Izvor: Glas javnosti, 30.Jun.2008, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Berlinska „Pod lipama“ - najstarija evropska avenija
Bulevar je nastao pre skoro 300 godina, u vreme kada je Berlin bio samo malo mestašce na obali reke Špreje. Bio je to široki put od zamka porodice Hoencolern prema lovištu Tiergarten, danas velikom parku usred istoimenog gradskog kvarta. Knez Fridrih Vilhelm naredio je 1647. godine da se put ukrasi drvoredom lipa, i avenijase od tada zove „Pod lipama.“ Duga je oko 1.600 metara i spaja Brandenburšku kapiju i most Marksa i Engelsa, koji je preko Špreje vodi do nekadašnje bašte Lustig. >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti <<
U godinama pred Drugi svetski rat, najživlja i u Evropi najprepoznatljivija berlinska ulica bilo je otmeno šetalište sa nizom hotela, restorana i bašti, namenjenih gradskom društveno-političkom kremu. Tokom rata, bulevar je izrovan avionskim bombama kojima su gađani proslavljeni hotel „Adlon“, ili druge važne ustanove Trećeg rajha. Blokovska podela ostavila je „Pod lipama“ na politički istočnoj strani grada u Nemačkoj Demokratskoj Republici. Granica dve Nemačke, dva bloka i dva sveta, „šarala“ je berlinskim ulicama i prelazila upravo preko Brandenburške kapije, gde ovaj bulevar završava.
Pre skoro dve decenije, dve Nemačke su ujedinjene, Berlinski zid je nestao, pa je bulevar „Unter der Linden“ zasijao punim sjajem. Međutim, vremena i običaji su se promenili, pa on danas nije značajan kao nekada, mada je ostao impresivna promenada kojom Berlinci, a pogotovo turisti obavezno prođu bar jednom.
Sa Pariskog placa, kojeg krasi Brandenburška kapija, simbol jedinstva Nemačke i Nemaca, pogled obavezno odluta udesno, do prepoznatljive konture obližnje palate Rajhstag. Na levoj strani, lepotom baroka opčinjava palata Državne biblioteke. Već naredna zgrada je nekadašnji prinčevski zamak, a danas deo Univerziteta Von Humboltovih. U njegovoj blizini je spomenik neznanom vojniku, postavljen u vreme podeljene države. Do spomenika je zgrada starog arsenala.
Avenija „Pod lipama“ u novo doba je, pre svega, poslovna ulica, u kojoj su velike korporacije zaposele niz reprezentativnih zgrada. Sve domaće i viđenije svetske auto-kuće u ovoj ulici imaju predstavništva i prodajne salone. Naravno, tu su i sedišta velikih banaka i raznih međunarodnih kompanija. Tokom dana, avenija bruji od žagora ljudi i saobraćajne buke. Ceo kraj, a naročito bulevar, čine važnu berlinsku poslovnu četvrt. Uveče, na nekada prepunom šetalištu, vlada neuobičajeni mir.
Prva polovina avenije „Pod lipama“ je i prava ambasadorska četvrt. Pažnju privlači velika zgrada diplomatskog predstavništva nekadašnjeg SSSR-a, danas Ruske Federacije. Ulicu uokviruju i ambasade Japana, Velike Britanije, Francuske, Italije... Na bulevaru su i brojni hoteli među kojima se ističe luksuzni „Grand“. Kod Bebel placa, blista renovirano neoklasično zdanje nekadašnje Državne opere. Teško je stradala tokom bombardovanja 1944. godine, a čitav je ostao samo deo glavnog hola.
Na prilazu avenije mostu Marksa i Engelsa, još jedno je muzejsko zdanje, a zatim se avenija završava nad rekom Šprejom, tik ispred Lustgarten placa, nekadašnje bašte a danas prostorno najvećeg gradskog trga.
Avenija nije ni senka one predratne promenade, ali opet lepa je na svoj način. Lipe su proteklih decenija obnovljene, krošnje su razgranate taman toliko da po sunčanom danu prave hladoviti koridor za pešake. Veliki broj kafeterija i restorana omogućuju predah uz sveže i ukusno pecivo, kapućino ili espreso. Može i pivo, koje je sigurno najbolje na svetu. Ipak, ulica je promenila strukturu pešaka i razlog za njihov boravak pod lipama, pa se promenilo i doba dana kada bulevar pulsira životom. Nekadašnji večernji raj za provod danas je samo lepa, brza noćna transverzala Berlina.
