Izvor: Politika, 19.Nov.2013, 22:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bajke – potka detinjstva i u 21. veku
Priče iz davnina zaokupljuju pažnju dece, ali i izdavača i pisaca, koji neke naslove prerađuju dok ih Holivud, kao u novoj verziji „Uspavane lepotice”, izvrće naglavačke
Pre nego što su braća Grim zapisala i objavila „Crvenkapu” u 19. veku, stolećima su je usmeno prenosili narodni pripovedači, pri čemu se verovalo da je ova bajka nastala u srednjem veku. Međutim, britanski istraživači sada tvrde da je narativ o devojčici sa crvenom kapicom još stariji i da >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ima isti koren kao i priča „Vuk i deca” iz prvih godina nove ere.
Nedavno interesovanje profesora britanskog Univerziteta Daram za evoluciju bajki ne čudi ako se zna da roditelji širom sveta i danas deci čitaju baš ovaj žanr, da za njime posežu i moderni pisci knjiga za decu, kao i da je Holivud, čini se, i dalje fasciniran pričama od pre nekoliko hiljada godina.
Kako objašnjava predavač na Daramu Džejmi Tehrani, „Crvenkapa” se razvijala od svojih osnova u „Vuku i deci” da bi konačno dobila oblik kakav mališani poznaju iz verzije Jakoba i Vilhelma Grima. On je, kako prenosi AFP, primenio matematički model koji se inače koristi za proučavanje evolucije vrsta. „Vuk i deca” –o vuku koji se prerušava u kozu– priča je koja se prepričavala od prvog veka u Francuskoj, Austriji i Italiji. Ne samo da je ona uticala na onu poznatiju o životinji koja je pojela devojčicu pošto se prerušila u njenu baku, a koja je nastala hiljadu godine kasnije, već je otišla i na istok gde se prenosi pod drugačijim nazivima. Tehrani tvrdi da se različite verzije mogu čuti u Africi i Aziji, uključujući i „Tigrovu baku”, koja je popularna u Japanu, Kini i Koreji.
– Postoji popularna teorija da je arhaična verzija „Crvenkape” potekla iz kineske usmene tradicije i da se odatle proširila na Zapad. Moja analiza pokazuje da je kineska verzija derivat evropske usmene tradicije – rekao je Tehrani.
Njegovo istraživanje sa interesovanjem prate izdavači i filmadžije koji iznova objavljuju i snimaju bajke. Te priče su od početaka, o kojima piše Tehrani, do Šarliz Teron, koju smo prošle godine gledali u holivudskoj „Snežani”, prešle dugačak put. Roditelji širom sveta i danas čitaju bajke deci koja odrastaju uz tablične računare i mobilne telefone.Osim toga, pisci za decu objavljuju nove, savremene bajke. Tako je i u Srbiji. Jedna od najčitanijih knjiga na „Laguninoj” listi bestselera upravo je bajka „Mia i ja”.
– Najveći hit je „Mia i ja” o avanturama devojčice koja posećuje vilinsku zemlju. To je savremena bajka i po okruženju i po formi pripovedanja koja ima edukativnu poruku. Među najpopularnije dečje knjige u našem izdanju spadaju i knjige iz serijala „Riznica bajki” u kojima se nalaze izbori najpoznatijih i najvoljenijih bajki braće Grim, Hansa Kristijana Andersena i drugih narodnih bajki iz celog sveta – kaže Mina Kebin, urednica redakcije u „Laguni”.
Da li stare bajke koje se danas izdaju i nove bajke koje tek nastaju moraju da se razlikuju od verzija Grima ili Andersena? Da li ih treba napisati modernim rečnikom i iz njih izbaciti motive koje današnja društva ne prihvataju: nasilje, stereotipne polne uloge, pasivnu ulogu žena? Koliku slobodu imaju filmske verzije? Ovo su pitanja za čijim odgovorima uporno tragaju savremeni autori. Mina Kebin veruje da „mašta i radoznalost današnje dece u osnovi nije drugačija od mašte ranijih generacija”. – Sva deca razumeju univerzalni jezik bajke i zato i današnja deca vole iste priče koje su i nama pričane i čitane.
Autorka knjiga za decu Zorica Kuburović je u knjizi „Čarobno ogledalo” prepričala i interpretirala „Snežanu”, „Pepeljugu”, „Crvenkapu”, „Lepoticu i zver” i „Ivicu i Maricu”, ali ih nije skraćivala niti je „čistila” neke danas problematične scene.
– Ne možete izbaciti nasilje iz bajki jer izvorne bajke prenose važne poruke. Kako da prečistite „Crvenkapu” tako da u njoj vuk nije pojeo devojčicu kada je to upravo priča o tome šta nam se sve dešava kada krenemo stranputicom – objašnjava Zorica Kuburović.
Međutim, trend „prečišćavanja” starih tekstova je u mnogim sredinama zavladao, zbog čega se govori o reviziji bajki. Zadatak pojedinih urednika i izdavača jeste da stare priče prepričaju tako da u njima više nema pohranjivanja stereotipa poput onog u „Pepeljuzi” o ženi domaćici ili onom iz „Snežane” o zloj maćehi. Psiholozi u izvesnim slučajevima podržavaju izmene jer smatraju da ne treba podgrevati iracionalne strahove kod najmlađih, zbog čega se u nekim modernim verzijama Ivica i Marice gube umesto da ih zarobi veštica. A ako veštica, ipak, ostane u priči, da li na kraju treba da završi u loncu sa vrelom vodom ili je to previše nasilja?
– Ja sam za to da se bajke menjaju. Dovoljno smo okruženi nasiljem u životu – kaže Zora Bokšan-Tanurdžić, autorka „Malih dramskih bajki”, koje su upravo izašle u izdanju Dečjeg kulturnog centra Beograd i „Kreativnog centra”.
Ona je naslove u svom novom izdanju pisala upravo imajući u vidu trend izmena u bajkama, dok je junake smeštala u sadašnji trenutak.
Tako bajke ostaju pogodne kao potka za savremene storije i filmove, za prerade i dorade, pri čemu je „Dizni” u filmu najavljenom za sledeću godinu, „Uspavanu lepoticu” izvrnuo naglavačke. Biće to bajka koju poznajemo, ali iz ugla koji ne znamo. Iz svoje vizure će je pričati glavni negativac, to jest lik koji tumači Andželina Džoli. Kako najavljuju producenti, novi film donosi ono za šta nije bilo mesta u „Diznijevom” klasiku iz 1959.
J. Stevanović
objavljeno: 20.11.2013
