarali smo sa Dr Zoranom Ilićem, iz agencije „Master Skills“, koja je među prvima počela da se bavi ovom novom tehnikom u Srbiji.
Šta je suština koučinga?
- Koučing se bavi otvorenim pitanjima kojih ima milion, i koja su glavno sredstvo , da aktiviraju čoveka da misli i da otkrije svoje potencijale. Glavni cilj tih pitanja je „kako da“, a ne „zašto“. Znači, kako da dođem do cilja, do rešenja. Jer, dok god mislimo na problem, ne možemo da dođemo do rešenja. Saplićemo se, problem nam je veliki, mi smo mali, nemamo dovoljno samopouzdanja... Ako zamislimo da smo postigli cilj, ako ga pozitvno vizuelizujemo, bolje ćemo se osećati. Stvari su proste, ako mislimo pozitivno, desiće nam se pozitivno. I obrnuto.Suština je da kada zamisliš da si do nečega već došao, iz te pozicije lakše sagledaš kako si do toga došao. Zamisli da si postigao cilj, kako se osećaš...Tu su onda bitna pitanja: zašto ti je to važno, kome je još važno... Kako bi se motivisao da postigneš cilj, zamisliš da si ga postigao i iz te pozicije pogledaš koji su koraci preduzeti da bi se cilj ostvario. Ne baviš se problemom, nego se baviš rešenjem. Koučing je sistem u kojem ti ostvaruješ poverenje sa klijentom, i iz njega serijom pitanja izvlačiš ono najbolje iz njega. On sam dolazi do rešenja. Kako se postavljaju pitanja, koja i kada, definiše jedan protokol koji je fleksibilan i omogućava razgovor koji najčešće traje od pola sata do sat. Takve koučing sesije mogu da se obavljaju i preko telefona, skajpa...Dosta je fleksibilna priča.
Gde je tu „biznis koučing“?
- Sistem u biznisu koji je ranije postojao, a to su :kontrola i naredba, više ne može da prođe. Danas više niko neće da sluša nečije naredbe. Tempo života i posla je brži, zahtevi su nikada veći. Vojnički sistem mora da bude zaobiđen.Menadžeri danas imaju paradoks: kako uraditi više, a za kraće vreme. Ali, nije cilj uraditi mnogo, nego uraditi pametno. Da bi se sve postiglo, za menadžera je važno da nauči 3 stvari: kako pohvaliti zaposlenog (stvoriti poverenje), kako „koučovati“ druge (kako razvijati tuđe potencijale) i delegiranje (a ne naređivanje). To je menadžersko sveto trojstvo i to se uči na treninzima. Dva zlatna pravila za dobru firmu su: poverenje zaposlenih u šefa i poverenje šefa u svoje ljude. Ljudi se ponašaju u skladu sa onim kako ih vidiš. Ako čoveka posmatraš kao kretena, on će tako i da se ponaša. Ako ga gledaš kao odgovornog koji zna i ume, on će da ti dokaže da ume. Znači, podrška koja ide sa poverenjem u svoje ljude.
Kako izgledaju treninzi?
-Treninzi su jednodnevna ili dvodnevna interaktivna predavanja na kojima menadžeri uče određene veštine koje nisu nigde ranije mogli da nauče. To su veštine odnosa sa ljudima. Od emocionalne inteligencije, suočenja sa stresom, komunikacijskih veština, rešavanja konflikata... Aktivno slušanje, aposobnost da dokažeš čoveku da si ga slušao, da proveriš da li si ga dobro razumeo, tehnike postavljanja pitanja...Postavljajući pitanja ti biraš u kom pravcu ćeš da vodiš razgovor i možeš da izvučeš maksimum iz svog čoveka. Sve se to uči. Inače, velike kompanije ulažu dosta sredstva za treninge menadžera, jer na taj način se bolje radi, poboljšava se produktivnost, bolja je atmosfera na poslu, manje kvalitetnih ljudi odlazi...Treninzi moraju da budu toliko kvalitetni da ljudi požele da to primene na poslu, u porodici, u kući...Ukoliko vide da im ide, to ih obodri da idu dalje. Međutim, vrlo često se dešava da je to znanje vrlo krhko, i to je faza kada ljudi često odustaju i vraćaju se starom ponašanju. Zato je važno da se uradi provera mesec dana kasnije,da se vidi gde je škripalo u onome što su naučili, obnovi se gradivo i taj deo služi isključivo za navežbavanje.Tek tada sve ima smisla. Danas skoro svaki menadžer u vrhunskim firmama prolazi sam individualni koučing, a vrlo često se dešava da njihovi timovi prolaze kroz timski koučing.
Bodrenje je ključno?
- Nažalost, ogroman broj menadžera se bavi samo zadacima. Oni imaju svoje zadatke i rokove, i onda samo kao saobraćajci teraju svoje ljude da rade i misle da je to dovoljno. Ako ne bodriš saradnika, a ko ne izvučeš od njega maksimum, ne neaučiš ga kako da radi, neće biti rezultata... Ako neko pogreši, nije dobro pitati ga šta nije valjalo, već „kako je zadovoljan onim što je uradio“, pa sledeće pitanje, „ šta bi uradio sledeći put drugačije“. Treba izbegavati kritikovanje, cilj je da čovek sam shvati gde je pogrešio. Zadatak kouča, šefa, je da izvuče maksimum od saradnika i da ovaj sledeći put uradi posao kako treba.
Ko može da se bavi koučingom?
- Koučingom se još uvek bavi svako. Još ne postoji u svetu ograničenje, jer je koučing relativno mlada disciplina. Sada se ti kriterijumi usklađuju. Na primer, lajf koučingom se u Americi bavi ogroman broj ljudi, jer su tu pare. Ne postoji ograničenje ni kod biznis koučinga, jer ti ne moraš da budeš ekspert u ekonomiji, psihologiji ili psihijatriji da bi znao da ljudima postavljaš prava pitanja.
Kakva je situacija sa našim firmama?
- Mi smo jedno desetak godina iza zapada u tome. Međutim, postoji rapidno povećanje broja koučeva koji su edukovani i sertifikovani. Prva generacija je već izašla, druga će vrlo skoro da završi obuku i neće više biti moguće baviti se tim poslom tek tako. Za par godina će firme ovde shvatiti koliko je efekat koučinga snažan.Naši još uvek ne znaju šta je koučing, brka se konsalting i koučing... Kod nas se time bave trenutno samo strane zapadne firme.
Da li dobijate reakcije ljudi koji su prošli vaše treninge?
- Naravno. To su ljudi koji su promenili atmosferu u svojim timovima i oni koji su primetili da njihovi ljudi bolje rade. Njihov odnos prema ljudima je poboljšan. Problemi u rukovođenju postaju mnogo manji, jer su oni sami počeli da menjaju ustaljen model ponašanja. U stvari, menadžer postaje kouč, to je i cilj naših treninga. Inače, u biznis svetu više ne egzistira reč problem. Problem se sad pretvorio u izazov, ima pozitivnu konotaciju. Takođe, reč rizik se slabo koristi, i umesto nje se pojavljuju termini: šansa i prilika. Uvodi se jedan optimistički pogled na stvari.
Izvor: S media - autor : Bratislav Nikolić
