Izvor: Glas javnosti, 25.Sep.2009, 03:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bajalice na biber crepu
Beograđanin Zdravko Ševo pronašao je način da pomoću crepova starih preko 100 godina i pisanih povesti sprskog naroda i religije stvori autentične „čuvare“ naše prošlosti. Naime, već nekoliko godina Zdravko, putujući istočnom Srbijom, traga za napuštenim kućama i prikuplja crepove koje kasnije ukrašava papirima na kojima su žitija svetaca, recepti naših tradicionalnih jela, srpske psovke a nađe se i po neka kletva kao i uputstva za bacanje ljubavnih čini.
- Odlučio >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << sam da napravim unikatne etno suvenire na biber crepu i ćeramidi koji su ne samo lep ukras za svaki, dom već i podsetnik na našu bogatu istoriju i tradiciju. Cena im je simbolična - svega 300 dinara, pa ovakav ukras svako može da priušti. LJudi najčešće kupuju žitija svetaca zaštitnika njihovih domova, a neretko suvenire kupuju kao poklon prijateljima kada ih pozovu na slavu. Popularne su i motivi starog Beograda iz dvadesetih godina prošlog veka, a mlađima su naročito zanimljive kletve i psovke napisane šaljivo i u rimi. One su, kako moji kupci kažu, uvek dobar izbor za poklon, koji ponekad može da nasmeje do suza - priča Ševo.
Naš sagovornik objasnio je da stvaranje ovih zanimljivih ukrasa nije tako lak posao. Stare crepove, kako kaže, treba pažljivo tražiti po ruševinama starih kuća. Samo one podloge koje nisu uništene ili okrnjene dolaze u obzir za dalju obradu.
Zmajeva krv i veo od krzna
Jedna od najinteresantijih Zdravkovih kreacija svakako je staro srpsko verovanje kako omađijati muškarca. U detaljnom opisu, koji je tvorac preneo u rimi, piše da žena svog muškarca može zauvek da zadrži ako nabavi nekoliko neobičnih rekvizita. Tako su za ovaj podvig neophodni veo od krzna, zmajeva krv, ali i saće iz košnice. Međutim, napitak je moguće smutiti jedino „kada se susretnu noć i dan i tama postane najtamnija“.
Bez psovanja!
U Zdravkovoj kolekciji crepova našao se i jedan koji na sebi ima javno saopštenje narodu koju je dobošar pročitao na gradskom trgu krajem 19. veka.
- Opominje se narod da se zabranjiva dovikivanje bezobrazni reči preko sokaka, da se deca ne učidu psovati. Ko ima šte da opsuje, nek ode kod dotičnog u avliju, a ako se desi da po tom pitanju bidne biven, vlast se neće mešati, jerbo je to što je kazato privatna stvar svakog pojedinca, stoji u ovom proglasu.
