Izvor: Politika, 02.Maj.2010, 15:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Beograd, tenorov talični grad
Supruga pokojnog pevača seća se života sa popularnim umetnikom, koji je bio jednostavna osoba, što je najvažnije ako bi se ona nervirala, Lučano joj je podizao moral
Zračio je optimizmom, pevao odu umetnosti,sejao znanja koja je s ljubavlju usadio u svoje muzičke bebe, da bi ga one danas dostojno reprezentovale nastavljajući plemenitu misiju svog duhovnog vođe Lučana Pavarotija (1935-2007).
Inostrani debi ove pevačke legende bio je upravo u Beogradu, 1961. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u Narodnom pozorištu u „Travijati”, a njegovi učenici želeli su da svoj nastup ostvare baš u gradu koji je bio taličan za njihovog učitelja. Njihovim prošlonedeljnim nastupima u „Madlenijanumu” (gde su nastupili sa orkestrom ove kuće), i izložbi u Palati Italija, prisustvovala je i tenorova udovica, gospođa Nikoleta Mantovani-Pavaroti sa kojom smo pričali o onom, publici bar, manjem poznatom Pavarotiju.
– Lučano je počeo sa podučavanjem pre nekoliko decenija i to je činio gotovo nedelju dana pred smrt. Imao je želju da pomogne mladima da steknu internacionalnu karijeru i vodio ih je na svoje koncerte da pevaju sa njim. Budući da je on debitovao u Beogradu, a imajući u vidu da je većina pevača sujeverna, odlučili smo da prvi put ovde, istovremeno sa izložbom, predstavljamo njegove pevačke „bebe” koje se nadaju da će imati isto toliko sreće kao i on – kaže Nikoleta Mantovani-Pavaroti ne zaboravljajući da pomene i Pavarotijeve četiri biološke bebe – ćerke Kristinu (46), Lorencu (44) i Đulijanu (42) iz muževljevog prvog braka, kao i njihovu sedmogodišnju Alisu.
Grom iz vedra neba
Po svemu sudeći, njen život mogao bi se podeliti na onaj pre i posle Pavarotija. O tome nam je rekla:
– Imala sam 23 godine i na fakultetu sam izučavala prirodne nauke. Tražeći u slobodno vreme honorarne posliće, naišla sam na oglas za osobu koja bi radila fotokopiranje, i to za takmičenje konja koje je organizovao Lučano Pavaroti. Pošavši na razgovor sa sebi nadređenom za taj posao, pogrešila sam vrata, pokucala i – i on je bio tu. Rekao je: „Uđite, uđite”, ja najpre nisam htela – a onda, kad sam već ušla, od tog trena postali smo nerazdvojni. Sada mogu reći da se taj susret iz 1993. dogodio kao grom iz vedra neba.
Uz Amorovu strelu, htela – ne htela, tada ju je pogodila i munja popularnosti. Pevač je svesno izabrao da nosi svoju slavu, ali kako je tu reputaciju, uz duga suprugova odsustva, podnosila njegova žena?
– Uvek mi je govorio da je veoma lepo biti voljen od toliko ljudi jer je i on istinski voleo ljude. Deo njegovog uspeha, pored toga što je imao fantastičan glas, jeste pružanje ljubavi, koju su mu drugi uzvraćali. Bio je veoma direktan i izuzetno iskren u svemu tome, tako da ga ljudi uopšte nisu zamarali. Budući da je bio veoma jednostavna osoba, imali smo jednostavan život. Ako bih se ja nervirala, on mi je podizao moral.
Kažete da je voleo ljude, a novinare? – pitamo našu sagovornicu pokušavajući da se našalimo na sopstveni račun.
– O novinarima je govorio: kada su jednom umetniku potrebni – on ih traži, zato se mora navići da i oni traže njega. Deo smo iste igre i svi moramo da prihvatimo pravila.
Čini se da je pravila igre ovaj umetnik više nego ozbiljno shvatao. Iz novinskih članaka može se zaključiti da je vodilja ovog upornog i temeljnog perfekcioniste mogla bita maksima:Rad, rad i samo rad!
– Lučano je svoj posao radio sa velikom ozbiljnošću a to je značilo konstantan trud, i nastavljanje sa učenjem i onda kada je bio poznati pevač. Tu poruku je prenosio svojim učenicima: da je u pevanju važna tehnika, ali i ozbiljnost, zalaganje i srčanost – kaže Nikoleta Mantovani-Pavaroti nastavljajući priču o tome kako je, i pored rada, njen suprug izlazio na kraj i sa povremenim stvaralačkim krizama, problemima, najzad, i sa bolešću.
Stav prema životu
– Bio je veoma pozitivna osoba i imao je ogromnu želju za životom. Naime, kao dvanaestogodišnjak bio je dve nedelje u komi. Kada se, čudom, povratio iz tog stanja, promenio je stav i obećao sebi da neće protraćiti ni minut svog života. Sa tom mišlju uspeo je da se izbori sa raznim problemima, uključujući i bolest, rak pankreasa. Međutim, 1994. suočili smo se sa mojom bolešću, multipleks sklerozom. On je bio taj koji me je naučio da prihvatim bolest i da je posmatram, ne kao nesreću, već mogućnost da poboljšam samu sebe. Govorio je – od ovog trenutka moći ćeš da ceniš zalazak sunca, od ovog trenutka promenićeš sistem vrednosti, od sada ćeš shvatiti da ćeš zaista da živiš život. I baš zato, pored toga što mi je bio životni saputnik, smatram ga i svojim velikim učiteljom – kaže naša sagovornica uz napomenu da se Pavaroti uvek trudio, ukoliko je bio u prilici, da pomogne i svim ostalim ljudima. Podseća nas zato na njegov dugogodišnji humanitarni rad, a mi je pitamo da li jedna od njegovih ideja, ostvarena osnivanjem muzičkog centra u Mostaru, i danas živi.
– Osnovali smo taj centar 1997. zahvaljujući sredstvima dobijenim od koncerata „Pavaroti i prijatelji” u kojima su učestvovali Bono (U2), Elton Džon, Erik Klepton. Tri godine smo finansirali ovaj centar kao pomoć tamošnjim umetnicima, a kada se politička situacija smirila prepustili smo ga državi, i nadamo se da su oni nastavili sa tim poslom.
Aktivnosti Fondacije Pavaroti, dodaje, sada obuhvataju pomoć mladim talentima, izložbe i komemorativne koncerte. Budući da su sve njegove biografije iz starijih dana, razmišljaju i o nekim novim knjigama. Tu je i autobiografija „Pavarotti – myownstory”, a nas zanima da čujemo i ponešto o knjizi Ariga Pole „Pavaroti iz mog ugla”, napisanoj iz pera učitelja čije je lekcije tenor pohađao.
– Maestro Arigo je veoma bitan za Lučanov život. Mnogo mu je pomogao i on je uvek osećao taj dug. Besplatno mu je držao časove jer je u to vreme Lučano bio veoma siromašan i nije mogao sebi da ih priušti. Zato je i sam kasnije bez nadoknade učio svoje đake, iz čistog zadovoljstva, sećajući se šta je njegov učitelj učinio za njega. Da mu on tada nije pomogao, pitanje je da li bi i postao pevač. Zato je želeo da svima da mogućnost da osete tu lepotu, misleći da može postojati neko ko je sada u situaciji u kojoj je on bio nekada.
Ova misija pomaganja talenata, kako najavljuje naša sagovornica, mogla bi da se nastavi i u našem gradu, upravo u „Madlenijanumu”.
– Svake godine u Modeni nagrađujemo pet žena iz sveta, koje su se istakle u oblastima kulture i dobrotvornog rada. Tako sam upoznala i Madlenu Cepter kad je došla da primi priznanje za ženu godine. Zajedno smo organizovale koncert u Jordanu, u Petri, i rođena je ideja da se nešto uradi i u Beogradu. Ovde možemo da ostvarimo toliko toga, od gostovanja umetnika do takmičenja mladih talenata. Puno je ideja, nadam se da ćemo se videti ponovo.
----------------------------------------------
O hrani i drugim „vragolijama”
Govoreći o tenorovim porocima i sitnim zadovoljstvima, Nikoleta Mantovani-Pavaroti izdvaja jednu njegovu manu a ona se, kaže, zove – hrana! Blaže rečeno, kulinarske vragolije.
– Bila sam veoma srećna budući da je Lučano uvek kuvao, tako da ja to nisam činila. Njegove paste bile su odlične, a veoma je voleo da pravi i testenine, taratelje, lazanje – sve ono što goji! Druga opsesija bila mu je slikanje (slike veoma veselih boja koje su predstavljale radost života), voleo je potom konje, i sam je jahao, igrao je tenis i, kao svaki Italijan, bio strasni fudbalski navijač.
----------------------------------------------
Pesma duga 44 godine
Kao pevača Pavarotija je otkrila operska diva Džoan Saterlend 1965. tražeći za svoju turneju po Australiji i SAD tenora naočite pojave koji bi bio viši od nje. Posle toga počinju da se nižu angažmani u Barseloni, Parizu, Londonu i Njujorku. Takmičenje mladih pevača osnovao je u Filadelfiji 1981, a čuveni koncert „Tri tenora” usledio je 1990. na otvaranju Svetskog fudbalskog prvenstva u Rimu gde je nastupio sa Plasidom Domingom i Hozeom Karerasom, pod dirigentskim vođstvom Zubina Mehte. Zahvaljujući tom koncertu i Pučinijevoj ariji „Nessun Dorma”,koja je bila himna prvenstva,prodaja operskih albuma je naglo skočila. Trojka se ponovo okupilačetiri godine kasnije u Los Anđelesu, kada jeza milionske honorare nastupilana stadionu pred 56.000 ljudi, dok ih je preko TV ekrana pratilo 1,3 milijardagledalaca. Ploče sa oba koncerta prodate su u 23 miliona primeraka. Pavarotijeva blistava međunarodna karijera trajala je pune 44 godine. Naš grad pevač je poslednji put posetio 2005. kada je u hali „Pionir” nastupio sa ansamblom „Camerata Serbica”.
Mirjana Sretenović
[objavljeno: 02/05/2010]
