Izvor: Politika, 12.Jun.2011, 01:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bakterije uzvraćaju udarac
Pojedini mikrobi su promenili svoju ćud i postali opasni za zdravlje.Među njima je i enterohemoragična ešerihija koli. Našim bolničkim pacijentima preti druga „ojačana“ crevna bakterija
Svake godine u nerazvijenim zemljama od zaraznih bolesti oboli veliki broj osoba koje mnogi ne prežive.. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, čak pet do deset miliona dece i odraslih umire od bolesti izazvanih crevnim mikrobima. Od tih zaraza nisu pošteđene ni visokorazvijene >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << zemlje, kao što su SAD gde godišnje od 10 do 40 odsto osoba oboli od crevnih infekcija, a uprkos najsavremenijoj terapiji, oko 10.000 ne preživi. Na crevne infekcije su posebno osetljiva mala deca, osobe starije od 65 godina i oni koji imaju slabiji imunitet.
Kako prepoznati da li su stomačne tegobe prolazne ili ih izaziva neka opasna bakterija kao što je enterohemoragična ešerihija koli, svetski poznata po patogenosti? Po rečima doc. Miloša Koraća, načelnika Odeljenja za crevne infekcije u Klinici za infektivne i tropske bolesti Kliničkog centra Srbije, povraćanje i proliv u našoj zemlji najčešće su izazvani trovanjem hranom u kojoj je bakterija stafilokokus aureus izlučila svoje toksine. Ovo trovanje naglo počinje, već posle nekoliko sati od ulaska otrova u organizam, i naglo se završava kao oluja leti kada su trovanja i najčešća, a tegobe prestaju već sutradan.
Bolest ulazi na usta
Drugi uzročnici crevnih infekcija, među kojima je i ešerihija, izazivaju odloženu reakciju organa za varenje, obično posle nekoliko sati ili dana od ulaska mikroba u organizam. Počinju postepeno kao malaksalost, mučnina, gubitak apetita, bol u trbuhu s povišenom temperaturom iznad 38 stepeni, čestim stolicama neprijatnog mirisa koje kasnije, zavisno od soja ešerihije, mogu postati sluzave i sukrvičave.
Kako je moguće da bakterija koja je normalni stanovnik crevne flore izazove tako ozbiljnu bolest? Najveći broj sojeva ešerihije koli su nepatogene bakterije, ali ima i onih koje su patogene, odnosno mogu izazvati bolest kod čoveka, objašnjava dr Korać. Infekcija patogenim često nije opasna, obično se završi kratkotrajnim prolivom i prolazi bez lečenja. Patogeni sojevi ešerihije su poznati, ima ih šest.
– Jedna grupa patogenih sojeva se vezuje za površinu creva gde izlučuju otrove izazivajući prolive, najčešće kod novorođenčadi i odojčadi, u kolektivima, stacioniranim zdravstvenim ustanovama, vrtićima i jaslicama ili prouzrokuju takozvanu putničku dijareju. Stolice su učestale, vodene, zeleno-žute boje, neprijatnog mirisa, retko sluzave. Drugi sojevi ešerihija prodiru u zid creva gde se razmnožavaju, izazivaju zapaljenje, krvarenje i oštećenje sluzokože. Ove ešerihije mogu da prodru i u krvotok i izazovu sepsu.
Po svojim posledicama posebno je značajna enterohemoragična ešerihija koli, naglašava naš sagovornik. Ona je uzročnik hemolitičko-uremijskog sindroma (HUS), bolesti koju prati propadanje crvenih krvnih zrnaca i prestanak rada bubrega. Ova ešerihija prijanja za ćelije creva – enterocite i luči otrove (vero toksine) koji oštećuju ćelije bubrega, krvnih sudova i eritrocite. Stolice su učestale i sadrže krv i sluz. Ukoliko nema komplikacija bolest se leči pet do deset dana, ali pet odsto obolelih ipak ne preživi ovu infekciju.
Od našeg sagovornika saznajemo da se enterohemoragični soj ešerihije povezuje i sa epidemijama koje su se ranije dogodile posle konzumiranja nedovoljno pečenog mlevenog mesa (pljeskavice, ćevapi), salata od raznog povrća, konzumiranja spanaća sa velikih farmi u Americi. Neke epidemije su izazvane zagađenom bunarskom vodom i plivanjem u nedovoljno opranim i dezinfikovanim bazenima. Najnoviji soj ove ešerihije je, u stvari, mutirana bakterija koja je verovatno hibrid različitih tipova što joj daje nova patogena svojstva. Ona proizvodi veoma jake otrove i epidemija ovom bakterijom je odnela nekoliko desetina života u devet evropskih zemalja.
Pomažu i probiotici
Infekcije ešerihijom koli leče se simptomatski, nadoknadom vode i elektrolita, oralno ili preko infuzionih rastvora različitog sastava, upotrebom crevnih antiseptika i probiotika, među kojima se posebno ističe saharomices bulardi. Ova gljivica može u crevima da veže ešerihiju koli i da spreči njen uticaj na sluzokožu. Antibiotici se daju kod invazivnih crevnih infekcija deci i starijima od 60 godina, osobama oslabljenog imuniteta i u slučaju teže kliničke slike. Međutim, antibiotici mogu čak i da pogoršaju stanje. Zapravo, antibiotici ne vrše selekciju između korisnih i štetnih bakterija, već ih redom „ubijaju”. Da bi korisne bakterije među kojima je i „zdrava” ešerihija opstale, daju se probiotici.
Osobama koje su na kućnoj nezi preporučuje se uzimanje čajeva kao napitka za nadoknadu tečnosti. Posebno se preporučuju crni čajevi kao što su ruski i indijski, za ublažavanje grčeva jak čaj od kamilice i protiv nadimanja čaj od kima ili nane. Što se tiče ishrane, preporučuju se posoljene bistre supe, sa dodatkom pirinča, a zatim i propasirano povrće, jela sa testeninom i pirinčem, pečena jabuka ili manje količine kompota od jabuka, krompir-pire i kuvano mlado nemasno meso.
-----------------------------------------------------------------
Opasan je i klostridijum
Pitali smo doc. dr Miloša Koraća kakvo je stanje u Srbiji, da li i nama preti novi tip ešerihije?
– U našoj zemlji za sada nema infekcija enterohemoragičnom ešerihijom, ali naši pacijenti obolevaju od drugog izazivača crevne infekcije – klostridijum dificile, bakterije koja je normalni stanovnik creva nekih ljudi i životinja. Ubraja se u izazivače takozvanih bolničkih infekcija, jer se namnožila i stekla otpornost na lekove u stacioniranim zdravstvenim ustanovama, gde se svakodnevno upotrebljavaju velike količine antibiotika. Ova bakterija može da promeni svoju ćud i kod osoba koje uzimaju dugo različite vrste antibiotika. Njeni toksini mogu da izazovu veoma teške komplikacije kao što su „vezana creva”, zatim prskanje crevne sluzokože koje može da ima i smrtni ishod. U Americi je 2006. godine klostridijum dijagnostikovan kao najčešći uzrok smrti osoba starijih od 65 godina. Pored njih, u rizičnu grupu se ubrajaju i osobe koje su bile na lečenju u bolnici i imaju oslabljeni imunitet zbog bolesti, operacije ili nečeg drugog. U protekle tri godine samo na Infektivnoj klinici lečeno je 250 najtežih bolesnika, od kojih je 18 umrlo. Drugi, lakši bolesnici sa ovom dijagnozom lečeni su u ustanovama gde su se i razboleli.
---------------------------------------------------------
Zaštita od crevnih infekcija
Ešerihije svih vrsta se prenose namirnicama, vodom, dodirom inficiranih predmeta. Oboleli i kliconoše izlučuju je stolicom i mogu je nedovoljno opranim rukama preneti i na druge u svojoj okolini. To je čest slučaj u kolektivima, kada se dijarejalne bolesti javljaju u manjim ili većim epidemijama u porodilištima, dečjim odeljenjima, jaslicama, vrtićima. Da bi se od infekcije sačuvali stručnjaci preporučuju sledeće mere:
*Ruke bi trebalo oprati sapunom i dobro isprati posle odlaska u toalet ili menjanja dečijih pelena, naročito ako deca imaju proliv.
*Osobe koje imaju crevnu infekciju sa prolivom trebalo bi da peru ruke najmanje 30 sekundi toplom vodom i sapunom. To se posebno odnosi na one koji rade ili žive u zdravstvenim ustanovama, ustanovama za negu, domovima za stare i nemoćne, dečjim domovima, vrtićima, osobama koje rade na pripremi hrane.
*Ruke se peru pre svakog uzimanja hrane i kuvanja.
*Pribor i posuđe koje je bilo u dodiru sa sirovim mesom trebalo bi dobro oprati toplom vodom i deterdžentom.
*Smrznuto meso trebalo bi odmrzavati u frižideru odvojeno od drugih namirnica ili u mikrotalasnoj pećnici ili odmah kuvati.
*Meso se kuva ili peče sve dok u potpunosti ne izgubi crvenu boju.
*U restoranima trebalo bi poručivati termički obrađeno meso.
*Izbegavati ronjenje i gutanje vode u bazenu ili jezeru.
-----------------------------------------------------------------
Sva dobra od ešerihije
Ešerihiju koli otkrio je Teodor Ešerih 1885. godine, nemački pedijatar i bakteriolog. Ubraja se u anaerobne bakterije koje ulaze u normalni sastav crevne flore i pomažu u varenju hrane. Proizvode vitamin Ka i štite želudac od drugih bakterija. Ova bakterija se koristi za proizvodnju insulina, pojedinih aminokiselina i proteina.
Vera Bošković
objavljeno: 12.06.2011.
.jpg)
