Izvor: Politika, 19.Sep.2011, 01:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bah zdravlje čuva, bensedin ga kvari
Po upotrebi lekova za smirenje prednjačimo u ovom delu Evrope i dok zavidimo Šveđanima na lepim platama oni padaju u depresiju zbog manjka dnevne svetlosti. Gde je izlaz iz depresije?
„Nešto sam depresivan, ma nije mi ni do čega”, koliko puta smo čuli ovu rečenicu od nekog bliskog u kući, na poslu, komšiluku... Takođe, znamo da neki naši prijatelji ili rođaci ponekad uzmu nešto protiv nervoze, da zaleče tugu, smire se, opuste, umanje stres. Neki stručnjaci i >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << institucije upozoravaju na prekomernu upotrebu lekova za smirenje, mašu podacima da smo po količini bensedina i sličnih sedativa koje koristimo prvi u ovom delu Evrope. Istovremeno, mada često prisutna depresija je bolest o kojoj ima malo dostupnih informacija. Zbog slabe informisanosti, jedva da trećina „depresivaca” potraži lekarsku pomoć, obično odlaze samo do apoteke da uzmu potrebnu dozu jeftinog bensedina, koji se na nekim mestima može nabaviti i bez recepta mada je to zvanično protivno propisima.
Ima li boljeg načina da se čovek izbori sa stresovima, krizom i svakakvim problemima? Svakako da ima, ali mnogima je lakše da za tren progutaju lek i čekaju „smirenje” nego da se angažuju, pokrenu i ulože napor. Recimo, za početak bi, kažu lekari, bilo dovoljno da se umesto kljukanja sedativima podignu roletne i razmaknu zavese, jer svetlost deluje ne samo umirujuće nego krepi i vraća optimizam. Dok mi zavidimo Šveđanima na lepim platama oni zavide zemljama južne Evrope na sunčevoj svetlosti: naime, uočeno je da u skandinavskim zemljama veliki broj ljudi pati od depresije, a uzrok je otkriven u malom broju sunčanih dana u godini.
Sunčan dan je dokazan lek protiv blage depresije, a odskoro je i kod nas počela da se primenjuje vrlo delotvorna i potpuno bezopasna terapija svetlom, podsećaju lekari.
„Depresija je stara koliko i čovečanstvo, a nastaje ne samo zbog nekih teških i dramatičnih situacija, kao što je gubitak voljene osobe ili teška bolest, okidač može biti i neka manje stresna situacija kao što je smanjeno kretanje, nezdrava ishrana, alkohol, pa čak i korišćenje nekih lekova”, ističe primarijus dr Slobodan Simić u knjizi „Sve o depresiji”.
Zbog činjenice da psihičke smetnje loše utiču i na bolesti unutrašnjih organa depresiju je dugo izučavao američki lekar, internista, dr Nil Nidli koji je objavio knjigu „Izlaz iz depresije”.
On je došao da zaključka da se pored lekova, loša i teška raspoloženja mogu lečiti i popravljati stilom života, koji uključuje i način ishrane, fizičke vežbe, način disanja, pozitivno razmišljanje, duhovnost i uopšte zdrav i pozitivan način života.
Nidli ukazuje na jedno američko istraživanje koje je pokazalo da kod žena koje rade fizičke vežbe samo povremeno ili ih uopšte ne rade postoji dva puta veći rizik od obolevanja od teškog oblika depresije nego kod onih žena koje su umereno vežbale nekoliko puta nedeljno. Fizička aktivnost ne samo što sprečava pojavu depresije, nego predstavlja i dobar način lečenja za one koji od nje pate. Ako ne potpuno, ono bar delimično objašnjenje jeste to da vežbe podstiču mozak da proizvodi više serotonina i norepinefrina, neurotransmitera u mozgu koji mogu da ublaže depresiju. Kanadski istraživači su otkrili da fizičke vežbe – bilo da su u pitanju treninzi snage, trčanje, šetnja ili neke druge forme aerobika mogu da ublaže umeren oblik depresije. Naravno, jako je važno da depresivni pacijenti shvate da se verovatno neće osećati baš mnogo bolje nakon samo prvih nekoliko treninga. To se, međutim, ne može reći za one koji osećaju napetost ili zabrinutost. Njima će biti lakše već nakon prvog treninga.
– Postoji čitav pravac u psihoterapiji koji se zove telesna psihoterapija, jer je odavno dokazano da je uzrok depresije pre svega u telu. Ako se oslobodimo telesne napetosti promenama u stavu, držanju, načinu disanja poboljšaćemo naše psihičko stanje. Prosto rečeno kad ustanemo ujutro i zauzmemo stav depresivne osobe, pogurimo se i oklembesimo, posle pet minuta zaista ćemo se osećati depresivno. Ako bismo obratili više pažnje na disanje i počeli lagano i duboko da dišemo a ne plitko i kratko samo time bismo mogli da promenimo puno toga. Fizičke vežbe su dobre, ali ne i obično fizikalisanje, moramo obratiti pažnju kako se naše telo oseća, kako dišemo, da li ga treba zategnuti, opustiti – ističe psihoterapeut Nebojša Jovanović.
Brzo hodanje, trčanje, plivanje, za sve je to potrebna velika količina kiseonika pa je važno znati pravilno i duboko disati, a to je veština koja se uči. Pravilno funkcionisanje organa za disanje, pospešuje cirkulaciju krvi, osvežava čitav organizam i poboljšava apetit, potpomaže varenje i daje sladak i miran san, okrepljujući na taj način naše telo i umirujući naš um. Veoma je važno imati pravilno držanje tela, naročito za one koji su depresivni i ne umeju da se izbore sa stresom. Lekari preporučuju duboko disanje i tokom sprovođenja još jedne mere vezane za stil života – „terapije klasičnom muzikom”. Do sada se pokazalo da je tradicionalna klasična muzika jedina vrsta muzike koja popravlja mentalno zdravlje, pa terapeuti preporučuju slušanje klasične muzike najmanje sat vremena svake dve sedmice. Oni savetuju da pri tome obavezno razmišljate o važnim događajima i stvarima u vašem životu i uključite svoju imaginaciju.
Dr Nidli iz svog iskustva ističe važnost pozitivnih misli: „Čim postanete svesni da vam se javila neka nekorisna negativna misao, odmah je treba zameniti pozitivnom mišlju. To znači da osoba treba unapred da isplanira kojom će pozitivnom mišlju zameniti tu negativnu misao da ne bi bilo odlaganja u prelasku sa negativne na pozitivnu misao. Ljudski mozak može i da se prilagođava i da se uvežbava, tako da kada pozitivno razmišljanje pređe u naviku, depresija će verovatno postati stvar prošlosti. Nekoliko istraživanja je pokazalo da unutrašnje religijsko iskustvo doprinosi ozdravljenju od depresije”.
Neka druga istraživanja su otkrila da snažna vera ne samo što pomaže u lečenju već i u sprečavanju depresije Mnoga istraživanja ukazuju na to da poštovanje verskih formi bez prave i iskrene vere može vrlo malo uticati na opšte mentalno zdravlje čoveka.
– I u našoj psihologiji, ne samo zapadnoj, sve više se pridaje značaj verskim osećanjima jer čovek bez vere teško da može da živi kvalitetno. Ako ni u šta ne veruje sve gubi smisao, ako nema smisla čemu onda život. Takav negativan stav može dovesti do čovekove duhovne bolesti. Ali, važno je istaći da lek može biti stvarna religioznost a ne formalnost da neko ide u crkvu i posti – kaže psihoterapeut Jovanović i naglašava da je suština prevazilaženja problema da se čovek otvori, da ne bude povučen u sebe. Suština izlečenja je u poverenju, i u zahvalnosti za ono što imamo. Nažalost mnogi su izgubili taj osećaj i zato su skloni da sve obezvrede – ističe Nebojša Jovanović, psiholog u Centru za razvoj ličnosti „Akademija uspeha”.
---------------------------------------------
Ishrana
Način ishrane može da bude od značaja u borbi protiv depresije. Dugogodišnja zajednička istraživanja nutricionista i psihijatara pokazala su da uzimanje određenih namirnica u organizmu obezbeđuju energiju i aktiviraju dobro raspoloženje. Koje su namirnice korisne? Pre svih namirnice bogate ugljenim hidratima: testenine, hleb i pecivo, žitarice, pasulj, grašak. Voće sadrži aminokiselinu triptofan koju će organizam pretvoriti u serotonin koji prenosi signale spokoja, opuštenosti, i drugih lepih osećanja u mozgu, a time i suzbijaju depresiju. Posnije vrste mesa, nemasni sirevi , jogurt mleko, grašak učiniće vaš život živahnijim i poletnijim, a plava riba (tuna, skuša, sardina) riba hladnih mora (losos, haringa, bakalar) i sušeno grožđe, urme, sadrže masne kiseline Omega 3 koje omogućavaju lučenje endorfina i tako podstiču dobro raspoloženje i osećanje zadovoljstva. Čokolada, jedna do dve šoljice kafe, zeleno lisnato povrće, namirnice koje sadrže vitamin B... ali treba paziti i nas holesterol i kilograme, naravno. Posebno treba biti obazriv sa alkoholnim pićima, od kojih neka, kao viski, džin, vino, vermut pozitivno utiču na depresiju ali isključivo u terapijskim dozama, ističe prim. dr Slobodan Simić u knjizi „Sve o depresiji”.
-------------------------------------------------
Šta su antidepresivi
Antidepresivi predstavljaju grupu lekova koji poboljšavaju raspoloženje, volju i dinamizam kod čoveka. Nesumnjivo je dokazano da lekovi iz grupe antidepresiva mogu da ublaže i otklone depresivno raspoloženje. Za razliku od antidepresiva anksiolitici, koji otklanjaju anksioznost i opuštaju mišiće kao što su bensedin i bromazepam stvaraju zavisnost i ne pomažu otklanjanju depresivnog raspoloženja, a pošto stvaraju zavisnost oni koji ih uzimaju moraju stalno da povećavaju doze. „Prava zavisnost praćena neizdrživom potrebom za lekom, nepoznata je kod uzimanja antidepresiva, čak i ako se lek uzima više meseci ili godina”, navodi dr Simić.
Psihijatar dr Zoran Ilić ističe da je svaki lek za smirenje koji se popije mala kapitulacija čoveka. Bensedin i bromazepam se mnogo troše pa ljudi postaju zavisni. Bensedin smanjuje napetost ali ne leči i nema nikakvo antidepresivno dejstvo i stvara zavisnost ističe dr Ilić i naglašava potrebu jačanja samopouzdanjaasertivnim treninzima i drugim metodama i tehnikama koji dovode do otklanjanja napetosti.
– Ipak, jako je važno naglasiti da je odbijanje lečenja podjednako opasno kao i posezanje za lekovima na svoju ruku. Da li čovek treba da pije lek i koji – treba ostaviti lekaru da proceni, kaže dr Zoran Ilić
-------------------------------------------------------------
Pomaže
– Boravite na dnevnom svetlu i u svetlimprostorijama
– Izbegavajte negativne misli
– Upražnjavajte redovan san nakon kojeg seosećate odmornim
– Svakodnevne duhovne vežbe
– Redovne fizičke vežbe
– Vežbe dubokog disanja
– Slušajte klasičnu muziku
----------------------------------------------------------
Aerobne vežbe
·Ritmički pokreti velikih grupa mišića
·Primeri: šetnja, trčanje, plivanje, vožnja bicikla
·Najmanje po 30 minuta 3 puta sedmično
·Bolje je vežbati po 30 minuta 6 puta sedmično
---------------------------------------------------------------------------------
Vežbanje pobeđuje loše misli
Redovne vežbe aerobika:
·povećavaju nivo serotonina u mozgu
·predstavljaju dobar lek za ublažavanje depresije
·uspešnije su u ublažavanju depresije od psihološkog savetovanja
·ublažavaju zabrinutost, poremećaje vezane za zloupotrebu supstanci (zavisnosti) i hiperaktivnost
·sprečava pojavu depresije, ako je ona već tu, potpomaže njeno lečenje.
(Dr Nil Nidli „Izlaz iz depresije”)
objavljeno: 19.09.2011.
