Izvor: Glas javnosti, 06.Dec.2008, 07:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Besmisao bratskog psovanja i ratovanja
Predstava „Veliki dan“ doživela je 339 izvođenja u 65 sezoni Narodnog pozorišta u Pirotu, ali je po mnogo čemu neobična i predstavlja koprodukciju ovog pozorišta i Dramatično kuklen teatra iz Vraca u Bugarskoj. Autor teksta je poznati pisac i dugogodišnji urednik RTV Beograd Slobodan Stojanović, koji je preminuo pre osam godina, a bio je čest saradnik pirotskog teatra koji je ovaj njegov tekst i „izvukao iz fioke“. Reditelj je Vladimir Lazić. „Veliki dan“ je u stvari varijacija >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << na dva slična motiva iz pesme bugarskog pisca Ivana Vazeva „U rovu“ (V kopa) i hronike „Srpska trilogija“ Stevana Jakovljevića.
- Slutili smo da će ova predstava izazvati veliko, ali ne baš i ovoliko interesovanje ljudi i u Srbiji i u Bugarskoj. Predstava inače govori o besmislu rata i ratovanja između srpskog i bugarskog naroda, o besmislu rata između dva pravoslavna, po mnogo čemu slična i susedna naroda čije su se sudbine tokom burne istorije često preplitale, a ratovanja skupo plaćala - kaže upravnik Narodnog pozorišta u Pirotu Gradimir Filipović, vidno zadovoljan reakcijama publike i medijskim odjekom „Velikog dana“.
U „Velikom danu“ radnja teče paralelno u dva rova, srpskom i bugarskom 1918. godine na Solunskom frontu, na Veliki petak (Velikdan), uoči Uskrsa. Pucaju jedni na druge, ali ih u duši muče slične muke. Briga za porodice koje nisu videli godinama, iznurenost, dileme o besmislu rata...
Posilni u jednom i drugom rovu koje deli uzvišenje farbaju uskršnja jaja. Ujutru na Veliki petak posilni izlaze na „ničiju zemlju“ između dva rova, razmenjuju uskršnja jaja, ljube se i čestitaju jedan drugome pravoslavni Uskrs. Znaju se već i po imenu, grle se i cugnu po nekoliko puta prepečenicu iz čuturica. Onda pozivaju i ostale vojnike iz rovova da bace puške i pridruže im se. Tako se i desi.
Nastaje opšte čestitanje Uskrsa i nazdravljanje, a povede se i kolo. Jedino dva tvrdoglava kapetana, jedan bugarski (Jordan) i jedan srpski (Aca Nos) ne žele da se pomire, prete jedan drugom, psuju se sočno, ali i oni konačno izlaze na „ničiju zemlju“ između rovova. Aca Nos odbija da proba Jordanovu šljivovicu i kaže da od kada je na Solunskom frontu „naročito preferira samo francuski konjak“... Komandanti sa jedne i druge strane fronta zbunjeni onim što se dešava pozivaju, svako svoje, da se vrate u rovove, zaborave Uskrs i nastave ratovanje. Ne polazi im to za rukom i onda ospu paljbu po srpsko-bugarskoj grupi na „ničijoj zemlji“ u kojoj većina izgine. Srbi dodatno ginu i u jurišu na jedan bugarski „merzer“... Na sceni nastaju muk i zatišje i onda su tu vile koje obilaze izginule...
Ovo je siže radnje iz „Velikog dana“. U bugarskom rovu su inače glumci iz Vraca koji govore bugarski, a u srpskom glumci iz Pirota, koji govore srpski. Ukupno je dvadesetak glumaca. Inače, urađene su dve paralelne identične scenografije, jedna u pirotskom pozorištu i druga u pozorištu u Vracu. Publika je tokom dosadašnjih izvođenja odlično razumela poruku predstave i mnoge scene prekidala ovacijama.
Upravnik Narodnog pozorišta u Pirotu Gradimir Filipović kaže da mu je drago što je sa kolegama u Bracu urađena jedna ovakva koprodukcijska predstava, a koja očigledno svojim antiratnim porukama izaziva brojne emocije i u Bugarskoj i u Srbiji. Istovremeno, „Veliki dan“ šalje i veliku poruku i pouku iz prošlosti, a u ime dobrosusedske budućnosti i saradnje.
Shopovi iz Vraca i Srbi iz Pirota. I jedni i drugi Srbi, podeljeni izmisljenom ruskom granicnom linijom
od 1878....
