Izvor: Glas javnosti, 03.Jun.2008, 09:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bal na vodi
Ko je gledao domaći film „Bal na vodi“, zna šta znači trenirati veslanje u klubu Crvena zvezda. Četvorici mladića to su koristili, jer su uspeli u čamcu preko Jadrana da dođu do Italije i pobegnu od komunizma. Priča o sukobu urbanog Beograda, koga su predstavljali ti mladi momci, što slušaju džez i nose farmerke i nove vlasti oličene u veslaču Partizana, koji dolazi „iz daleka“ , s tetovažama Lenjina i Staljina i verom da je krajnji domet kulture Kozaračko kolo, smeštena je >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << upravo u Veslački klub Crvena zvezda koji je u prošlu subotu proslavio 87. rođendan.
Iako je Zvezda osnovana tek 1945, Zvezdaši su nastavili utabanom stazom VK „Beograd“, koji je 1921. godine osnovala kraljica Marija Karađorđević. Ta činjenica objašnjava i prisustvo prestolonaslednika Aleksandra Karađorđevića na rođendanskoj proslavi. Princ Aleksandar, koji je ujedno pokrovitelj kluba, došao je na Adu u pratnji Dragoslava Karvana, predsednika VK Crvena zvezda. NJega su duž staze, kojom je prošao, u „stavu mirno“ dočekali mladi Zvezdini veslači.
Princ je najpre obišao prostorije u zgradi koju je podigla njegova baba kraljica Marija i tom prilikom svečano otvorio „Kraljevsku sobu“ gde će u budućnosti zasedati Upravni odbor ovog kluba. U „Sobi slavnih“, kako se još naziva ova konferencijska sala nalaze se slike kraljevske loze Karađorđevića, a pored njih su i fotografije princa Aleksandra sa kraljevima Švedske i Španije, sa sultanom od Bruneja, Nelsonom Mendelom, ruskim patrijarhom Aleksejem Drugim, kao i Vladimirom Putinom.
- Impresioniran sam „Sobom slavnih“, kao i slikama, koje se ovde nalaze - rekao je princ i poželeo da i u budućnosti klub niže uspehe, kao i ove godine kada je osvojeno 14 titula. Na kraju govora on je Zvezdinom reprezentativcu Milošu Tomiću poželeo uspeh na Olimpijadi u Pekingu.
Program je nastavljen „krštenjem“ čamca „Empajer“, koji je bio donacija gospođe Mire Đureković, da bi potom Zvezdini kajakaši sišli na Savu, a gosti kluba nastavili proslavu krstareći brodom, od Ade do Ušća.
Vlada Kovačević, tehnički direktor kluba i jedan od trenera bio je raspoložen za detaljno upućivanje laika u draži veslanja.
- Naš klub trenutno broji oko 1.000 članova. Čamci su obezbeđeni za sve naše sportiste, od pionira do seniora, a početnicima su na raspolaganju galije i gigovi. Obični ljudi ne prave razliku između akademskog veslanja, kajaka i kanua, a jedina sličnost između ta tri sporta jeste što su na vodi. Naš čamac je duži, ima sedišta sa točkićima, koja se kreću po šinama. I dosta smo brži. Dobro uvežban četverac može da razvije brzinu od 18 čvorova, odnosno kada se prevede na „srpski“ 36 kilometara na čas - pričao je Kovačević. Prema njegovim rečima u akademskom veslanju postoje discipline od skipa, dubla, četverca, odnosno da li se koriste obe ruke za jedno veslo što se stručno naziva „rimen“ ili se takmiče u „skalu“ tj. kada se veslači služe sa dva vesla.
