Izvor: Politika, 27.Jul.2015, 08:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bar neki dan za odmor od odmora
Odlasci na godišnji odmor uvek su euforični, ali zbog povratka u svakodnevnu rutinu mnogi se nekoliko dana osećaju lošije nego pre
Svake godine s nestrpljenjem iščekujemo godišnji odmor. Radujemo se i planiramo gde i kako najbolje da ga provedemo, shodno željama i mogućnostima. Svako će pokušati da zaboravi na sve probleme i da se tih, obično desetak dana potpuno oporavi i „napuni baterije”. Neko će uživati na reci, neko na moru, neko na planinskim vrhovima, neko >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << čitajući knjige u tišini svoje terase, neko roštiljajući s prijateljima na obližnjem izletištu u prirodi... Odlasci na godišnji odmor uvek su euforični, a poslednji dan na poslu prolazi brzo, ali kada treba da se vrate u svakodnevnu rutinu, mnogi se nekoliko dana po povratku osećaju lošije nego pre nego što su krenuli. Postaju razdražljivi, mrzovoljni i neraspoloženi, muči ih nesanica, glavobolja, osećaju se napeto i umorno.
U Engleskoj su utvrdili velike finansijske gubitke u periodu neposredno posle godišnjih odmora, jer ljudi uzimaju bolovanja ne bi li priuštili sebi još koji dan za prilagođavanje svakodnevici. Koliko povratak zaista može biti stresan? Kako preživeti prvi dan na poslu posle izležavanja i lenčarenja, daleko od radnih obaveza i kolega, i kako se bezbolno vratiti u poslovnu rutinu, pitali smo Radmilu Vulić-Bojović, kliničkog psihologa i bračnog i porodičnog sistemskog psihoterapeuta.
– Godišnji odmor se dugo čeka, neretko mesecima unapred planira, često zahteva i izuzetna odricanja u materijalnom smislu, tako da je veoma mnogo psihološke energije i očekivanja investirano u taj životni događaj. Posebno je značajno to što se odmor gotovo uvek idealizuje, pa je onda i razumljivo da po povratku u realnost sledi pad raspoloženja i neka vrsta razočaranja – kaže naša sagovornica.
Nije teško pretpostaviti zašto se sve to dešava. Jedan od razloga je i taj što vreme provedeno na godišnjem odmoru daje privid da je u našem životu sve u redu, pa nije čudo što nam suočavanje s realnošću teško pada. Kada opušteno leže na plaži u dobrom raspoloženju, ljudi gledaju na svoj život iz druge perspektive. To je i prilika da napravimo distancu, razmislimo i jasnije sagledamo čime smo nezadovoljni. A to mogu biti razne stvari: posao, fakultet, porodični odnosi... Otud ljudi često posle odmora požele i da promene nešto u svom životu, smatrajući da će tako izbeći rutinu u koju su zapali pre odlaska. Međutim, stručna mišljenja, ali i iskustva drugih, govore suprotno. Ako je ikako moguće, trebalo bi izbeći donošenje velikih odluka neposredno po povratku. Bolje je da pričekaju nedelju, dve, pa tek kad se slegnu utisci celu situaciju procene „hladne glave” i razmisle da li još žele to da urade. U suprotnom, mogu se gorko kajati zbog svoje impulsivnosti koju su podgrejali leto i sunce.
Što bliže kući, raspoloženje lošije
Osim toga, na godišnjem odmoru najčešće potrošimo mnogo više novca nego što smo planirali, pa nam i to stvara dodatnu brigu i strah kako do prve plate da razvučemo tu poprilično tanku preostalu sumu para.
Zatim, tu je i nimalo prijatna činjenica da više nemamo toliko slobodnog vremena, a sledeća prilika nije na vidiku. Ako nas uz to dočeka i brdo neopranog veša, kojem smo pridodali i onaj koji smo uprljali na odmoru, nagomilani neplaćeni računi i prazan frižider, naše raspoloženje će biti još gore. Stvar će dodatno pokvariti uobičajene gužve u saobraćaju, pogled na solitere ili sumorno nebo nad gradom i kiše koje nagoveštavaju jesen. Pa, ko tada ne bi bio nervozan i čeznuo za tih nekoliko bezbrižnih dana koje je imao na odmoru?
– Svaka promena je stres, pa čak i promena nabolje. Ljudi često to zaboravljaju i podrazumevaju da, ako se dešava nešto pozitivno ili poželjno, neće biti potrebe za prilagođavanjem. To u psihološkom smislu nikada nije tako. Svaka promena zahteva proces adaptacije iz jednostavnog razloga što ljudi nisu mašine i ne mogu se prosto resetovati ili prestrojiti sa jednog režima funkcionisanja na drugi! – podseća Radmila Vulić-Bojović.
Psiholozi kažu da je situacija najgora kod onih koji se vrate samo dan ili tek nekoliko sati pre odlaska na radno mesto. Zbog togaje najbolje da u dnevnu rutinu „uplovimo” postepeno, bez obzira na to kojim se poslom bavimo. Nekim osobama je lakše ako na posao krenu u sredu, jer im tako ta radna nedelja traje kraće, a vikend je blizu.
Dakle, kao što planiramo odlazak, isto tako bi trebalo detaljno da isplaniramo i povratak sa godišnjeg odmora. Umesto da po povratku s puta posle nekoliko sati „otrčimo” na posao, sačekajmo bar nekoliko dana. Ali, većina nas pokušava da što je moguće više iskoristi svoj godišnji odmor, pa se tako često s putovanja vraćamo poslednjeg slobodnog dana. Ako je ikako moguće, trebalo bi to izbeći kako bismo preostalo slobodno vreme iskoristili za psihičke pripreme za povratak na posao. Ne samo da ćemo tako izbeći nervozu zbog povratka, već ćemo sebi osigurati i mirno putovanje, bez straha da ćemo zbog saobraćajnih gužvi kasniti na posao.
Naša sagovornica preporučuje da svoje radne obaveze isplaniramo tako da se po povratku najpre pozabavimo nešto lakšim zadacima, i da dozvolimo sebi period zagrevanja, a da od sebe ne očekujemo previše. Treba polako podizati „radnu temperaturu”, jer povratak na posao nije samo fizički, već i mentalni proces, i nemoguće je nadoknaditi sve u jednom danu. Uz to, treba pohvatati šta se sve dogodilo za vreme našeg odsustva.
Vraćanje starim aktivnostima
Pošto više nema ni jutarnjeg razvlačenja, takođe se treba postepeno adaptirati na vreme odlaska u krevet i tako obezbediti dovoljno sna za predstojeći radni dan.
Potrebno je vratiti se i uobičajenom načinu ishrane i prilagoditi ritam obroka, a ne treba zapostaviti ni fizičku aktivnost. Briga za fizičko i psihičko zdravlje trebala bi svima da bude prioritet. Ako smo tokom odmora plivali u moru, možemo nastaviti s plivanjem u reci ili nekom od otvorenih ili zatvorenih bazena. Ukoliko smo se provodili u noćnim klubovima, zašto sada ne bismo upisali tečaj plesa ili redovno išli na vežbe, u šetnju...
Uz sve to, i utiske sa odmora treba podeliti s dragim osobama, ispričati zanimljive detalje i pregledati fotografije, što će produžiti dejstvo proživljenog i što još malo zadržati dobro letnje raspoloženje. Nije na odmet isplanirati i neki kraći izlet van grada za predstojeći vikend, a možda i započeti maštanje o novom godišnjem odmoru. Sama činjenica da tu nije kraj naših zadovoljstava pomaže boljem prihvatanju svakodnevice.
– Ključ je u ispravnom stavu i odnosu prema godišnjem odmoru. Odmor nije nagrada za rad i trud, već potreba! Bez obzira na to da li putujete daleko ili blizu, skupo ili jeftino, po svojoj zemlji ili u inostranstvo, nije bitno da li putujete uopšte – važno je da uspete da napravite otklon od svakodnevice i napunite baterije za nove početke i radni ritam. Zanimljivo je koliko lako ljudi prihvataju činjenicu da se na primer elektronski uređaji pune, a mašine održavaju, a teško im pada da sami sebi dozvole tako nešto... – kaže naša sagovornica.
Ponekad se čini da je taj šok od povratka takav da se zapravo možemo zapitati isplati li se uopšte ići na godišnji.
– Dok ste na odmoru, uživajte u tom trenutku. Kao i inače, ni na odmoru ne mora sve biti idealno, ali vi morate biti psihološki prisutni i omogućiti sebi vreme i prostor za opuštanje, a zašto da ne i uživanje. Ali, realno je i vratiti se starim obavezama. Na kraju, kada biste stalno bili na odmoru i to bi vam dosadilo. Ljudska je priroda takva, da bi se održala funkcionalnost, periode aktivnosti mora da prati period relaksacije, ali i obrnuto. Život savremenog čoveka veoma je užurban i naporan, te je najvažnije odmor iskoristiti za negovanje dobrih odnosa sa bliskim osobama, porodicom i prijateljima, i to bez žurbe, rokova i ograničenja. To je neprocenjivo zadovoljstvo koje nas ispunjava i traje čitav život – poručuje Radmila Vulić-Bojović.
.jpg)
