Izvor: Politika, 16.Apr.2011, 00:53 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Biti slavan
Mnogi ljudi bi želeli da postanu slavni. Kako su povezani ljubav i popularnost?
Voleti nekoga znači pokazati mu da je za onoga ko ga voli vredno ljudsko biće. Tako se prožimaju osećanja voljenosti i lične vrednosti. Malo dete koje u svojoj porodici oseća voljenost izjednačava ljubav i prihvaćenost od strane drugih sa vlastitom vrednošću. Ali kada dete izađe izvan svog doma, izvan svog intimnog socijalnog kruga u svet ljudi na ulici, tada otkriva činjenicu da postoji svet koji >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ga ne prihvata i ne voli apriori. Razlike su velike: u svetu bliskosti postoji prihvatanje i ljubav, a u svetu javnosti postoji distanca i, eventualno, ljubaznost.
Ne razumevajući razlike koje postoje između sveta bliskosti i sveta javnosti – pogotovu kada ga roditelji tome ne poduče – dete na svet javnosti primenjuje ona pravila koje važe u svetu bliskosti. Ne shvatajući da je distanca između ljudi nešto što je sasvim normalno u javnoj komunikaciji, dete počinje da misli da je distanca znak da ga drugi ne vole, a da je ono za to krivo. Misli da nije dovoljno vredno ljudsko biće da bi zaslužilo ljubav nepoznatih. Zato dete koje se na ulici ili u razredu oseća nedovoljno vrednim, na razne načine pokušava da ga sva druga deca prihvate.
Pokušavajući da „zasluže” prihvatanje,mnoga deca čine stvari koje njihovi roditelji ne odobravaju: poklanjaju igračke „kupujući” naklonost druge dece, ponašaju se nevaspitano kako bi zadiviladrugu decu, postaju jako duhovitaili zauzimaju ulogu dvorske lude... Međutim, čak i onda kada je dete uspelo da postane omiljeno među decom – „popularno dete” – ono i dalje izjednačava ličnu vrednost sa prihvaćenošću.
Vrhunac ove logike su dečje fantazije o slavi. Prema toj logici,što veći broj ljudi nekoga prihvata i voli, to je njegova vrednost veća. A vrhunac lične vrednosti jestekada nekoga prihvata i voli ogroman broj ljudi koje ta osoba i ne poznaje. Tome odgovara popularnost javne ili slavne ličnosti. I zato deca sanjare o tome kako će jednoga dana postati slavna, kako će se dogoditi neka situacija u kojoj će ona svima pokazati svoju vrednost spasavajući zajednicu ili čovečanstvo, pokazujući svoj talenat – i konačno biti voljena od svih.
Emocionalno zreli ljudi znaju da je pogrešno poistovetiti prihvatanje i ličnu vrednost. Lična vrednost suviše često izaziva diskvalifikacije motivisane zavišću. Pa ipak mnogi odrasli nose u sebi ono „unutrašnje dete” – sebe kao devojčicu ili dečaka – koje i dalje fantazira o slavi kao dokazu lične vrednosti i motiviše ih na izuzetna, društveno korisna dostignuća. Pored njih je danas sve više onih koji misle da im slava pripada samo zbog toga što postoje.
Zoran Milivojević
objavljeno: 16.04.2011
